Фабрис: Јавни дуг је главни изазов Владе, неће бити нове глобалне економске кризе

Међународне финансијске институције и економисти предвиђају да ће свијет ове године погодити економска криза и да ће доћи до успоравања економског раста. Каква су Ваша предвиђања? Да ли нас очекује криза као она 2008. године?

Међународне финансијске институције предвиђају успоравање глобалне економије. ММФ у посљедњој пројекцији предвиђа раст глобалне економије од 3,4 одсто у 2020. години, док Свјетска банка пројектује раст од 2,5 одсто. Успоравање глобалне економије посљедица је оживљавања геополитичких напетости, трговинског протекционизма, односно погоршаних услова трговине, Брегзита и генерално недовољне социјалне мобилности. Тиме су редуцирани извори економског раста.

По мом мишљењу, актуелне економске неизвјесности ће водити успоравању раста, а не ефекту кризе, као што је била криза 2008. године. Кључна неизвјесност за раст у овој години јесу непредвидиве политичке одлуке у односима великих економских сила.

Шта Црна Гора треба и може да уради како би се заштитила у случају да до кризе дође?

Као мала и отворена економија, економија Црне Горе је, природно, осјетљива на екстерне неизвјесности и ризике, посебно ако они долазе из ЕУ, која је наш најважнији партнер. Међутим, како је ријеч о успоравању раста, не треба очекивати ништа драматично. Наш одговор треба да буду мјере макроекономске, фискалне и финансијске стабилности. Те мјере се већ имплементирају у Црној Гори и са њима треба наставити, посебно у условима глобалног успоравања економије.

Наиме, са аспекта макроекономских мјера неопходно је наставити са структурним реформама којима се унапређују конкурентске предности националне економије, отварају нова радна мјеста, смањују економске и социјалне неравнотеже. У фискалној области мора се наставити са досљедном примјеном мјера фискалне консолидације. У финансијској области кључно је подстицање и одржавање здравог финансијског и банкарског система и ефикасног платног промета.

Црна Гора је земља која има велики потенцијал за привлачење страних инвестиција. У којим секторима можемо тражити шансу када говоримо о овој теми?

Кључне области у којима Црна Гора има потенцијал за привлачење страних директних инвестиција су туризам, енергетика, пољопривреда и са њом повезана прехрамбена индустрија.

Када је у питању туризам, у току је изградња великог броја хотелских и смјештајних капацитета на приморју. Поред постојећих, на приморју постоји велики број неискоришћених локација, али нарочито на сјеверу Црне Горе постоје неискоришћени потенцијали. Ипак, предуслов за изградњу ових капацитета на сјеверу је даље унапређење инфраструктуре, нарочито када је у питању скијашка инфраструктура.

Када је у питању енергетика, имамо значајан потенцијал за производњу електричне енергије из обновљивих извора (вода, сунце, вјетар). Простор постоји и за инвестиције у правцу побољшања постојеће електро-енергетске мреже и повећање степена интегрисаности у регионално енергетско тржиште (боља инфраструктурна мрежа која ће са подводним каблом резултирати јачањем Црне Горе као електро-енергетског чворишта у региону).

Област која има потенцијал, која је била прилично запостављена, је пољопривреда и са њом повезана прехрамбена индустрија. С једне стране, постоји велика тражња, о чему свједочи велики увоз хране, а са друге стране ту су природни потенцијали за пољопривредну производњу.

Ниво јавног дуга у Црној Гори је висок. Да ли представља аларм за државу?

Имплементација крупних инфраструктурних пројеката у последњих неколико година резултирала је растом јавног дуга. Бруто јавни дуг, према процјени, на крају 2019. године ће достићи ниво од 79,6 одсто БДП-а. Процјена Министарства финансија је да ће депозити са златом износити око 550 милиона еура, тако да ће нето јавни дуг на крају 2019. године износити око 68 одсто БДП-а.

Иако је ниво јавног дуга висок, држава још није ушла у зону која би се могла сматрати критичном, и то из два разлога. Прво, повећање јавног дуга на крају године узроковано је емисијом еурообвезница у вриједности од 500 милиона еура, у циљу обезбјеђивања средстава за финансирање буџета и отплату дугова у наредној години, тако да ће већ у првој половини године јавни дуг биљежити тренд пада. Друго, привођење крају најкрупнијег инфраструктурног пројекта у Црној Гори, изградње аутопута, аутоматски ће водити постепеном опадању јавног дуга.

Досљедном примјеном мјера фискалне консолидације и редовном отплатом, процјена Министарства финансија је да ће у средњем року, до 2022. године, ниво јавног дуга пасти на ниво од 63,2 одсто БДП-а. Наравно, уз остварење пројектованих стопа раста.

Битно је напоменути да се све обавезе сервисирају уредно, што је веома важно. На посљедној емисији еуро обвезница остварена је најнижа каматна стопа икада, што говори да и финансијска тржишта имају повјерење у фискалну политику, тако да, уз одговорну примјену мјера фискалне консолидације, фискална стабилност неће бити угрожена.

ЦБЦГ остаје при ставу да је јавни дуг кључни изазов Владе у наредном средњорочном периоду. Влада мора наставити са имплеменацијом мјера фискалне консолидације предвиђене планом санације и фискалном стратегијом, као и развити нову свеобухватну Фискалну стратегију у току ове године, са јасно дефинисаним мјерама и начинима за довођење нивоа јавног дуга у границе одрживости.

Каквим ризицима би црногорска економија могла бити изложена у 2020. години?

У овој години кључни ризици ће бити екстерни ризици. Они ће се прије свега манифестовати у виду глобалног успоравања економског раста и геополитичких тензија у односима између великих сила.

Што се тиче домаћих ризика кључни ризици остају у домену фискалне сфере, али са досљедном примјеном мјера фискалне консолидације треба очекивати да ће већ од 2020. године овај ризик имати опадајући тренд.

Какво је тренутно стање у банкарском сектору?

Након рјешавања рањивости у банкарском систему готово сви банкарски индикатори су на историјском максимуму. Актива банака је за 11 мјесеци 2019. достигла ниво од 4,7 милијарде еура и ускоро ће се изједначити са БДП-ом који је за 2019. годину пројектован на нивоу од 4,8 милијарди еура. Ликвидна средства износе преко 1,1 милијарде еура и у посљедњих 12 мјесеци су повећана за 200 милиона еура. Капитал банака је премашио 600 милиона еура и његово повећање у последњих 12 мјесеци је било импресивно од преко 20 одсто. Ниво лоших кредита је опао на 4,62 одсто, депозити су прешли 3,5 милијарди и повећани су за преко 10 одсто у посљедњих 12 мјесеци. Кредити су прешли три милијарде и такође су повећани за преко 10 одсто у посљедњих 12 мјесеци. Каматне стопе су на историјском минимуму и у новембру активна пондерисана ефективна каматна стопа је износила 6,08 одсто. Мислим да ови индикатори јасно указују да је банкарски систем стабилан, ликвидан и да ће бити значајна подршка економском расту у наредном периоду.

Како поспијешити конкурентност домаће привреде и повећати извоз?

Подизање нивоа конкурентности није процес који се може остварити у кратком року, за то је потребан дужи временски период и такође, погрешно је очекивати да питање конкурентности привреде може да ријеши држава. Држава треба да креира стабилан и предвидив амбијент и да помогне одређеним стимулативним мјерама да се побољша конкурентност. Међутим, велика одговорност за конкурентност је на самим предузећима.

Детаљан преглед мјера смо дали у Препорукама Влади за вођење економске политике у 2020. години. Од мјера државне подршке конкурентности издвојио бих: помоћ у увођењу међународних стандарда квалитета, снижавање сиве економије која делује као нелојална конкуренција онима који измирују све своје обавезе, промоција привреде и земље, наставак регулаторне реформе кроз поједностављивање административних процедура и унапређивање јавних услуга, унапријеђење инфраструктуре, стимулисање иновација и иноватора, подстицање повезивања привреде са научно-истраживачким центрима, давање директних субвенција пољопривредним производјачима,стимулисање формирања вертикалних и хоризонталних кластера, очување здраве животне средине и др.

Извор: ЦДМ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: