Feljton, 140 godina od rođenja patrijarha SPC dr Gavrila Dožića: Vodio Srbe u vremenu velikih iskušenja (12)!

Piše: Miljan Stanišić

O dešavanjima uoči potpisivanja Trojnog pakta i sami taj čin, kao i o ulozi kneza Pavla u tome pisali su mnogi istoričari. Ali za razliku od višedecenijskog satanizovanja tog čina, poznati domaći i strani istoričari objektivnije ocjenjuju taj događaj, naročito od poslednje decenije 20. vijeka. U prilog tome su im išli novootkriveni dokumenti i njihova sistematičnija istraživanja. Jedan od njih je bio i Nil Balfur iz Londona, koji je imao uvid u brojna dokumenta, značajna za istraživanje tog događaja. On je posebno istakao nekorektno, neprincipijelno i sebičnjačko ponašanje njegove zemlje, Engleske, u vezi kneza Pavla i sudbine Kraljevine Jugoslavije. On navodi da je knez Pavle godinama tražio vojnu pomoć od Engleske, usled evidentne nacističke opasnosti. Ali, britanska vlada nije htjela ni poslije pet godina od tog zahtjeva, da pomogne Jugoslaviji niti u vremenu kada je nacistička Njemačka osvajala Čehoslovačku, Austriju, Poljsku, Francusku i planirala prodor na jug preko Balkana ka Grčkoj (operacija „Marita), kao i operaciju „Barbarosa“ (prodor u Rusiju). Balfur, kao i dr. ističu ispravnu taktiku Beograda da pokuša dobiti na vremenu da izazove što je moguće više zakašnjenja u realizaciji planiranih operacija, a da pregovorima eventualno spriječe prolazak njemačkih trupa i ratnog materijala preko svoje teritorije (operacija „Marita“): „Pregovori su trajali, i kulminirali 4. marta, ličnim maratonskim petosatnim sastankom kneza Pavla i Adolfa Hitlera. Sedmog marta Krunski savjet jednoglasno insistira na ispunjenju triju osnovnih preduslova: da suverenitet i teritorijalni integritet budu očuvani; da neće biti prelaza njemačkih trupa i ratnog materijala preko jugoslovenske teritorije i da im Jugoslavija neće pružati nikakvu vojnu pomoć ni podršku. Hitler 19. marta prihvata sve jugoslovenske uslove“. (Zbornik, Knez Pavle u vihorima evropske politike; naučni skup, Beograd,  25-27. mart 2003)

24. marta Cvetković i Cincar Marković putuju u Beč, gdje je 25. marta potpisan ugovor o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, čemu je kao jugoslovenski opunomoćeni predstavnik prisustvovao i dr Ivo Andrić, kasniji nobelovac za književnost, iako je kasnije od toga pravio otklon. Postavlja se pitanje da li bi Hitler ispoštovao sporazum sa knezom Pavlom da nije bilo puča. Zbog izvođenja planiranih ratnih operacija „Marita“ i „Barbarosa“ Hitler, koji je znao da su Srbi kroz istoriju bili „tvrdi orah“ svakom agresoru, sigurno bi u početku zaobišao Jugoslaviju, što ukazuje koliki je diplomatski trud i dragocjeno vrijeme utrošio kako bi došlo do sporazuma. To potvrđuje i dr Herman Nojbaher, Hitlerov specijalni izaslanik za Jugoistok, istučući „pre 27. marta 1941. Hitler nije uopšte pomišljao ni na kakav napad na Jugoslaviju“. (Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan, Beograd, 2004, str. 131)gavrilo,miljan, feljton

Prije potpisivanja Trojnog pakta knez Pavle je imao sastanak sa patrijarhom SPC Gavrilom Dožićem, koji iznosi da mu je knez obrazložio da u toj teškoj situaciji Jugoslavija dobija znatne povoljnosti, navodeći: „Naša odbrana nije dovoljna, niti je pak jaka, da možemo da vodimo drugu politiku od ove koja nam se sada nameće. Pogotovu kada smo dobili tačna obaveštenja od ministra vojske generala Petra Pešića, da bi u slučaju rata, naša odbrana bila nedovoljna. Saveznika nemamo, koji bi nam pritekli u pomoć. Nemci su u zenitu svoje moći. Ništa ne može da ih zadrži, jer dobijaju pobedu za pobedom. Niko ne može da se suprotstavi nemačkim ratnim sredstvima. Mi smo to uvideli za vreme kratkog rata sa Francuskom. Prema tome: Kraljevsko namesništvo posle dugog razmišljanja, usvojilo je ovo jedino celishodno rešenje Kraljevske vlade, kao opravdano u potpunosti. …Sve drugo bilo bi neizvodljivo i nekorisno da se ma šta uradi suprotno ovoj odluci“. Knez Pavle je sporazumom htio da dobije u vremenu da za neko vrijeme izbjegnu rat, znajući da bi kasniji napad bio mnogo povoljniji za Jugoslaviju, zbog stvaranja širokog fronta suprotstavljanja savezničkih sila naci-fašizmu. On je bio ubijeđen da bi se time izbjegla brutalna bombardovanja i stradanja, uglavnom Srbije.