Фељтон Његош и Ловћен (IX дио)

Ловћен, главно упориште Црне Горе

„Храватски дом” у Херцегновом, у пролеће 1917, био је организовао приредбу у корист ратне сирочади, на којој је учествовао и сликар Марко Рашица са пригодном сликом, која је изгледала: „Дно ове слике је узето из нарави – дио старих ерцеговачких зидина, „цитадела”, иза којих стоји Ловћен ’кук’ и комад Луштичког полуотока. Над Ловћеном види се јасно небо – у големој тузи удовица, нада за будућност њена дјетета”, а виде се и други симболи Боке Которске.

На крају, из 1918, значајно је истаћи да се у чланку од 14/27. јула јављало како је Саркотић наредио хапшење у Босни и Херцеговини свих оних који су за југословенску државу.

Значајан је и чланак објављен у Илустрованом листу 9/22 јануара 1916, који је дат уз приложене слике о заузећу Ловћена, у коме се дословно наглашава: „Ловћен пао, Ловћен је у нашим рукама!Ова чињеница је важнија од пада Антверпена и Варшаве. Ловћен је био главно упориште не само Црне Горе, већ далеко више: Италије а потом читаве Антанте, коју чека у овоме свјетском рату црни усуд. Зато је пад Ловћена, који господари над улазом у Јадранско море, изазвало опће пренеражење у круговима свих наших пријатеља. И Ловћен неће никад више из наших руку, већ ће остати залеђе нашој ратној луци Котора, и учинити је одсада једном од највиших лука на свијету. У бр. 47. прошле године  Илустрованом листу приказали смо красан снимак читавог Ловћена с мора, уз опис његова положаја, а овде доносимо опет опис, како је освојен, према једном извештају из ратних извештаја, на нашу горњу слику:

Први су се црногорски положаји налазили на кршу, који се уздиже тисућу метара изнад Котора, те господује Котором, цестом као и путем, који води преко града Котора на Ловћен. Даље се је издигао непријатељски положај од Солара према Сутвару и затварао цесту, која долази из Будве. Иза тих предњих положаја, који су са три стране опкољавали Котор, уздиже се у удаљености од два километра на подножју висине од 700 врх Ловћена, у апсолутној висини од 1759 метара. Испред тог подножја бијаше изграђена друга обранбена линија.

Половином је просинца у Старој Србији војска генерала Кевеша освјежена. У то су вријеме већ учињене биле припреме на навалу на непријатеља против југа западне црногорске фронте. Генерал је Кевеш са својим штабом пошао на ново одредиште за Котор и околицу. Тешки поморски су топови помножени, а нови топови довезени из творница. На 7. сијечња свршене су све ратне приправе у споразуму са заповједни ком ратне морнарице. Тешко се је топништво окупило око Каштелновога, а пјешадија је била окупљена око Боке.

Тешко је топништво затим довезено око Тивта. Наши су непријатељи још увијек очекивали, да ће наши јуриши услиједити са сјевера и истока, а то је увјерење било тим оправданије, јер смо ми од Бјелопоља и Берана подузимали снажније акције. Тим је изненађење било веће, када су на 8. сијечња почели падати хици наших најтежих топова у црногорске положаје. Наше је топништво особито дјеловало на простору Ластве. Око подне је тек започела прва, паклена ватра, а била је уперена углавноме на положаје с обију страна Солара. Послије подне стала је падати и киша, а у брдима снијег. Уз тутњаву топова, а по том времену, подржала је пјешадија опасни покушај да пође од мора на литице, које сежу небу под облаке. До ноћи је пјешадија у снијегу и бури провалила пол пута, пењући се на, такорећи, окомите стјене, а извршена црногорских стријелаца. Ноћ је пробдијевена у топовској опреми за бој.

У зору стала је пешадија даље напредовати, а топови ударати. Густа је магла погодовала пјешадији, али је отежавала рад топништву. Топнички посматрачи и равнаоци ватре морали су поћи до у бојну линију пјешадије, и оданле равнати помоћу телефона топничку ватру својих батерија. Утврда је на подножју Солора пробијена, а тиме учињен продор у главни непријатељски положај, у којем се је угњездила наша пјешадија.

У понедјељак, дне 10, морао се је заузети Кук, а да се стигне на Ловћен. Дотле је наше топништво ударало по Ловћену и седлу Крстац. Након што је био заузет и Кук, пошле су наше чете у двије колоне против положаја на Ловћену самоме. Једна је пошла са запада, а друга са југозапада преко Крстаца. Непријатељ био је избачен и из свог другог главног положаја, и стао бјежати, остављајући и своје топове и заиру, те ретки прибор, Капетан Краус заузме у пол 8 сати навечер вршак Ловћена са једним одјелом војника из Егера и наших муслиманских добровољаца, те једног пјешачког батаљуна из посаде Котора. И тако је Ловћен, та пркосна обрана Црне Горе, пао у наше руке. Ми смо изгубили на мртвима 153 човјека, урачунавши и операције против Граховца.

На концу ових редака стизава вијест о капитулацији читаве Црне Горе, а односно службено извјешће нашег главног стана гласи: Црногорски краљ Никола и његова Влада умолили су дне 13. сијечња, да се обуставе непријатељства и запођену мировни преговори. Ми смо одговорили да се овој молби може удовољити само онда, ако црногоска војска безусловно положи оружје. Црногорска је влада јучер прихватила захтев, што смо га ставили да Црна Гора безувјетно положи оружје”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: