Фабрика кошмара

Пише: Славиша Пајкановић

Ово је мала прича о утицају масовних медија на психу људи. Све почиње од снова…

Свако има право на снове, снови су нешто што покреће човјека, нешто што га води цијелог живота и даје му сврху. Све велике ствари које су људи правили су посљедица снова и сањари су ти који су свијет правили љепшим.

Прва активност МСМ-а (main stream media) је наметање и контрола снова,  снова заснованих на лажној или искривљеној слици стварности. Наметање снова се врши помоћу помоћу филмске индустрије, модних, музичких или ријалити канала.

Креирано је неколико типова снова које сања већина људи, снова у којима увијек неко мора бити побијеђен, повријеђен или љубоморан. Снови креирани на основу лажне слике стварности су тешко оствариви, а у случајевима остварења резултат није бајковит. Већина људи проведе живот у илузијама креаираним у кухињама МСМ-а, а кад се илузије распрше иза њих остаје несрећна особа, што је и био план “кувара”.

Тад на сцену ступају други механизми које би могли назвати “фабрика кошмара”. Ти механизми служе да би код људи појачавали несрећу и страх. Изазивање страха се врши систематски и тешко је наћи нешто што није искоришћено за подстицање страха и несигурности.

Филмови су све злокобнији и све мање приказују нешто лијепо, комедије су ријетке и углавном умјесто осмијеха изазивају трансфер непријатности које доживљавају ликову у филму. Будућност  се увијек приказује апокалиптично. На информативним каналима се креирају непријатељи и пријетње или су у фокусу реална негативна дешавања.

Епилог свега је да људи на све почињу да посматрају кроз негативну призму, у свему виде пријетње и непријатеље и понашају се у складу с тим , а од других људи добијају идентичну повратну реакцију.Њихов мозак постаје калибрисан да уочава само негативне ствари, а временом почиње да их уочава и тамо гдје их нема. Све за посљедицу има то да људи живе у константном страху и несрећи.

Несрећне особе су подложније манипулацијама и очекују да ће неко други ријешити њихове проблеме. И онда се појављују “спасиоци”, који умјесто помоћи врше политичку или неку другу врсту индоктринације, и који праве зачарани круг лажи, обмане, несреће и страха. Под појмом “спасиоци” можемо подразумјевати различите ентитете нпр. политичаре, медијске куће, разна удружења, књиге, животну филозофију …

Несрећни људи желе да имају непријатеља којег могу да означе као узрок своје несреће, а у недостатку сопственог успјеха или среће имају тенденцију да се вежу за успјех одређене групе или личности те да њихове успјехе доживљавају као своје.

Ове особине МСМ максимално злоупотребљава, усмјеравајући бијес и мржњу ка одређеним политичким, националним, религијским и другим групама или појединцима који се не уклапају у њихову агенду, те креирају лажне вриједности за које би људи могли да се вежу а обично су то неке познате личности или групације које се декларативно залажу за неке исправне ствари.

МСМ функционишу на принципу наратива. Наратив би могли дефинисати као поенту или позадину приче, најчешће скривену иза основне теме одређене приче. Наратив усмјерава у одређеном правцу и служи да људе наведе на одређени закључак. Проблем са навођењем на закључак је тај што људи мисле да је то њихова сопствена мисао, као таква се брже памти и трајно остаје у меморији.

“Закључак” се у мозгу претвара у информацију, складишти се и тешко је подложан ревизији.

Брзину примања информације појачава “ехо ефекат групе”, гдје одређена група људи долази до истог “генијалног” закључка гледајући свој омиљени информативни канал. Приликом дружења група размјењује једно те исто “своје” мишљење.

Наративима се контролише ток мисли и усмјерава у правцу неке политичке или друге агенде. Осим наратива се користе полуистине и директне лажи, а оне се користе кад се приступа аудиторијуму који је у таквом стању да једноставно жели да је нешто истина и не жели да провјерава чињенице.

У људској природи је воли да чује оно шта жели или оно што потврђује његов постојећи став о нечему. И најинтелигентнији људи упадају у замку коју би могли назвати “тачка задовољења”.

Ради се о следећем. Ако имамо неки процес који може бити друштвени или природни, обично идемо од посљедице покушавајући да га откријемо узрок. Проблем са већином процеса је тај што имамо “транзитне тачке”. Оне се у ланчаној реакцији понашају и као узрок и као посљедица. Додатна компликација је што транзитне тачке могу бити пресјеци различитих процеса и тако многоструко отежавајући долазак до основног узрока процеса или “извора”.

Људи најчешће приликом проласка кроз транзитне тачке стају на оној која одговара њиховим жељама, предрасудама или амбицијама и зато такву тачку можемо назвати “тачка задовољења”. Нажалост, нечије “задовољење” оставља “извор” неоткривеним а проблеми се не рјешавају.

У западним медијима се одомаћио термин звани “прихватљива истина”. То је “истина” која одговара већини, програмираној већини. Због таквих истина имамо ситуацију да људи вјерују у неколико различитих ствари које су логички супростављене једне другима. То прави потпуну дистрозију у мозгу “заморчића”, који нису у стању да стварају реалну слику свијета који се налази око њих.

Одређене “прихватљиве истине” се разврставају по групама, и свака група има своју “истину” која им одговара и која се уклапа у ментални склоп појединца у групи , тј. уклапа се у менталитет групе.  Групе могу бити најразличитијих облика. Од формалних удружења, преко одређених типова личности у друштву, па све до цијелих нација. Сегментирање у разне групе се врши због лакшег изазивања конфронтације. Групе се “трују” и завађају.

Лажи (прихватљива истина) прво почињу да се шире систематизовано, али се временом оне отргну контроли и почињу да еволуирају у непредвидљивим смијеровима. Већина злокобних наратива је упакована иза лијепих ријечи, и увијек треба имати на уму да није битно шта неко прича или ради, битне су само посљедице које остају.

Иронија је да запослени у МСМ-у и њихови налогодавци у коначници и сами почињу да живе у кошмарном свијету који су искреирали.

Вријеме је да се запитају плаше ли се мрака, јер кошмар долази по њих.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: