Евровизија: Политичка позадина, медиокритетска забава, ,,неизвјесност“ гласања (ВИДЕО)

Овогодишње полуфинале, најмасовнијег музичког такмичења на свијету, ,,Пјесма Евровизије“, прошло је очекивано у духу политичке поларности, обојене кризом на истоку Украјине.

Данска, домаћин фестивала, добила је праву политичку посластицу, која ако ништа гарантује велику гледаност. Све очи медија и публике биле су упрте на наступ Русије и Украјине. Није била потребна ,,виша математика“ да би се знало ко ће како бити подржан.

Tolmachevy Twins, које су представљале Русију, су и поред пролаза у финале, биле испраћене зциждуком, док је Марија Јаремчук, представница Украјине, испраћена аплаузом (и она је обезбиједила пролаз у финале). Чисто да се гледаност одржи и у финалу, а и да се види ко ће за кога да гласа.

Гласање на Евровизији је тек посебна прича. ,,Би Би Си„-јеви аналитичари одавно се буне на систем, јер је ,,неизвијесност“ гласања давно превазиђена. по систему комшије гласају ,,ја теби ти мени“, и предност је ако се граничите са више земаља, или имате јаку дијаспору (Грци и Турци нпр. увијек имају солидне резултате). Очај Британаца је и у томе, што су и једни од главних финансијера такмичења, а побједу ,управо због овог система, могу само да сањају.

Велика узбуна дигла се и око Крима. Он је још увијек званично под мобилном мрежом Украјине, а и исток земље је претежно насељен руским становништвом. Тако да би могли да имамо у финалу, са јављања из ,,Новог“ Кијева (нови = ,,Свобода“ и ,,Десни сектор“ су управо до телевизије кренули своју фашистичку политику, мијењајући структуру и програмску шему), да имамо:

,,And 12 points go to Russia“

Историјска позадина политичких скандала Евровизије је такође бројна. Тако на примјер, ,,Револуција каранфила“ у Португалу, 1974. године, када је војним пучем смијењена репресивна десничарска диктатура , је као универзални знак за почетак акције имала управо наступ својих представника на Евровизији. 

Британски комнентатор је 80-их назвао турске представнике ,,групом ружних људи“, што је изазвало велики политички скандал. У Палестини нису још до сада приказивали израелске представнике, кад би они ишли, на тв-у би биле пуштане рекламе. Јерменија се повукла са такмичења 2012. године јер нису хтјели да иду у Азербејџан због спора око регије Нагорно-Карабак. Све у свему, увијек су интересантније те ,,позадинске приче“ око Евровизије, него пјесме.

Реално, тешко да се у задње вријеме неко ,,пробио“ планетарно, па ни европски са евровизијским наступом. Некако се чини да на Евровизију се највише ,,примају“ балкански народи, и потроше увијек новац из буџета, у нади да ће освојити, и организовати Евровизију. Под теоријом, да је то бесплатна туристичка реклама, да се зарађује од туриста. 

Најбољи показатељ Евровизије су управо једни од оснивача Италијани, који дуг низ година нису слали своје представнике, јер су причали да имају бољи фестивал у виду ,,Сан Рема“ (и у праву су). Велика Британија, која је колијевка скоро свих модерних музичких праваца, ријетко шаље своје музичке звијезде да наступају. Ове године има и земаља које уопште нису слале своје представнике, једноставно, и просто речено ,,Не исплати се“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: