Фељтон, 140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића: Водио Србе у вријеме великих искушења (15)!

Пише: Миљан Станишић

ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО У ВРИЈЕМЕ АПРИЛСКОГ РАТА

За вријеме нацистичког бомбардовања Београда патријарх Гаврило Дожић се налазио у згради Патријаршије, коју је напустио послије првог налета авиона бомбардера 6. јуна и одлази за Раковицу. Одатле око поноћи отпутовао је за Опленац, гдје је држао конференцију са свештенством, а одатле за одлази за Крагујевац и Ваљево, гдје је имао састанке са неким челницима из власти и страним посланицима.

Пут га је потом водио у манастир Жичу гдје се састао са епископом Николајем. Наредног дана је у Косјерићу имао заказани састанак са предсједником Владе Душаном Симовићем. На сједници Владе у Ковиљачи 8. априла донесена је одлука да краљ Петар и патријарх Гаврило треба да се пребаце за манастир Острог. Патријарх је отпутовао за манастир Острог и тамо стигао 10. априла. (Радмила Радић, н.дј., стр. 355)

Тадашњи манастирски ђак Шпиро Кажић, касније архимандрит Серафим, свједочи да је патријарх Гаврило боравио у Горњем манастиру Острог и да је био видно забринут и нерасположен, а био је шкрт на ријечима. Кашић описује и долазак краља Петра у Горњи манастир Острог: „Уђу сва тројица у цркву, поклоне се пред светитељем, прекрсте, пољубе свеца и стављају новчани прилог.

Прије младић па онда њих двојица официра. Тада се упиташе са о. Герасимом, и чујем из разговора и објашњења у цркви где младића ословљавају Ваше Величанство. Тада сам сазнао да је то краљ Петар“. Он наводи да је краљ Петар у споменици Горњега манастира записао „Свети Василије, у овим тешким данима помози мојој јуначкој војсци и моме љубљеном народу (13. априла 1941. Петар)“.

Он истиче и што је патријарх Гаврило записао у Споменици: „Молим се Свемогућем и Свемилостивом Творцу Богу да молитвама Св. Василија Острошког Чудотворца и свих Божјих угодника избави наш тешко искушавани Српски Народ од патња и мука и да му подари мир и благостање (В. Понедеоник 1941. год. Ман. Острог АЕМ Патријарх Српски Гаврило)“.

Даље се свједочи како су тројица официра пошла код патријарха да му пренесу краљеву понуду да их чека авион да иду из земље: „Један од њих тројице се одвоји и војничким кораком пође према патријарху, дође близу њега и поздрави га војничким поздравом. Тада му рече гласно да чују и она двојица и ја у шупи: ‘Ваша светости, имате авион на расположење на Капином пољу, за бјегство у иностранство ако хоћете’ „. Патријарх је на ту понуду одговорио:

„Дјецо моја, ви који сте кренули, ајте и нека вам је срећан пут. А ја остајем са мојим народом, па што буде њему нека буде и мени“ : „Тада му сузе из очију полећеше низ просједу браду. А њих тројица као окамењени, ни ријечи више не проговорише, већ га поздравише војничким поздравом, пољубе га у руку, окрену се од њега и оду натраг својим путем“. (Архимандрит Серафим Кашић, Успомене (1939-1942), приредио и предговор написао: Предраг Вукић, Манастир Острог, 2013, стр. 14-18)априла патријарх Гаврило се налазио у Доњем манастиру Острог, гдје је и заноћио. У зору док је патријарх спавао упала је у манастир њемачка јединица, одваливши закључана врата, потом су наредили патријарху да се што прије обуче и спреми, па су га под стражом извели напоље. Тако су поступили и са архимандритом Леонтијем и са осталима.

Потом су опљачкали све вриједне ствари, у чему је предњачио Хрват, доскорашњи високи официр Југословенске краљевске војске, који је пришао Њемцима. Затим су се моторним возилом тројица Њемаца упутила у Горњи манастир, како би и ту наставили пљачку. Када су узели све што су сматрали вриједним, затражили су да им се отвори црква гдје се налази светитељ. Када у дошли до ћивота затражили су од игумана да им га отвори:

„Кад исти виђеше отворен ковчег и светитеља гдје у њему почива, стадоше у ставу мирно и својим фашистичким поздравом поздравише светитеља. Тако мало постадоше и са великим чуђењем и радозналошћу приђу ближе светитељу и посматраху га, без да што дирају рукама“.

Како им се допала панагија на светитељу, посматрали су је загонетно, рачунајући да је она од старина и да тиме има већу вриједност, што је игуман прозрео да хоће да је узму, па им је рекао да је она новије израде. Они су потом изашли не узимајући више ништа. (Архимандрит Серафим Кашић, Успомене, стр. 18, 19)

Прочитајте ЈОШ:

Фељтон, 140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића; Водио Србе у вријеме великих иускушења (13)!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: