Фељтон: Његош и Ловћен (XVI дио)
1 min read
Пркос гроба највећег српског пјесника Његоша Аустро-Угарској
Гроб највећег српског песника, на врху Ловћена, пркосио је Аустрији и њеној империјалистичкој завојевачкој политици. Гроб Петра Петровића Његоша управљачима аустријског Царства био је једна велика сметња, пошто је био симбол целога српскога народа и на врху Ловћена доминантно је пркосио непријатељима и завојевачима.
Аустро-Угарска је тражила начина и могућности да своје злокобно мишљење о уништењу Капеле спроведе у дело. 3ато је нађено решење у августу 1916, године, по наредби право из Беча. Њени управљачи у Црној Гори затражили су категорички од митрополита Црне Горе Митрофана Бана, да има да се безусловно пренесу кости Петра Петровића Његоша са Ловћена на Цетиње.
Своју одлуку Аустро-Угарска мотивисала је са разлогом да се налази у рату са силама Антанте који су савезници Црне Горе, и да јој је Ловћен потребан ради ратних утврђења. Међутим, то је био само изговор, камуфлиран другим разлогом Аустро-Угарске. Она је уствари била донела одлуку да подигне споменик победнику на Ловћену. Сигурно да је мислила на цара Фрању Јосифа. Стање на фронту Аустро-Угарске 1916. године било је повољније. Ратна ситуација са изгледом на победу давала је разлога аустро-угарским управљачима да изврше ову заиста беспримерну и нехришћанску одлуку која није могла бити ни са које стране оправдана, а још мање разумљива. Чак је био прикупљан новац, односно прилози за сврху подизања победног споменика на Ловћену, који је имао да буде висок између 20 и З0 метара.
Митрополит Митрофан Бан налазио се на столици наследника владике Данила и осталих његових славних следбеника. Био је у свему дубоко националан и заслужан човек за успон и изградњу Црне Горе; он је и сам узимао учешћа у редовима борбе. Његове мудре и патриотске беседе деловале су охрабрујуће на Црногорце у борбама, и подизале њихову кураж и морал у отпору и борбама противу непријатеља. Он је из свога родољубивог срца ковао речи које су деловале у отпору као гром из ведра неба и подизале дух јунаштва обележен примерима прошлости, као и примерима жртава највећих јунака који су храбро завршили свој живот у борбама противу Турака. Био је до краја одан своме народу и цркви као мало ко.
Митрополит Митрофан Бан је био благе нарави, питом, осећајан и до краја искрен родољуб, а уз то врло образован човек. С друге стране, он је био решен, ако треба, да положи свој живот, као доказ своје оданости према отаџбини. Кад је цивилни комесар први пут покушао да спроведе своју одлуку, наишао је на оштри отпор митрополита Митрофана Бана, који је са сузама у очима категорички одбијао цивилног комесара од овакве злочиначке намере; ова га је доводила до крајњег очајања. Али он није имао никакве могућности да пружи отпор на ову одлуку Аустро-Угарске. Он ми је лично причао, после завршетка рата, и то са сузама, како је извршено ово злочинство. Митрополит Митрофан Бан био је просто убијен овом одлуком Аустро-Угарске, која га је доводила до ивице његовог живота. Нашао се у највећој незгоди у своме животу. Био је до краја изгубљен. Под тим околностима он је сазвао прваке на договор по горњој одлуци Аустро Угарске. Он је присутнима изложио све околности у правој боји како су биле постављене. Тражио је да ови прваци заједно са њиме поделе одговорност пред овом одлуком. Затим да у једној деклерацији заједно са њим упуте аустро-угарским управљачима на знање, да они не могу ни у ком случају да усвоје ово тражење, мотивишући га као нехришћанско, неправо и безаконито. Митрополит Митрофан Бан у плачу и тузи објашњавао је присутнима свој велики бол који му је раздирао груди.
Није могао да се појави на улици. његов напор да спасе ситуацију у заједници са првацима, доживео је потпуни неуспех. Молба је била одбачена. То је за њега био највећи животни нервни ударац, који му је потпуно пореметио стање здравља. Волео је више да буде мртав него да доживи ову највећу несрећу у његовом животу. То све поготово, кад није могао ништа да учини како би спречио ову намеру. Те околности потпуно су му сломиле снагу. Његово родољубиво срце почело је да попушта. Нервни ударац да краја га је узнемирио. Није имао свога мира. Није могао своје очи да склопи. Сан га је био потпуно оставио. Тако исто и храну није осећао потребу да узима у таквим очајним приликама националне жалости, коју је он сматрао као највећи атак и несрећу на цео српски народ.
Кад су национални прваци увидели да нема никакве могућности да се одврати Аустро-Угарска од свога плана, они су били очајни као и њихов митрополит. Њихов национални српски понос био је увређен. Сви су они одавали слику жалосних људи који немају никакве могућности да ое супротставе злочинству. Видели су одмах да лека није било и да је под таквим околностима бесциљно да се води макаква акција, коју Аустрија ни у ком случају није дозвољавала. Нису хтели нити су могли да под оваквим околностима њихове жалости и нерасположења, у болним осећањима, још више оптерећују себе саме и да се понижавају пред непријатељима са лицима, која су одавала њихову срxбу и нерасположење.
Цивилни комесар морао је да изврши безусловно одлуку своје Владе из Беча, која је била категорична и без одлагања. Према томе сваки покушај био је узалудан. Митрополит је био побеðен. његове су руке биле везане. У меðувремену комесар је послао акт митрополиту Митрофану Бану и распоред дефинитиван са преносом костију Петра Петровића Његоша, са Ловћена на Цетиње.
Све је било до танчина предвиђено. Одређена су четири човека да изврше пренос костију. То су били: поп Симо Мартиновић и ђакон Иво Калуђеровић, од свештених лица. Затим др Лазо Томановић и Михајло Поповић од цивилне стране. Све је ово извршено без икаквога учешћа митрополита Митрофана Бана. Он је само имао право да дадне имена горње четири личности и то је све. Цела ова трагедија извршена је са два аутомобила и војном пратњом Аустро-Угарске са једним камионом. Гроб је отворен и Његошеве кости положене су у једну малу скрињу и тако донесене по мраку у манастир на Цетиње. Ово је извршено зато да не би се преко дана узбудило грађанство. Целоме овоме чину присуствовао је лично цивилни комесар Црне Горе барон штеренбах и његов помоћник. Чим су исте вечери кости пренесене у манастир, митрополит Митрофан Бан одржао је Божју службу коју је стално са сузама вршио читајући јеванђеље. Народни прваци, који су били позвани у манастир за ову сврху, били су у истом стању. Ридали су у плачу и нерасположењу. Био је то најжалоснији дан Црне Горе у њеној историји, како ми је то подвлачио родољубиви митрополит Митрофан Бан.
Преношење Његошевих костију са Ловћена на Цетиње изазвало је огромно незадовољство код народа у целој Црној Гори. Туга и жалост обавила је народну душу. Било је то заиста разумљиво, јер је такви злочин био јаки ударац осећању народа, да га није могао да преболи. Гроб Његошев на Ловћену био је једна национална светиња српскога народа, која је Аустро-Угарска хтела по сваку цену да уништи. Петар Петровић Његош није само за Србе највећи песник, као песник српске мисли и витештва. Затим један од највећих пропагатора српскога јединства и његове слоге међусобне.
Његошева борба коју је спроводио у мислима у својим делима, утицала је на Србе као једна врста опијума, и подизала им њихову борбу и родољубље. Из тих разлога, очи свих Срба биле су упућене у правцу Ловћена, на коме се налазио гроб онога кога сви они у срцима носе као своје највеће знамење.
Петар Петровић Његош био је заиста весник победе и васкрса и ослобоðења српскога народа. Његова књижевна дела то су јасно сведочила. Разумљиво је да је све то Аустро-Угарској монархији боло очи и било још ка великој сметњи и мртве кости великог српског генија биле су опасност за спровођење њене агресивне политике. Аустро-Угарска је желела све више и више да продре на Исток, и да на томе путу пороби српскн народ. Плодна моравска и вардарска долина биле су привлачне тачке за њену доминацију и спровођење у дело њених планова. Те су тачке биле у рукама Србије која се херојски борила да заштити и очува своје националне тековине.
Њене победе на Церу и Колубари растужиле су Аустро-Угарску. Српски народ Србије и Црне Горе дао је свој највећи отпор Аустро-угарским завојевачима над којима је чак извојевао и победе. Цео свет се дивио херојским подвизима бораца са Цера, Колубаре, Мојковца … Све је ово уздигло у свету име Срба и њихову јуначку борбу, што је све за аустро-угарску политику био пораз.
Аустро-Угарска није успела да у почетку рата, 1914 године својим обећањима поцепа Црну Гору и Србију, односно да их раздвоји од једне борбе којом је цео српски народ био уједињен у одбрани својих животних интереса и свога опстанка. Аустро-Угарска је имала намеру да понизи и уништи и Србију и Црну Гору. што у томе није успела, има највише да се заблагодари националном одгоју код Срба који је био проткан духом Петра Петровића Његоша. С друге стране Аустро-Угарска је била нерасположена до крајњих граница према Црној Гори због извојеваних победа црногорске војске над надмоћном војском Аустро-Угарске, где је сразмера била један према десет. Црногорци су били слабо наоружани и слабо храњени и одевени. Али њихов јуначки дух и традиција прошлости биле су на високом нивоу, и оне су биле јаче у доношењу одлука, него спремност војничка Аустро-Угарске.
Продирање црногорске војске до близу Сарајева и њене победе на Гласинцу и у славној Мојковачкој бици, још су више узбудиле нерасположење царске владе Аустро-Угарске. Њени планови нису били остварени. На Мојковцу је задржана њена Велика армија, која је имала намеру да пресече одступање српске војске преко Албеније. Намере Аустро Угарске биле су дефинитивно осујећене, а борци српске Црне Горе, са овом својом победом још су једном задивили свет са својим јунаштвом и прегнућем које је узбудљиво у начину како је извршена борба на Мојковцу. Војници су прса у прса водили борбу и тако задржали надмоћнију армију која је доживела огромне губитке. Али њени губитци не само што су били на бојном пољу у жртвама и материјалу, него Аустро-Угарска је доживела морални пад пред светом, да буде тучена од једне мале и слабо наоружане војске.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jos da da se covjek zapita da li crn Trn koji rida nad hiljadama imaginarnih Crnogoraca poginulh na Mojkovcu, uopste zna za hiljade Crnogoraca stvarno i uzaludno poginulih na Skadru upravo zbog lude politike kralja Nikole i njegovih sinova?
Šta to bi odjednom? i ti i Brđanin baciste drvlje i kamenje na Petroviće kralja Nikolu i njegovu đecu zbog kako ti kažeš „lude politike“ a Brđanin što je star i što je navodno izdao Crnu Goru!!! Kakva je to sad propaganda i čemu vodi toliki vaš bezobrazluk!?
Bravo Srbine Brdjanine, prave rijeci!
Cujes hiljade izginulih Crnogoraca na Mojkovcu! Zbilja, kakva bena ovaj Trn! I jos se uplice u diskusiju! No dobio je od Damjana i Slavka sto je zasluzio!
Okle hiljade poginulih Crnogoraca na Mojkovcu, avetinjo jedna?! Kad ih je poginulo oko sedamdeset! I kad su u vojsci bili poglavito zreli ljudi, a ne mladez! Moj djed koji je poginuo na Mojkovcu imao je preko 50 godina, a moj otac koji se vrtaio kuci i dopao ropstva, posto je vojska bila raspustena, preko 30. Ne suludaj jadnice!
E moj Slavko, ne znam preko kojih gusala si učio istoriju jer je poznato da guslarski junaci jednim zamahom sablje siječu hiljadu turskijeh glava, To što ti priščaš o 70 poginulih Crnogoraca veze nema sa stvarnošću. Možda je toliko poginulo samo iz čete tvoga đeda. Pogledaj na internetu šta istoričar Pavle Ljumović priča o Mojkovačkoj bici. Samo jedan od podnaslova glasi: Izginuo cvijet crnogorske mladosti. Provjeri, to nije teško.
Znachi novace mladino cirov adjicu,
Vi NET poznajete ko izvor za povijesnu nauku..?! ahaha 🙂 E halal da ti je, al me nasmija moj dobri „povjesnicare“.
Znaci to li su ti sources koje koristis potuljeno za pocrnogorcenje Srba cgskijeh?
Internet..? Kolko znam cijenjenom Zivku Andrijasevicu (majerno velikim slovima) su knjige i dokumenta jedini izvori a ne kompjutorisanje.
No kod ve dukljana sve moze, verovatno odanle citate i izvlacite Vojisavljevice iz nekijeh talijansko- latinskih pokvarenih katolickih izvora?
NIJEDAN NORMALAN NAROD NI NJEGOVI PATRIOTSKI PPREDSTAVNICI NE PRAŠTAJU NIKOME PA NI SVOJIM VELIKANIMA IZDAJU . SRPSKI NAROD NIKADA NIJE AKT IZDAJE PRIHVATIO VEĆ GA JE SIBOLIZOVAO U IZDAJI VUKA BRANKOVIĆA . PODGORIČKA SKUPŠTINA JE RASČINILA ZBOG BJEGSTVA KRALJA U INOSTRANSTVO I OSTAVIO SVOJ NAROD DA SE BORI SA AUSTRIJOM . KRALJ JE BIO STAR ČOVJEK ALI NJEGOVI DOGLAVNICI SU UMJESTO DA GA POVEDU KO STAROG JUNAKA U BOJ DA JUNAČKI POGINE ODVELI U ITALIJU . TAJ AKT IZDAJE IDE NA TERET KRALJEVE KAMARILE . KADA JE ZVAO SERDARA JANKA VUKOTIĆA DA IDE SA NJIM , JANKO MU JE ODGOVORIO – AJDE S NJIMA , PUKLA VAM SKAMPANIJA . PODGORIČKA SKUPŠTINA JE ISTORIJSKI AKT – PLEBICIT NAŠEG NARODA KOJI JE KAO I OSTALI JUŽNOSLOVENSKI NARODI ŽELIO UJEDINJENJE U JEDNU JAKU DRŽAVU KOJA SE KASNIJE NAZVALA JUGOSLAVIJA . ZAR SU NAŠI SLAVNI PREDCI BILI TOLIKO BUDALASTI DA NIJESU ZNALI ZAŠTO SE UJEDINJUJU . ZAR JE PAMETNO ŠTO JE JUGOSLAVIJA RASPARČANA U ŠEST PATULJASTIH DRŽAVICA KOJE EU DRŽI U PONIŽAVAJUĆEM POLOŽAJU NA ČEKANJU PO 20 GODINA DA BI BILE DOBROVOLJNO EKONOMSKO I POLITIČKO ROBSTVO I DOVEDENE DO PROSJAČKOG ŠTAPA . DOBRO BI BILO DA IMAMO JOŠ JEDNU PODGORIČKU SKKUPŠTINU I DA KAŽEMO EU I NATO PAKTU DOSTA JE BILO IZMOTAVANJA I VAŠIH POUKA KAKO DA ŽIVIMO I RADIMO .
Bravo Srbine-Brđanine. Izdade te strpljenje! Konačno otvoreno priznade šta misliš o velikom Petroviću, kralju Nikoli. Dakle po tebi kralj Nikola je izdajnik!!!Star čovjek! Hajde ne brukaj se! Nijesi ni ti rosa da ti se oprosti budaletanje!
Pa one odluke Podgoričke skupštine srpskog naroda vezane za kralja Nikolu koje popritvrđuju da ne smije ni nos pomolit u svoju Crnu Goru su prava mjera vaše duboke zahvalnosti za hiljade mladih Crnogoraca koje Nikola žrtvova u Mojkovačkoj bici zbog vas. Zar je prizemno da to vidim i znam? Ne znam kako ćeš opravdat sve one mjere koje je preduzela podgorička skupština srpskog naroda protiv kralja Nikole? Samo slijepac nebi vidio tu vašu ogromnu „ljubav“ prema njemu!
Не односи се то то на краља Николу који има своје мјесто са осталим Петровићима у сазвежђу Српства, већ на тебе, мрчни Трне, што дојади аветајући како није требало ни да буде славне Мојковачке битке, него да швапска војска претекне србијанск, потуче је и пороби, а славне мојковачке ратнике одведе неславно у ропство! Колико си јадан и приземан црни Трне, што се није чудити будући да трн не расте нимало високо!
E Danilo nikako da se naucis redu i pristojnosti ,kako mozes napadati tako jednu instituciju i to intelektualnu,za to se odgovara.
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu – Novak Adžić, pravnik i istoriograf.
Ko ovo shvati na vrijeme, sparace neugodnosti koje mogu da mu nastanu ako se vriedjaju institucije!!!!!!!
A ovo je institucija sama za sebe,ko ne vjeruje neka pogleda sta pise i intelektalno objavljuje.
Novak Adžić, istoričar, ma kakvi! On je ništa prema našim srbskim guslarima istorije!?Ima li ko bolje guslare??? A istoričare???
Znaš šta: ako stvarno hoćeš da se dobro ismijemo stavi svoju sliku umjesto Novakove koja nas ni najmanje nije nasmijala! No ipak nemoj, bojim se krepaćemo od smijeha kad pogledamo tebe kakav si!?
Da te nema Trne, trebalo bi te izmisliti, da se crnogorski Srbi s tobom zavitlavaju, je li te majka s mukom rodila, kako si se dokopao zemlje, nabo se u nju naglavačke.
Nemaš ti pojma ni o Crnoj Gori ni o Petrovićima!!!
Zaključujem ti 1 iz istorije, za kraj godine! Psssssssst!
LAJANJE NIJE BOLEST ONO JE KOMUNIKATIVNO SREDSTVO KUČAKA
Pa,Zelenko, tebe sam očigledno ubo svojim trnom. No sad pitanje: Kako možeš jednog Petrovića da u nebesa dižeš i svojataš a drugog koji je mnooogo i previše uradio za srpstvo vrijeđaš time što kažeš da za njega neko „cmizdri i slini“? Da ti nije proradila savjest zbog vaše bezočne izdaje kralja Nikole?
Само нека са висине портала ИН4С истина о Ловћену наставља да ограшава вјернике ловћенског храма у нади да ће просвијетлити и многе заблудјеле, мада за неке, као за овог кербера Монтенегра који и даље завија из своје јазбине, нема наде. Сигурно ћемо га наћи и идућем наставку, ако се не утопи у бари суза што их је пролио цмиздрећи и слинећи над краљем Николом. Но колика год да је омразна бестија на Србе, види се да понешто зна из њихове поезије.Зеленко је један од јунака Косовске епопеје,као што је, рецимо, Пегаз који сија на небесима, док је ово чељаде што се подписује Трн, мислећи да може да убоде некога, једна обична абезина.
Видим да кербер Монтенегра опет показује зубе и замахује својим копљем од трна на Србе! Зар још није у Доброти?
Nijesi ti Damjan no Damjanov Zelenko!
Док је Капела била права дивота са које год стране гледана, маузолеј је права ругоба, а највише асоцира на једно велико усташко U, што се није чудити ко му је аутор.
Hor crkve Sv. Antuna, koji vode sestre Franjevačkog samostana na Cetinju i ove godine organizuje 18.12. božićni koncert svojim sugrađanima. Uz prigodne poruke i horska izvođenja, više od stotinu djece sa Cetinja predstaviće se brojnim solo, vokalnim i plesnim numerama. Hor crkve Svetog Antuna već 21 godinu okuplja cetinjsku djecu bez obzira na vjeru i naciju.
Tako to radi Rimokatolička crkva…i ako je Cetinje tredicionalno pravoslavna sredina vrši se decenijama unazad smišljena akcija protiv Pravoslavlja…Sve je počelo kad je kapela na Lovćenu zamijenjena megastrukturom sa skrivenim masonskim obilježjima ( bunar svevideće oko , piramide iznad vrata , trougao iznad ulaznih vrata, unutrašnjost -Njegošev spomenik kao Washington masonic memorial)…
U pamet se braćo Crnogorci!
Džabe vam je trud, svirači! Crna Gora je svoja na svome. Potrudite se makar da budemo pristojni komšije. Od vaših želja prema Crnoj Gori nema ama baš ništa ni sad ni za sva vremena. Najbolje se okrenite malo prema Bugarskoj i počnite da svojatate njihove književnike, naučnike i istoriju jer i oni imaju izlaz na more, i to ono koje vama i vašoj duši bolje odgovara: Crno!
razvi barjak baejaktatre
Срдачан одпоздрав брату Морачанину и да се, акобогда, на идуће лјето видимо у нашој постојбини. Само би се могао по имену казат. Истовремено ево, за оне који су у једном од ранијих наставака пропустили, линка за мој текст Прилог истини о рушењу Његошеве капеле на Ловћену од стране Аустрије 1916. Одатле се види, на основу самих аустријских докумената, зла намјере Беча против Његоша и Ловћена коју је привремено и остварио, прије но што ће краљ Александар са митрополитом Гаврилом 1925 сокрушену светињу обновити и њу Његошеве мошти повратити на радост свог Српства:
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
Opet velje-srBska propaganda, srećom država Crna Gora nije dozvolila da svojatate najvećeg crnogorskog pjesnika, pa je dan rođenja Njegoša dostojno obilježen.
Mitrofan Ban je bio ličnost dostojna Njegoševog doba i djela!
Петар Петровић Његош био је заиста весник победе и васкрса и ослобоðења српскога народа. Његова књижевна дела то су јасно сведочила. – Истина…. ја бих само уз душну захвалност аутору рекао истина!
Cer i Kolubaru austro-ugari i ostali izdajnici srpstva nikad neće prežaliti! – Neki od njih će se uskoro glasnuti na ,,trnovitom“ putu ovog portala i djela Komnena Bećitovića!
Komneneeee, pozdrav , brate iz Morače!