Фељтон, 140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића; Водио Србе у вријеме великих иускушења (13)!

Пише: Миљан Станишић

Као што смо навели кнез Павле је прије потписивања Тројног пакта имао састанак са патријархом СПЦ др Гаврилом Дожићем, наводећи му да је Њемачка за кратко вријеме прегазила и Француску, као и то да не можемо очекивати помоћ ни од Запада нити од СССР-а који је са Њемцима у пакту, па истиче да би свако друго рјешење било нецелисходно, замоливши га: „Да нас разумете у да помирљиво делујете на Српску цркву и народ као целину у погледу примања Пакта. Тако исто и сви епископи у својим епархијама, да делију помирљиво на народ и да не воде никакву опозицију, према овом избору Краљевске владе и да тако не отежавамо и онако тешку ситуацију“. Међутим, кнез Павле није наишао на разумијевање Патријарха (који је 19. марта објавио меморандум против Пакта), који му је, поред осталог, одговорио: „Моја је духност да вам отворено кажем: да би приступање наше државе Тројном пакту и њено определење за Осовину уништило животну снагу и морал нашег народа. Погодио би његова родољубива осећања и дубоко увредио његов поноси и његове традиције и идеале“, изразивши кнезу Павлу у емотивном и оштром тону спремност „да свој живот положим, кад је у питању отаџбина, као што су то у прошлости наши предходници радили“. (др Гаврило Дожић, Мемоари, стр. 255)

27-мартовски пуч, тј. државни удар, организован је од групе високих официра и политичара „обилато потпомогнутих од стране британске тајне службе“, свједочи В. Черчил у листу „Daily Telegraph“ (Лондон 03. 03. 1953.). О томе свједочи и високи енглески званичник из тога периода А. Донован, који је говорећи о 27-мартовском пучу истакао: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941. јер смо ми то купили“, наводећи појединачне велике новчане износе које су добили утицајни појединци“ (др Жељко Фајфрић, Династија Карађорђевић, Сремски Карловци, 2012, стр. 770, 782). О кључној улози Енглеске у 27-мартовском пучу свједочио је и Џорџ Тејлор, специјални Черчилов обавештајац, који је током 1940. године у Београду обавио задатак организовања СОЕ (британске тајне обавјештајне службе) и развио мрежу утицајних агената. Она је уочи самог рата појачала свој обавјештајни рад у Југославији, издвајајући енормна средства. О кључној улози Енглеске у 27-мартовском државном удару писали су многи познати историчари и др., а овдје ћемо навести писање проф. др. Мирка Косића (иначе Дурмиторца), тадашњег посланика Народне радикалне странке, који је одбио да учествује у пучу, а сматрао је да је 25. март (дан закључивања Тројног пакта) „могао да буде спасоносан за Југославију“, док је 27. март (дан пуча и поништења Пакта) „скакање у амбис, за туђ рачун“. Он истиче (као и неки др. аутори) да су енглески масони на челу са Черчилом, из личних интереса, главни виновници пуча, уз помоћ југословенских утицајних масона на власти и дијелу високих официра у војсци, наводећи обиље новца којег су од њих добили, одбацујући тезу да је пуч био народни устанак и израз народне воље“. (др Мирко Косић, Издајнички имендан, Је ли 27. март 1941. године плаћен?, Београд, 2010, стр 19-31)

На десетогодишњицу 27-мартовског пуча 1951. године британски Би-Би-Си је о тим дешавањима емитовао приказ релевантних стручњака, при чему је, поред осталог, истакнуто: „Кнез је добро знао колико је ситуација безнадежна…Тројни пакт је прихватио само да добије у времену и то кад није било другог излаза да избегне рат. У року од неколико месеци могла је светска ситуација да се измени, као што се и изменила, тако да би Југославија била у стању да уђе у рат на страни својих савезника и пријатеља и пријатеља са извесним изгледом на успех“. (др Ђоко Слијепчевић, Југославија уочи и за време Другог светског рата, Минхен, 1978, стр. 285)

Новооткривена документа и озбиљна историјска истраживања показала су да је кнез Павле настојао да спаси српски народ и Југославију огромних страдања, у чему би успио да није било спољних утицаја и уплитања, нарочито Енглеске, као и њених обавештајних структура и појединаца у Југославији, јер је она због сопствених интереса пресудно утицала на поништавање Тројног пакта, па је тиме гурнула српски народ у катастрофу са несагледивим последицама.

(наставиће се)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: