Фељтон: Његош и Ловћен (X дио)
1 min readШтампа о паду Ловћена
Жалост Срба над срушеном ловћенском капелом и вера у њену обнову
После освајања Ловћена, Саркотић је поздрављен као победник, кога је „хрватска домовина породила и таквога јунака”, иако је фелдмаршалајтнант Тролман предводио освајачке трупе, а у непријатељској и савезничкој штампи доста је писано о Ловћену, његовом стратешком питању и паду, о рушењу његошеве задужбине, која ће се, после рата обновити, о чему се овде дају неколика извода из тих написа:
Berliner Tageblatt je 13 јануара 1916 истакао како су лојални Далматинци-Хрвати и Босанци-мухамеданци, као добровољци, аустро-угарској војсци учинили неоцењиве услуге код Грахова, као и код Пећи, што су тако исто учиниле албанске добровољачке чете.
Wiener Kor. Bur. је 8 априла 1916 објавио чланак „Аустријски споменик на Ловћену”, у коме се јављало како је аустријско удружење инжењера и архитеката учинило предлог, да се на Ловћену подигне споменик Хабзбурговцима, који би у исто време служио као станица за телеграфију без жице и за друге научне сврхе, с тим што би се тај споменик подигао после рата.
У Wila, 23. априла 1916 Јаши Оскар, познати мађарски политичар и социолог, описао је свој пут у Црну Гору, у којем је посебно истакао да се чуди како је могуће било под невероватним околностима освојити Ловћен за тако кратко време и
тако мало жртава.
Српски лист Уједињење, који је излазио у Паризу, а издавао га је Црногорски одбор за уједињење, објавио је 22 априла 1916, чланак Гроб владике Рада, у коме се говори о његовом значају за српски народ и да ће Владичине кости бити „враћене на Ловћен, и над њима ће се опет склопити иста Капела, али то никад не може бити оно што је било. Поремећено је, дакле, и изгубљено нешто што се никад неможе повратити, али ће се у накнаду зато добити нешто много више и ва-жније од тога губитка, јер ће у српским аналима бити записано овако:
Кад су се силе мрака подигле, да поробе свијет и његову културу, и кад су србске земље прегажене, Капела над гробом Владичиним би разрушена, да би уступила мјесто гра-ђењу непријатељских утврђења, и кости његове пренесене у Цетињски манастир уз молитве и јецање свештенства и народа. Међутим, у коло бранилаца правде и слободе ступи-ше сви цивилизовани народи, и паклене силе бише покорене и умирене. Тада српски народ откопа Владичине кости и опра их сузама и вином, пренесе их и сахрани на старом мјесту, на Ловћену; растурено и изломљено камење од старе Капеле с највећим пијететом сакупи, као год што од појединих дјелова својих створи тада велику заједницу српску, тако и од тог светог камења склопи и обнови стару Капелу, и тиме и исто вријеме објележи и симбол свога уједињења.
Гроб, дакле, заједно са Капелом добиће још једну важност, још једну цијену, јер то неће бити више само гроб највећег српског пјесника, него ће у овом обновљеном облику бити и вјечити свједок непријатељског дивљаштва, и дивни споменик уједињења цјелокупног нашег племена, за којим jе велики Владика толико кукао. На орловским висинама Ловћена, одакле је млади Раде посматрао испод себе чаробну Боку и сиње српско море, и тамо према истоку Зетску долину са Скадарскими језером и у наоколо висока брда и планине Црне Горе и Херцеговине, његове ће кости опет почивати, али сад већ у вјечитом миру и блаженству, јер његови снови биће остварени, и захвално ће се потомство више него прије стицати од свуда, да се поклоне његову гробу и да из склопљеног камења прочита историју свога уједињења.
На жалост, фаталност је хтјела да се у овом рату баш на ловћенском вису одигра једна мрачна игра, и обновљени гроб Владичин подсјећаће не само на епохалне догађаје из живота српског народа, него и на ту жалосну епизоду.
„Чашу меда још нико не попи,
што је чашом жучи не загрчи:
Чаша жучи иште чашу меда…”
Владичин гроб, добијајући нови и већи значај у српском народу, добија као уздарје и чашу жучи, коју су му његови потомци наточили. његов мили, поносни Ловћен изневјерио је српске наде у часовима искушења, јер, кад су га погане ноге непријатељске почеле прљати, из њега нијесу посуктале муње и громови, него је смјерно и срамежљиво, као сељачка млада, приклонио главу пред ђенералом бечкога ћесара!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ЊЕГОШЕВА КАПЕЛА
НА ЛОВЋЕНУ ЊЕГОШ СПАВА НАЈМУДРИЈА СРПСКА ГЛАВА
NJEGOŠEVA KAPELA
NA LOVĆENU NJEGOŠ SPAVA NAJMUDRIJA SRPSKA GLAVA
http://www.facebook.com/photo.php?fbid=10201474165191171&set=a.4637619493624.2154191.1087091937&type=3&theater
ЦРНОГОРСКЕ ХИМНЕ – NATIONAL ANTHEM OF MONTENEGRO
http://youtu.be/DvdAciJECPY
Фељтон: Његош и Ловћен (X дио)
• четвртак, 5 децембар 2013 8:50
• Аутор: ИН4С
Штампа о паду Ловћена
Жалост Срба над срушеном ловћенском капелом и вера у њену обнову
http://www.in4s.net/index.php/feljton-njegos-lovcen-x-dio/
Evo link za jos jedan znacajan Komnenov tekst o Lovcenu:
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/lovcenkaonajvisamera.html
Хвала ИНС-у фељтону о Ловћену, али и на сликама дивног Његошевог храма које га прате и које су нас ограшиле. Просто се заборави на језиви, како Комнен негде рече, Мештровићев усташко-бољшевички зиндан.
Nemoj molim te da me stavljas u istu korpu sa Dacicem ni bilo kim od srbijanskog rukovodstva koji su samo presvuceni komunisti, kao i svi vi uostalom. Stari zelenasi koji su htjeli suverenu kraljevinu Crnu Goru (sto je legitimno pravo) su sebe smatrali Srbima i to im nista nije smetalo. Tek su komunisti poslije Djilasa uveli kategoriju nesrpskih crnogoraca, tako da ste samo komunisticki isprdak. Sto se tice gladi, niko ne podrazumijeva da se gladuje u doslovnom smislu. Na ovom nivou se uporedjuje cijena potrosacke korpe sa prosjecnom platom u CG. Kao sto je svakom ko ima IQ > 70 i moze uporedjivati decimalne brojeve po velicini jasno, ono prvo je vece nego ono drugo za bar 80% stanovnistva u CG, cime ste ispod nivoa nekih srednjeafrickih drzava. I to su nazalost fakti. Vi naravno imate stav da, ukoliko su fakti takvi, to gore za fakte. Time je svaka diskusija izlisna i nemam namjeru da dalje gubim vrijeme sa vama. Ostajte mi zdravo vi i Montenegro!
Postovani TRN,
koji kompleksi vas muce? Otvorite srce i dusu, ispricajte nam svoju muku. Odakle crpite toliku mrznju prema srpskom narodu? Jel izvor Analitika, Slavkov blog ili Montenegrina.net? Slobodno,ljudi smo, nijesmo divlje zivotinje da ne razumijemo kompleks bivsih Srba. Hvala
Evo linka, nadajuci se da ce ovoga put valjano izaci, za moj u komentaru pomenut tekst o mom bavljenju oko Lovcenq u Becu, jeseni 1971. Tom prilikom je becki dnevnik Die Presse objavio razgovor svoga novinara Pjera Rismonda sa mnom naslovljen DER HERR BECIROVIC Ein Kämpfer für die Rettung des Berges Lovcen, sto ce reci GOSPODIN BECIROVIC, jedan borac za spas planine Lovcena.
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
Немојмо се више расправљати са онима као што је овај, некада Србин – Трн за кога се одавно зна да је „дао уши под кирију“, у Цетињу данас људи прелазе на другу срану улице – када га сретну! Он ово уновчава, а образа одавно нема! Умјесто ове непријатне приче, читајте овај прилог који нам Комнен нуди. Он га је одавно написао, има од тада 40 година, а за мене нема ништа љепше написано о овој теми, потковано чињеницама и документима првог реда. Клонимо се оваквих којима Ловћен служи да би са њега посматрали „црногорско сиње море“. Ко се од нас стиди свога породичног имена – за мене није човјек, а још мање Црногорац.
Svaki pametan agresor i osvajač tuđe teritorije zna da je u tom cilju bolje potrošit tone i tone papira nego krv onih koji bi na silu osvajali tu teritoriju. Možeš ti, gospodine Bećiroviću, poturat i čitave vagone tvojih tzv „dokumenata“ ali ne možeš dokazat da Crna Gora nije Crna Gora i da u njoj ne žive Crnogorci već samo i isključivo Srbi. Neko mi ovđe podmeće da sam srbomrzac tj da mrzim Srbe! Ja nikad u životu nijesam mogao da mrzim čitav neki narod, čak ni pojedince dok to debelo ne zasluže. Srbi su za mene dobar narod i među njima ima jako plemenitih ljudi zbog kojih je greota i sramota uzet na zub cio taj narod. Ali, u ostalom kao i kod svijeh naroda ima pojedinaca i grupa koji su iz raznih razloga jako agresivni i svoja nedjela podmeću cijelom svom narodu jer se u masi naroda ne vidi zlo lice pojedinaca. Svaki agresor prije nego što pokuša da ostvari svoje teritorijalne namjere stvara plan kako i kojim putem da to uradi. Plan o stvaranju velike Srbije se sprovodi čitavih 200 i više godiona i to na sve moguće načine, od slanja raznih diplomata, učitelja i emisara da konkretno ubijede Crnogorce da nijesu Crnogorci no Srbi ,do pokušaja ostvarenja tog cilja ratom ili bolje rečeno ratnim zločinima. Crna Gora im je nesrećno izmakla taman kad su pomislili da s njom nema nikakvih problema.Sada je jedino preostala teška propaganda eda bi se šta povratilo. Dakle, treba iskoristit svaku preostalu mogućnost a naročito iskoristit činjenicu što je u CG na djelu jedna za tu srpsku ideju temeljna organizacija sa ogromnim uticajem a to je SPC.
„Crnogorci, bezobrazni, sebično su prigrlili samo za sebe svoju lijepu državicu“
Da li je ovo crni humor? Provizorijum bez suvereniteta, bez vojske,sa laznom zastavom, laznom crkvom, smijesnom himnom, ogrezao u kriminalu i prevari, sa politickim rukovodstvom koji sluzi za sprdnju na istom Zapadu, koji je nekad za njih bio nazadan i reakcionaran. Slobodno, montenegrini prigrlite tu vasu „lijepu drzavicu“, eto vam je pa se slikajte s njom! Samo se malo osvrnite i bacite pogled na vasu nepismenu politicku i kulturnu „elitu“ u skupim odijelima i kolima, koji su samo koju deceniju prije arlaukali o trulom Zapadu iz cije guzice danas jedva vire. Osvrnite se i na 80% nesrecnog naroda u CG koji nema hleba da jede. To je ta vasa „lijepa drzavica“! Vjerovatno su za to krivci Garasanin sa Nacertanijem, Podgoricka Skupstina i Matija Beckovic.
Pa, hvala ti Mfromyu što nam poklanjaš našu lijepu državicu: Znači, ne moramo da brinemo da će nam je neko lapit. Isto tako, skoro, predsjednik vlade Srbije Dačić reče, „Eto vam vašeg Njegoša, ne treba nam!“ No danas Slaven Radunović protestvuje što Crnogorci hoće srpskog Njegoša da pocrnogorče i da je to sramota!? Stvarno, da se čovjek zaprepasti kakve sve egzibicije izvodite ubjeđujutći nas da nam je bolje da nas nema. Pa još kad nas 80% gladuje kako kaže Mfromyu (a ja dok to ne pročitah i ne primijetih da sam gladan)pa nam još pada na pamet da se suprotstavljamo naletu srpstva.
Иако сам прије више од четири деценије открио у бечким архивама већину материјала који чине ову књигу, а прије више од пола деценије приредио њено објављивање, био сам донекле изгубио из вида обиље истине која она садржи о Ловћену и догађајима везаним за Ловћен. Богу хвала да је, захваљујући ИНС у, та истина учињена доступна најширој публици. После овога, прича дукљанске братије и србофобске поганије, попут ове јуначине што из наставка у наставак нашег фељтона, алака из мрака, указује у свој њеној лажљивости и ништавности. Но да се тотално дотуку, неопходно је скенирати ипоставити на мрежу велику Дурковићеву књигу ЊЕГОШ И ЛОВЋЕН из 1971. Иначе ево линка, ако изађе да ваља, за мој текст БЕЧ СЕ СТИДИ ЗЛОЧИНА, А КОМУНИСТИ ПОНОСЕ У коме је опширно ријеч, уз богату иконографију, о мом трагању за истином о Ловћену у престоници некада велике царевине која је подузела рушење једног од највиших олтара српства и свијета, Његошевог храма на Ловћену http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
Jesu li ovo riječi dostojne jednog intelektualca i naučnika:dukljanska bratija, srbofobska poganija,poput ove junačine,alaka iz mraka, u svoj njenoj lažljivosti i ništavnosti,Lovćen prestonica nekad velike carevine, oltar srpstva i svijeta….Bravo Komnene, poslije ovakvih riječi zaista se moram divit tvojoj intelektualnoj veličini koja pada na nivo psovki zavađenih komšinica!
Сада је овај несретни ТРН једини дежурни антисрбин, промтно , без чекања одговара. Ето, требало му је 9 минута да мени одговори. Због чега толики отров на Србе? Да ли му од тога зависи мјесечни приход? Је ли је њему лично билокад неки Србин нешто наудио?Нека га слободно каже, ми ћемо га заштитити. Или је ово страшна мржња која сужује разум и наводи на погрешне и ружне одлуке? Шта је ово да брат на брата оволику отров бљује?
Ma ko mi govori o „strašnoj mržnji“ i „suženom razumu“? Koga ćeš ti zaštitit? jel kao one u Srebrenici? Da nije mene vi bi se po cio dan jedan drugom zahvaljivali i međusobno dijelili komplimente!Zahvalite meni što sam malo poljuljao učmalu baru punu žabokrečine! Kladim se da sad ljudi bolje i radije čitaju naše komentare!
Ko mi spočitava strašnu mržnju i sužen razum? Razumijem te jer vas nekoliko po cio dan jedan drugome odajete priznanja jer jedan drugome idete niz dlaku. Da nije mene i još nekoliko komentatora svak bi zaspao od dosade., Ovako, zahvalite mi makar malo što uspijevam da vam uzburkam vaše „mrtvo more“. Kako da ti ne odgovorim kad me sam navodiš da to moram učinjeti. Eto obećavaš mi neku zaštitu, sigurno kao ono što zaštitiste Srebreničane? Nemoj komentarisat u gnjevu, smiri se, pa će ti komentari biti argumentovaniji i sugestivniji.
Хвала господину Михаилу Рунду на коментару. Додао бих само да су на Подгоричкој скупштини 1918 године били заступљени следећи окрузи: Цетињски, Подгорички, Никшићки, Андријевачки, Пљеваљски, Колашински, Берански, па чак и Метохијски, а из приморја само Барски. Нико од Бокеља није учествовао на Подгоричкој скуштини, нити су били позвани, јер Бока није ни припадала Црној Гори. Бока је имала своје, не једну него више скупштина о уједињењу са Србијом. Највеличанственији био је збор Грбљана у Побрђу. На основу одлука скупштина и одбора народних већа Бока се преко свог представника, а не као део Црне Горе, укључила у „матичну земљу Србију“ (баш тако кажу), а са њом у заједничку државу Јужних Словена. Представник Боке (у ширем смислу са Будвом и Паштровићима) био је доктор права Божо Вукотић, Которанин пореклом из Грбља. Бококоторски срез је након завођења шестојануарске диктатуре 1929 године административном поделом укључен у Зетску бановину, али заједно са Црном Гором, дубровачким подручјем, Источном Херцеговином све до Неретве, Новопазарским санџаком, Метохијом и још неким крајевима.
Narodna izreka kaže:“Poslije boja-kopljem u trnje!“ Sad se džilitate da na svaki način napravite neku Garašaninovu veliku državu đe bi svi Srbi bili na okupu.U tom cilju najviše ste kidisali na Crnu Goru a nagovarate i onog jadnog Dodika da se stalno meškolji jer mu je tijesno u BiH. Kosovo je za sva vremena izgubljeno i postalo je kolijevka i srce drugog naroda kojeg vi mnoogo volite. Krajinu ste vidim preboljeli jer je sve rjeđe spominjete. Imate i ogromnu želju da preko „srpske sparte“ izađete, što kaže Rundo, na srpsko more. A imali ste sve, mnogo bolje, no ste šćeli više? U Jugoslaviji su svi Srbi bili u jednoj državi, ali je, doduše trebalo poštovat i sve druge koji u njoj žive. A tu stupa druga narodna izreka: „Ko hoće veće izgubi i ono iz vreće!“ Učinjelo vam se da vas Jugoslavija sputava i ne da vam da se proširite, da vas svi koriste tj da sve i svakoga vi hranite i da bi svi lipsali od gladi kad nebi bili s vama, pa ste je urgentno i uz mnogo krvi urnisali uz pomoć silne JNA. E sad uživajte, sami ste i borite se svim silama i „istorijskim dokazima“ da prevarite Crnogorce da su Srbi da vam dozvole izlazak na „srpsko more“.No Crnogorci ko Crnogorci, bezobrazni, sebično su prigrlili samo za sebe svoju lijepu državicu i ne žele da je ikome poklanjaju na osnovu falsifikata da su Srbi!
Оставимо савремена дешавања суду историје. Знате оно Његошево: „Покољења дјела суде, што је чије дају св’јема“. Симпатично ми је што увек помињете неку велику Србију. У ствари, ради се о уједињеној српској држави за коју су се највише залагали управо људи рођени на територији Црне Горе. То је сасвим нормално јер је Црна Гора вековима била једина слободна српска држава и, природно, желела је да ослободи друге српске земље. Зато није нимало случајно што је, рецимо, краљ Никола, поред познате химне „Онамо, ‘намо“ (у којој пева о Призрену и Дечанима као „старини милој“ којој ће „доћ“), певајући о Црној Гори и њеном односу према српском Косову записао: „Косово је твоје горе населило јунацима, рањенијем и славнијем преживјелим остацима. У њима је ковчег оста Лазаревих аманета и слободе завјештаји…“
Dobro si rekao: „…što uvek pominjete veliku Srbiju. U stvari radi se o ujedinjenoj srpskoj državi za koju su se najviše zalagali upravo ljudi rođeni na teritoriji Crne Gore“. Živa istina! Crnu Goru najviše mrze njeni izrodi. Među njima ćete naći najveće ratne zločince iz svih ratova u XX vijeku. Niko nije mogao da ih prevaziđe u zlu! Neću da nabrajam ko je to jer su svakom poznati i takvi kakvi su simpatični su svima koji bi da unište Crnu Goru i da je smjeste u krilo velike Srbije. Rekao sam već, izmakla vam se prilika! Sad ostaje samo da pomoću „dokumenata“ ubijedite Crnogorski narod da nemaju pravo na svoju državu!?
Заиста какав мудросер овај Трн! Иван Радовић и Михаило Рундо показују довољно стрпљења и доброте кад прихватају да полемишу с њиме. Додуше даје им повода да изванредно кажу неке ствари.
E pa,gospodine Rundo, ako ćemo pravo to se more ne zove ni crnogorsko ni srpsko no JADRANSKO!
Наш несрећни ТРН окомио се на писање листа Ослобођење који је излазио у Паризу 1916!!!! Није могао млади Раде прије 180 година посматрати црногорско море, а које није ни постојало! Тај израз је новијег датума. ТРН држи говор о црногорским племенима и чика нас да се изјаснимо као Црногорци! Па ево ја то и данас кажем, изјашњавам се! Нас су учили и ја остајем при томе да су Црногорци само једно српско племе, можда и најбоље! Да, српско племе! А Милован Ђилас је 1. маја 1945. године у Борби објавио рађање црногорске нације. Још је рат трајао, а Броз му је, зна се због чега, тако наредио. Ђилас је због тога и назван оцем црногорске нације! То је онај чланак, насловљен – О црногорском националном питању. Наравно, када се освијестио, он се јавно тога одрекао. И умро је и сахрањен је укао Србин у његовом родном Подбишћу код Колашина. И да потсјетим, наша српска Бока са Паштровићима се званично 1918. придружила Србији, а не Црној Гори! Аустријске статистике из тог доба тврде да су у Боки живјели око 75% православни, а остало католици. Па због тога и с правом кажем да је тада постојала Српска Бока са Паштровићима и српско приморје. И нико од нас Срба данас није „алав“ какоТРН каже, већ су такви само они слични њему!
Каква је изопачена психа овај бодљикавац кад утјерује у лаж и самог Његоша који је славио српство до небеса, булазнећи како је Његоша Сима Милутиновић осрбио! Кад не признаје ни сама аустријска која о Ловћену говоре као српском светилишту које хоће да угасе! Кад не помаже ни хрватско ликовање над поразом Црне Горе и Србије од стране гермаских сила! И кад га је др Иван Радовић својим бриљнтним коментарима потпуно супурдисао! Требало би му ускратити трибину ИНСа како не би са ње заударао својом србомржњом, нека то чини другдје!
„…i divni spomenik ujedinjenja cjelokupnog NAŠEG plemena“. Od kad to kod Srba postoje plemena. Plemena su samo u Crnoj Gori! Ako ste prisvojili Njegoša nemoguće vam je uklopit se u crnogorska plemena, jedino ako se dobrovoljno ne izjasnite da ste i vi Crnogorci; a vi bi radije umrli no to! Jel tako? A sad još jedna groteskna slika:“…Na orlovskim visinama Lovćena odakle je mladi Rade posmatrao ispod sebe čarobnu Boku i ( nikako crnogorsko no..) sinje srpsko more!“ Ovakve akrobacije pretvaranja svega i svačega u srpsko kako nikom drugom nebi ništa ostalo, zaista su postupci za osudu i zgražanje nad tolikom alavošću!
Kako su strani okupatori imali ambicije da preko naših domaćih izdajnika ruše svesrpske svetinje, kako tada, tako i danas.
Wiener Kor. Bur. је 8 априла 1916 објавио чланак „Аустријски споменик на Ловћену”, у коме се јављало како је аустријско удружење инжењера и архитеката учинило предлог, да се на Ловћену подигне споменик Хабзбурговцима, – Срамно, ево праве истине!!!!!