Фељтон, 140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића: Водио Србе у времену великих искушења (12)!

Пише: Миљан Станишић

О дешавањима уочи потписивања Тројног пакта и сами тај чин, као и о улози кнеза Павла у томе писали су многи историчари. Али за разлику од вишедеценијског сатанизовања тог чина, познати домаћи и страни историчари објективније оцјењују тај догађај, нарочито од последње деценије 20. вијека. У прилог томе су им ишли новооткривени документи и њихова систематичнија истраживања. Један од њих је био и Нил Балфур из Лондона, који је имао увид у бројна документа, значајна за истраживање тог догађаја. Он је посебно истакао некоректно, непринципијелно и себичњачко понашање његове земље, Енглеске, у вези кнеза Павла и судбине Краљевине Југославије. Он наводи да је кнез Павле годинама тражио војну помоћ од Енглеске, услед евидентне нацистичке опасности. Али, британска влада није хтјела ни послије пет година од тог захтјева, да помогне Југославији нити у времену када је нацистичка Њемачка освајала Чехословачку, Аустрију, Пољску, Француску и планирала продор на југ преко Балкана ка Грчкој (операција „Марита), као и операцију „Барбароса“ (продор у Русију). Балфур, као и др. истичу исправну тактику Београда да покуша добити на времену да изазове што је могуће више закашњења у реализацији планираних операција, а да преговорима евентуално спријече пролазак њемачких трупа и ратног материјала преко своје територије (операција „Марита“): „Преговори су трајали, и кулминирали 4. марта, личним маратонским петосатним састанком кнеза Павла и Адолфа Хитлера. Седмог марта Крунски савјет једногласно инсистира на испуњењу трију основних предуслова: да суверенитет и територијални интегритет буду очувани; да неће бити прелаза њемачких трупа и ратног материјала преко југословенске територије и да им Југославија неће пружати никакву војну помоћ ни подршку. Хитлер 19. марта прихвата све југословенске услове“. (Зборник, Кнез Павле у вихорима европске политике; научни скуп, Београд,  25-27. март 2003)

24. марта Цветковић и Цинцар Марковић путују у Беч, гдје је 25. марта потписан уговор о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту, чему је као југословенски опуномоћени представник присуствовао и др Иво Андрић, каснији нобеловац за књижевност, иако је касније од тога правио отклон. Поставља се питање да ли би Хитлер испоштовао споразум са кнезом Павлом да није било пуча. Због извођења планираних ратних операција „Марита“ и „Барбароса“ Хитлер, који је знао да су Срби кроз историју били „тврди орах“ сваком агресору, сигурно би у почетку заобишао Југославију, што указује колики је дипломатски труд и драгоцјено вријеме утрошио како би дошло до споразума. То потврђује и др Херман Нојбахер, Хитлеров специјални изасланик за Југоисток, истучући „пре 27. марта 1941. Хитлер није уопште помишљао ни на какав напад на Југославију“. (Херман Нојбахер, Специјални задатак Балкан, Београд, 2004, стр. 131)гаврило,миљан, фељтон

Прије потписивања Тројног пакта кнез Павле је имао састанак са патријархом СПЦ Гаврилом Дожићем, који износи да му је кнез образложио да у тој тешкој ситуацији Југославија добија знатне повољности, наводећи: „Наша одбрана није довољна, нити је пак јака, да можемо да водимо другу политику од ове која нам се сада намеће. Поготову када смо добили тачна обавештења од министра војске генерала Петра Пешића, да би у случају рата, наша одбрана била недовољна. Савезника немамо, који би нам притекли у помоћ. Немци су у зениту своје моћи. Ништа не може да их задржи, јер добијају победу за победом. Нико не може да се супротстави немачким ратним средствима. Ми смо то увидели за време кратког рата са Француском. Према томе: Краљевско намесништво после дугог размишљања, усвојило је ово једино целисходно решење Краљевске владе, као оправдано у потпуности. …Све друго било би неизводљиво и некорисно да се ма шта уради супротно овој одлуци“. Кнез Павле је споразумом хтио да добије у времену да за неко вријеме избјегну рат, знајући да би каснији напад био много повољнији за Југославију, због стварања широког фронта супротстављања савезничких сила наци-фашизму. Он је био убијеђен да би се тиме избјегла брутална бомбардовања и страдања, углавном Србије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: