Фауст у Будви

Пише: Јован Пјешчић

Први чин

Крајем децембра 2019. године Влада Црне Горе исплаћује њемачкој фирми WTE (Wassertechnik GmbH) у власништву аустријског EVN, износ од 29.250.000,00 евра, а све по основу државне гаранције дате за сада већ чувенo будванско постројење за третман отпадних вода.

Новац је исплаћен упркос томе:

• што постоји налаз словеначке консултантске куће ,,Др Духовник“ да је уложени износ/новца радова много мањи него што то приказује, односно потражује WTE;
• што је пројекат постројења отпадних вода који је WTE требао да сагради, прибави дозволе, пусти у рад, одржава, итд. до данас завршен око 65% (детаљи у тексту– Појео вук магарца);
• што је директор WTE Гинтер Гауст потписао Споразум о признању кривице да је склопио корупционашки уговор са Светозаром Маровићем (СДТ је након тога пустио Фауста да побјегне/оде из Црне Горе);
• што СТД има признање некадашњег скипера на Маровићевој јахти Стјепана Скочајића, који је такође закључио споразум о признању кривице, о томе да су радови на изградњи постројења за третман отпадних вода ,,напумпавани“ како би општински новац преко фиктивних уговора његове фирме преусмјеравао Маровићу (детаљи у тексту– Питање Будве: Гаранције државне, паре народне)

Образложење Владе Црне Горе да је гаранције испуњена у складу за законом (иако ниједан закон не регулише ту обавезу, прим. аут.), те да режим не жели да се покаже како држава  не поштује међународне обавезе (које међународне обавезе?, прим аут), не желећи да држава наруши свој међународни углед, те да би неисплата утицала на кредитни рејтинг… могло би звучати донекле и прихватљиво за неког ко је јуче пао с Марса.

Управо обрнуто, одговорна власт нити је требала, нити је морала, а није ни смјела да исплати новац покривен гаранцијом, када је јасно да је ријеч о коруптивном послу, што је утврђено у кривичном поступку. Одговорна Влада би исплатила по гаранцији само онај износ новца, са којим би се законити представници општине Будва (гдин Царевић, гдин Краповић и други), на основу утврђених чињеница, сложили да је неспоран. Исплатом цијелог износа гаранције режим jесте ,,сачувао свој међународни углед“, али само у представљању Црне Горе као  дестинације у којој се корупција исплати.

Наиме, државна гаранција, банкарска гаранције, меница, па и сви други претежно апстрактни правни послови такође потпадају под важење правне максиме коју су стари Римљани формулисали као Fraus omnia corrumpit (превара квари све). У њемачком правном подручју тај принцип спада под доктрину „забране злоупотребе права“ (Rechtsmissbrauch), a у англосаксонским правним системима под доктрину ,,преваре“ Тај принцип важи без обзира на то да ли је државна или банкарска гаранција уговорена као ,,безусловна“, „на први позив“ , „без права приговора“ или са неком сличном клаузулом у корист корисника гаранције.

О томе свједоче бројни примјери из упоредног права, када су државе и банке образложено одбијале да плате гаранције обавијене корупцијом, па и посебна правила (о привременим мјерама) из UNCITRAL конвенције о независним гаранцијама и stand-by aкредитивима (детаљи у тексту – аустријског правника Zeiler-a)  

Други чин

Mинистарство финансија, преко Заштитника имовинско-правних интереса ЦГ, након исплате гаранције, покреће поступак рефундације против Општине Будва. У оквиру тог поступка судија Привредног суда у Подгорици доноси правно небулозну привремену мјеру – блокаду рачуна Општине, по жалби на коју, иако је ријеч о хитном поступку, до данас још није ријешено.

Правна небулозност рјешења о привременој мјери, све и да занемаримо и процесне (надлежност суда, уредност предлога) и материјално-правне недостатке (исцпрљивање главног захтјева одређивањем привремене мјере), огледа се у њеној неоснованости (нема опасности од осујећења или знатно отежане наплате која је услов према члану 287. Закона о извршењу и обезбјеђењу). Општина Будва нити хоће нити може игдје да побјегне, нити може да сакрије своју имовину, блокада њених рачуна по привременој мјери је незаконита.

Смисао незаконите привремене мјере је искључиво политички, њени циљеви су ти да се радници Општине Будва оставе без плата како били изложенији уцјенама режима код куповине гласова и да се Општина и њени становници задуже за туђе коруптивне послове.

У том расплету је видљив и смисао насилне и незаконите узурпације власти у Будви од скупине/ОКГ са Словенске плаже, уз саучесништво појединаца из Управне инспекције, директора Службеног листа, врхушке полиције, појединаца из СДТ-а који још ,,изузимају документацију“, итд.

Ријечима вође скупине/ ОКГ са Словенске плажа – ,,Спреман сам и да се задужимо.“ 

Завршни чин

30.08.2020. – Ви одлучујете. И о заслуженој награди Фаусту и о својој дјеци и њиховој будућности и о својим светињама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: