Feljton: Njegoš i Lovćen (XVI dio)
1 min read
Prkos groba najvećeg srpskog pjesnika Njegoša Austro-Ugarskoj
Grob najvećeg srpskog pesnika, na vrhu Lovćena, prkosio je Austriji i njenoj imperijalističkoj zavojevačkoj politici. Grob Petra Petrovića Njegoša upravljačima austrijskog Carstva bio je jedna velika smetnja, pošto je bio simbol celoga srpskoga naroda i na vrhu Lovćena dominantno je prkosio neprijateljima i zavojevačima.
Austro-Ugarska je tražila načina i mogućnosti da svoje zlokobno mišljenje o uništenju Kapele sprovede u delo. 3ato je nađeno rešenje u avgustu 1916, godine, po naredbi pravo iz Beča. Njeni upravljači u Crnoj Gori zatražili su kategorički od mitropolita Crne Gore Mitrofana Bana, da ima da se bezuslovno prenesu kosti Petra Petrovića Njegoša sa Lovćena na Cetinje.
Svoju odluku Austro-Ugarska motivisala je sa razlogom da se nalazi u ratu sa silama Antante koji su saveznici Crne Gore, i da joj je Lovćen potreban radi ratnih utvrđenja. Međutim, to je bio samo izgovor, kamufliran drugim razlogom Austro-Ugarske. Ona je ustvari bila donela odluku da podigne spomenik pobedniku na Lovćenu. Sigurno da je mislila na cara Franju Josifa. Stanje na frontu Austro-Ugarske 1916. godine bilo je povoljnije. Ratna situacija sa izgledom na pobedu davala je razloga austro-ugarskim upravljačima da izvrše ovu zaista besprimernu i nehrišćansku odluku koja nije mogla biti ni sa koje strane opravdana, a još manje razumljiva. Čak je bio prikupljan novac, odnosno prilozi za svrhu podizanja pobednog spomenika na Lovćenu, koji je imao da bude visok između 20 i Z0 metara.
Mitropolit Mitrofan Ban nalazio se na stolici naslednika vladike Danila i ostalih njegovih slavnih sledbenika. Bio je u svemu duboko nacionalan i zaslužan čovek za uspon i izgradnju Crne Gore; on je i sam uzimao učešća u redovima borbe. Njegove mudre i patriotske besede delovale su ohrabrujuće na Crnogorce u borbama, i podizale njihovu kuraž i moral u otporu i borbama protivu neprijatelja. On je iz svoga rodoljubivog srca kovao reči koje su delovale u otporu kao grom iz vedra neba i podizale duh junaštva obeležen primerima prošlosti, kao i primerima žrtava najvećih junaka koji su hrabro završili svoj život u borbama protivu Turaka. Bio je do kraja odan svome narodu i crkvi kao malo ko.
Mitropolit Mitrofan Ban je bio blage naravi, pitom, osećajan i do kraja iskren rodoljub, a uz to vrlo obrazovan čovek. S druge strane, on je bio rešen, ako treba, da položi svoj život, kao dokaz svoje odanosti prema otadžbini. Kad je civilni komesar prvi put pokušao da sprovede svoju odluku, naišao je na oštri otpor mitropolita Mitrofana Bana, koji je sa suzama u očima kategorički odbijao civilnog komesara od ovakve zločinačke namere; ova ga je dovodila do krajnjeg očajanja. Ali on nije imao nikakve mogućnosti da pruži otpor na ovu odluku Austro-Ugarske. On mi je lično pričao, posle završetka rata, i to sa suzama, kako je izvršeno ovo zločinstvo. Mitropolit Mitrofan Ban bio je prosto ubijen ovom odlukom Austro-Ugarske, koja ga je dovodila do ivice njegovog života. Našao se u najvećoj nezgodi u svome životu. Bio je do kraja izgubljen. Pod tim okolnostima on je sazvao prvake na dogovor po gornjoj odluci Austro Ugarske. On je prisutnima izložio sve okolnosti u pravoj boji kako su bile postavljene. Tražio je da ovi prvaci zajedno sa njime podele odgovornost pred ovom odlukom. Zatim da u jednoj dekleraciji zajedno sa njim upute austro-ugarskim upravljačima na znanje, da oni ne mogu ni u kom slučaju da usvoje ovo traženje, motivišući ga kao nehrišćansko, nepravo i bezakonito. Mitropolit Mitrofan Ban u plaču i tuzi objašnjavao je prisutnima svoj veliki bol koji mu je razdirao grudi.
Nije mogao da se pojavi na ulici. njegov napor da spase situaciju u zajednici sa prvacima, doživeo je potpuni neuspeh. Molba je bila odbačena. To je za njega bio najveći životni nervni udarac, koji mu je potpuno poremetio stanje zdravlja. Voleo je više da bude mrtav nego da doživi ovu najveću nesreću u njegovom životu. To sve pogotovo, kad nije mogao ništa da učini kako bi sprečio ovu nameru. Te okolnosti potpuno su mu slomile snagu. Njegovo rodoljubivo srce počelo je da popušta. Nervni udarac da kraja ga je uznemirio. Nije imao svoga mira. Nije mogao svoje oči da sklopi. San ga je bio potpuno ostavio. Tako isto i hranu nije osećao potrebu da uzima u takvim očajnim prilikama nacionalne žalosti, koju je on smatrao kao najveći atak i nesreću na ceo srpski narod.
Kad su nacionalni prvaci uvideli da nema nikakve mogućnosti da se odvrati Austro-Ugarska od svoga plana, oni su bili očajni kao i njihov mitropolit. Njihov nacionalni srpski ponos bio je uvređen. Svi su oni odavali sliku žalosnih ljudi koji nemaju nikakve mogućnosti da oe suprotstave zločinstvu. Videli su odmah da leka nije bilo i da je pod takvim okolnostima besciljno da se vodi makakva akcija, koju Austrija ni u kom slučaju nije dozvoljavala. Nisu hteli niti su mogli da pod ovakvim okolnostima njihove žalosti i neraspoloženja, u bolnim osećanjima, još više opterećuju sebe same i da se ponižavaju pred neprijateljima sa licima, koja su odavala njihovu srxbu i neraspoloženje.
Civilni komesar morao je da izvrši bezuslovno odluku svoje Vlade iz Beča, koja je bila kategorična i bez odlaganja. Prema tome svaki pokušaj bio je uzaludan. Mitropolit je bio pobeðen. njegove su ruke bile vezane. U meðuvremenu komesar je poslao akt mitropolitu Mitrofanu Banu i raspored definitivan sa prenosom kostiju Petra Petrovića Njegoša, sa Lovćena na Cetinje.
Sve je bilo do tančina predviđeno. Određena su četiri čoveka da izvrše prenos kostiju. To su bili: pop Simo Martinović i đakon Ivo Kaluđerović, od sveštenih lica. Zatim dr Lazo Tomanović i Mihajlo Popović od civilne strane. Sve je ovo izvršeno bez ikakvoga učešća mitropolita Mitrofana Bana. On je samo imao pravo da dadne imena gornje četiri ličnosti i to je sve. Cela ova tragedija izvršena je sa dva automobila i vojnom pratnjom Austro-Ugarske sa jednim kamionom. Grob je otvoren i Njegoševe kosti položene su u jednu malu skrinju i tako donesene po mraku u manastir na Cetinje. Ovo je izvršeno zato da ne bi se preko dana uzbudilo građanstvo. Celome ovome činu prisustvovao je lično civilni komesar Crne Gore baron šterenbah i njegov pomoćnik. Čim su iste večeri kosti prenesene u manastir, mitropolit Mitrofan Ban održao je Božju službu koju je stalno sa suzama vršio čitajući jevanđelje. Narodni prvaci, koji su bili pozvani u manastir za ovu svrhu, bili su u istom stanju. Ridali su u plaču i neraspoloženju. Bio je to najžalosniji dan Crne Gore u njenoj istoriji, kako mi je to podvlačio rodoljubivi mitropolit Mitrofan Ban.
Prenošenje Njegoševih kostiju sa Lovćena na Cetinje izazvalo je ogromno nezadovoljstvo kod naroda u celoj Crnoj Gori. Tuga i žalost obavila je narodnu dušu. Bilo je to zaista razumljivo, jer je takvi zločin bio jaki udarac osećanju naroda, da ga nije mogao da preboli. Grob Njegošev na Lovćenu bio je jedna nacionalna svetinja srpskoga naroda, koja je Austro-Ugarska htela po svaku cenu da uništi. Petar Petrović Njegoš nije samo za Srbe najveći pesnik, kao pesnik srpske misli i viteštva. Zatim jedan od najvećih propagatora srpskoga jedinstva i njegove sloge međusobne.
Njegoševa borba koju je sprovodio u mislima u svojim delima, uticala je na Srbe kao jedna vrsta opijuma, i podizala im njihovu borbu i rodoljublje. Iz tih razloga, oči svih Srba bile su upućene u pravcu Lovćena, na kome se nalazio grob onoga koga svi oni u srcima nose kao svoje najveće znamenje.
Petar Petrović Njegoš bio je zaista vesnik pobede i vaskrsa i osloboðenja srpskoga naroda. Njegova književna dela to su jasno svedočila. Razumljivo je da je sve to Austro-Ugarskoj monarhiji bolo oči i bilo još ka velikoj smetnji i mrtve kosti velikog srpskog genija bile su opasnost za sprovođenje njene agresivne politike. Austro-Ugarska je želela sve više i više da prodre na Istok, i da na tome putu porobi srpskn narod. Plodna moravska i vardarska dolina bile su privlačne tačke za njenu dominaciju i sprovođenje u delo njenih planova. Te su tačke bile u rukama Srbije koja se herojski borila da zaštiti i očuva svoje nacionalne tekovine.
Njene pobede na Ceru i Kolubari rastužile su Austro-Ugarsku. Srpski narod Srbije i Crne Gore dao je svoj najveći otpor Austro-ugarskim zavojevačima nad kojima je čak izvojevao i pobede. Ceo svet se divio herojskim podvizima boraca sa Cera, Kolubare, Mojkovca … Sve je ovo uzdiglo u svetu ime Srba i njihovu junačku borbu, što je sve za austro-ugarsku politiku bio poraz.
Austro-Ugarska nije uspela da u početku rata, 1914 godine svojim obećanjima pocepa Crnu Goru i Srbiju, odnosno da ih razdvoji od jedne borbe kojom je ceo srpski narod bio ujedinjen u odbrani svojih životnih interesa i svoga opstanka. Austro-Ugarska je imala nameru da ponizi i uništi i Srbiju i Crnu Goru. što u tome nije uspela, ima najviše da se zablagodari nacionalnom odgoju kod Srba koji je bio protkan duhom Petra Petrovića Njegoša. S druge strane Austro-Ugarska je bila neraspoložena do krajnjih granica prema Crnoj Gori zbog izvojevanih pobeda crnogorske vojske nad nadmoćnom vojskom Austro-Ugarske, gde je srazmera bila jedan prema deset. Crnogorci su bili slabo naoružani i slabo hranjeni i odeveni. Ali njihov junački duh i tradicija prošlosti bile su na visokom nivou, i one su bile jače u donošenju odluka, nego spremnost vojnička Austro-Ugarske.
Prodiranje crnogorske vojske do blizu Sarajeva i njene pobede na Glasincu i u slavnoj Mojkovačkoj bici, još su više uzbudile neraspoloženje carske vlade Austro-Ugarske. Njeni planovi nisu bili ostvareni. Na Mojkovcu je zadržana njena Velika armija, koja je imala nameru da preseče odstupanje srpske vojske preko Albenije. Namere Austro Ugarske bile su definitivno osujećene, a borci srpske Crne Gore, sa ovom svojom pobedom još su jednom zadivili svet sa svojim junaštvom i pregnućem koje je uzbudljivo u načinu kako je izvršena borba na Mojkovcu. Vojnici su prsa u prsa vodili borbu i tako zadržali nadmoćniju armiju koja je doživela ogromne gubitke. Ali njeni gubitci ne samo što su bili na bojnom polju u žrtvama i materijalu, nego Austro-Ugarska je doživela moralni pad pred svetom, da bude tučena od jedne male i slabo naoružane vojske.
Jos da da se covjek zapita da li crn Trn koji rida nad hiljadama imaginarnih Crnogoraca poginulh na Mojkovcu, uopste zna za hiljade Crnogoraca stvarno i uzaludno poginulih na Skadru upravo zbog lude politike kralja Nikole i njegovih sinova?
Šta to bi odjednom? i ti i Brđanin baciste drvlje i kamenje na Petroviće kralja Nikolu i njegovu đecu zbog kako ti kažeš „lude politike“ a Brđanin što je star i što je navodno izdao Crnu Goru!!! Kakva je to sad propaganda i čemu vodi toliki vaš bezobrazluk!?
Bravo Srbine Brdjanine, prave rijeci!
Cujes hiljade izginulih Crnogoraca na Mojkovcu! Zbilja, kakva bena ovaj Trn! I jos se uplice u diskusiju! No dobio je od Damjana i Slavka sto je zasluzio!
Okle hiljade poginulih Crnogoraca na Mojkovcu, avetinjo jedna?! Kad ih je poginulo oko sedamdeset! I kad su u vojsci bili poglavito zreli ljudi, a ne mladez! Moj djed koji je poginuo na Mojkovcu imao je preko 50 godina, a moj otac koji se vrtaio kuci i dopao ropstva, posto je vojska bila raspustena, preko 30. Ne suludaj jadnice!
E moj Slavko, ne znam preko kojih gusala si učio istoriju jer je poznato da guslarski junaci jednim zamahom sablje siječu hiljadu turskijeh glava, To što ti priščaš o 70 poginulih Crnogoraca veze nema sa stvarnošću. Možda je toliko poginulo samo iz čete tvoga đeda. Pogledaj na internetu šta istoričar Pavle Ljumović priča o Mojkovačkoj bici. Samo jedan od podnaslova glasi: Izginuo cvijet crnogorske mladosti. Provjeri, to nije teško.
Znachi novace mladino cirov adjicu,
Vi NET poznajete ko izvor za povijesnu nauku..?! ahaha 🙂 E halal da ti je, al me nasmija moj dobri „povjesnicare“.
Znaci to li su ti sources koje koristis potuljeno za pocrnogorcenje Srba cgskijeh?
Internet..? Kolko znam cijenjenom Zivku Andrijasevicu (majerno velikim slovima) su knjige i dokumenta jedini izvori a ne kompjutorisanje.
No kod ve dukljana sve moze, verovatno odanle citate i izvlacite Vojisavljevice iz nekijeh talijansko- latinskih pokvarenih katolickih izvora?
NIJEDAN NORMALAN NAROD NI NJEGOVI PATRIOTSKI PPREDSTAVNICI NE PRAŠTAJU NIKOME PA NI SVOJIM VELIKANIMA IZDAJU . SRPSKI NAROD NIKADA NIJE AKT IZDAJE PRIHVATIO VEĆ GA JE SIBOLIZOVAO U IZDAJI VUKA BRANKOVIĆA . PODGORIČKA SKUPŠTINA JE RASČINILA ZBOG BJEGSTVA KRALJA U INOSTRANSTVO I OSTAVIO SVOJ NAROD DA SE BORI SA AUSTRIJOM . KRALJ JE BIO STAR ČOVJEK ALI NJEGOVI DOGLAVNICI SU UMJESTO DA GA POVEDU KO STAROG JUNAKA U BOJ DA JUNAČKI POGINE ODVELI U ITALIJU . TAJ AKT IZDAJE IDE NA TERET KRALJEVE KAMARILE . KADA JE ZVAO SERDARA JANKA VUKOTIĆA DA IDE SA NJIM , JANKO MU JE ODGOVORIO – AJDE S NJIMA , PUKLA VAM SKAMPANIJA . PODGORIČKA SKUPŠTINA JE ISTORIJSKI AKT – PLEBICIT NAŠEG NARODA KOJI JE KAO I OSTALI JUŽNOSLOVENSKI NARODI ŽELIO UJEDINJENJE U JEDNU JAKU DRŽAVU KOJA SE KASNIJE NAZVALA JUGOSLAVIJA . ZAR SU NAŠI SLAVNI PREDCI BILI TOLIKO BUDALASTI DA NIJESU ZNALI ZAŠTO SE UJEDINJUJU . ZAR JE PAMETNO ŠTO JE JUGOSLAVIJA RASPARČANA U ŠEST PATULJASTIH DRŽAVICA KOJE EU DRŽI U PONIŽAVAJUĆEM POLOŽAJU NA ČEKANJU PO 20 GODINA DA BI BILE DOBROVOLJNO EKONOMSKO I POLITIČKO ROBSTVO I DOVEDENE DO PROSJAČKOG ŠTAPA . DOBRO BI BILO DA IMAMO JOŠ JEDNU PODGORIČKU SKKUPŠTINU I DA KAŽEMO EU I NATO PAKTU DOSTA JE BILO IZMOTAVANJA I VAŠIH POUKA KAKO DA ŽIVIMO I RADIMO .
Bravo Srbine-Brđanine. Izdade te strpljenje! Konačno otvoreno priznade šta misliš o velikom Petroviću, kralju Nikoli. Dakle po tebi kralj Nikola je izdajnik!!!Star čovjek! Hajde ne brukaj se! Nijesi ni ti rosa da ti se oprosti budaletanje!
Pa one odluke Podgoričke skupštine srpskog naroda vezane za kralja Nikolu koje popritvrđuju da ne smije ni nos pomolit u svoju Crnu Goru su prava mjera vaše duboke zahvalnosti za hiljade mladih Crnogoraca koje Nikola žrtvova u Mojkovačkoj bici zbog vas. Zar je prizemno da to vidim i znam? Ne znam kako ćeš opravdat sve one mjere koje je preduzela podgorička skupština srpskog naroda protiv kralja Nikole? Samo slijepac nebi vidio tu vašu ogromnu „ljubav“ prema njemu!
Ne odnosi se to to na kralja Nikolu koji ima svoje mjesto sa ostalim Petrovićima u sazvežđu Srpstva, već na tebe, mrčni Trne, što dojadi avetajući kako nije trebalo ni da bude slavne Mojkovačke bitke, nego da švapska vojska pretekne srbijansk, potuče je i porobi, a slavne mojkovačke ratnike odvede neslavno u ropstvo! Koliko si jadan i prizeman crni Trne, što se nije čuditi budući da trn ne raste nimalo visoko!
E Danilo nikako da se naucis redu i pristojnosti ,kako mozes napadati tako jednu instituciju i to intelektualnu,za to se odgovara.
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu – Novak Adžić, pravnik i istoriograf.
Ko ovo shvati na vrijeme, sparace neugodnosti koje mogu da mu nastanu ako se vriedjaju institucije!!!!!!!
A ovo je institucija sama za sebe,ko ne vjeruje neka pogleda sta pise i intelektalno objavljuje.
Novak Adžić, istoričar, ma kakvi! On je ništa prema našim srbskim guslarima istorije!?Ima li ko bolje guslare??? A istoričare???
Znaš šta: ako stvarno hoćeš da se dobro ismijemo stavi svoju sliku umjesto Novakove koja nas ni najmanje nije nasmijala! No ipak nemoj, bojim se krepaćemo od smijeha kad pogledamo tebe kakav si!?
Da te nema Trne, trebalo bi te izmisliti, da se crnogorski Srbi s tobom zavitlavaju, je li te majka s mukom rodila, kako si se dokopao zemlje, nabo se u nju naglavačke.
Nemaš ti pojma ni o Crnoj Gori ni o Petrovićima!!!
Zaključujem ti 1 iz istorije, za kraj godine! Psssssssst!
LAJANJE NIJE BOLEST ONO JE KOMUNIKATIVNO SREDSTVO KUČAKA
Pa,Zelenko, tebe sam očigledno ubo svojim trnom. No sad pitanje: Kako možeš jednog Petrovića da u nebesa dižeš i svojataš a drugog koji je mnooogo i previše uradio za srpstvo vrijeđaš time što kažeš da za njega neko „cmizdri i slini“? Da ti nije proradila savjest zbog vaše bezočne izdaje kralja Nikole?
Samo neka sa visine portala IN4S istina o Lovćenu nastavlja da ograšava vjernike lovćenskog hrama u nadi da će prosvijetliti i mnoge zabludjele, mada za neke, kao za ovog kerbera Montenegra koji i dalje zavija iz svoje jazbine, nema nade. Sigurno ćemo ga naći i idućem nastavku, ako se ne utopi u bari suza što ih je prolio cmizdreći i slineći nad kraljem Nikolom. No kolika god da je omrazna bestija na Srbe, vidi se da ponešto zna iz njihove poezije.Zelenko je jedan od junaka Kosovske epopeje,kao što je, recimo, Pegaz koji sija na nebesima, dok je ovo čeljade što se podpisuje Trn, misleći da može da ubode nekoga, jedna obična abezina.
Vidim da kerber Montenegra opet pokazuje zube i zamahuje svojim kopljem od trna na Srbe! Zar još nije u Dobroti?
Nijesi ti Damjan no Damjanov Zelenko!
Dok je Kapela bila prava divota sa koje god strane gledana, mauzolej je prava rugoba, a najviše asocira na jedno veliko ustaško U, što se nije čuditi ko mu je autor.
Hor crkve Sv. Antuna, koji vode sestre Franjevačkog samostana na Cetinju i ove godine organizuje 18.12. božićni koncert svojim sugrađanima. Uz prigodne poruke i horska izvođenja, više od stotinu djece sa Cetinja predstaviće se brojnim solo, vokalnim i plesnim numerama. Hor crkve Svetog Antuna već 21 godinu okuplja cetinjsku djecu bez obzira na vjeru i naciju.
Tako to radi Rimokatolička crkva…i ako je Cetinje tredicionalno pravoslavna sredina vrši se decenijama unazad smišljena akcija protiv Pravoslavlja…Sve je počelo kad je kapela na Lovćenu zamijenjena megastrukturom sa skrivenim masonskim obilježjima ( bunar svevideće oko , piramide iznad vrata , trougao iznad ulaznih vrata, unutrašnjost -Njegošev spomenik kao Washington masonic memorial)…
U pamet se braćo Crnogorci!
Džabe vam je trud, svirači! Crna Gora je svoja na svome. Potrudite se makar da budemo pristojni komšije. Od vaših želja prema Crnoj Gori nema ama baš ništa ni sad ni za sva vremena. Najbolje se okrenite malo prema Bugarskoj i počnite da svojatate njihove književnike, naučnike i istoriju jer i oni imaju izlaz na more, i to ono koje vama i vašoj duši bolje odgovara: Crno!
razvi barjak baejaktatre
Srdačan odpozdrav bratu Moračaninu i da se, akobogda, na iduće ljeto vidimo u našoj postojbini. Samo bi se mogao po imenu kazat. Istovremeno evo, za one koji su u jednom od ranijih nastavaka propustili, linka za moj tekst Prilog istini o rušenju Njegoševe kapele na Lovćenu od strane Austrije 1916. Odatle se vidi, na osnovu samih austrijskih dokumenata, zla namjere Beča protiv Njegoša i Lovćena koju je privremeno i ostvario, prije no što će kralj Aleksandar sa mitropolitom Gavrilom 1925 sokrušenu svetinju obnoviti i nju Njegoševe mošti povratiti na radost svog Srpstva:
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
Opet velje-srBska propaganda, srećom država Crna Gora nije dozvolila da svojatate najvećeg crnogorskog pjesnika, pa je dan rođenja Njegoša dostojno obilježen.
Mitrofan Ban je bio ličnost dostojna Njegoševog doba i djela!
Petar Petrović Njegoš bio je zaista vesnik pobede i vaskrsa i osloboðenja srpskoga naroda. Njegova književna dela to su jasno svedočila. – Istina…. ja bih samo uz dušnu zahvalnost autoru rekao istina!
Cer i Kolubaru austro-ugari i ostali izdajnici srpstva nikad neće prežaliti! – Neki od njih će se uskoro glasnuti na ,,trnovitom“ putu ovog portala i djela Komnena Bećitovića!
Komneneeee, pozdrav , brate iz Morače!