Фељтон: Његош и Ловћен (XVII дио)
1 min read
Насилно увођење латинице и хапшење Његошевих Срба од стране Аустро-Угарске
Све ове околности и заједница братска између Србије и Црне Горе за време рата, учиниле су да је Аустро-Угарска после заузећа Црне Горе хтела све то да разбије и угуши силом сваки отпор и идеју о јединству Црне Горе и Србије. Окупатор је силом у школама завео латиницу и све уџбенике, који су били употребљавани у школама, издавао је на тој азбуци. Срби су ово сматрали као нарочито изазивање да би се разбило њихово осећање и љубав према Србији. Такав став Аустро-Угарске изазвао је велики патриотски отпор код целога народа у Црној Гори. Људи загрејани идејама Петра Петровића Његоша, а нарочито они који су у своме раду били носиоци јединства са Србијом, били су стављани у затворе као опасни представници политике која је била у супротности са циљевима империјалистичког освајања од стране АустроУгарске. Многи родољуби били су лишени живота. Издисали су на вешалима по свима варошицама Црне Горе.
Окупатори аустро-угарски хтели су не само да убију носиоце родољубља, него у исто време да застраше народне масе, како не би предузимале никакве манифестације противу војне силе Аустро-Угарске у Црној Гори. Такво стање и мучеништво оличено са ломачом и губитком живота, прикупило је праве борце да организују свој велики отпор у стварању комитских одреда.
Планине и шуме Црне Горе оживеле су од ових људи који су водили борбу на смрт и живот и дочекивали на путовима окупаторску војску, наносећи јој тешке губитке. Било је више пута и примера да је војска аустро-угарска била резоружана и да је била савладана после заиста јуначке борбе. Међу људима који су у то време пружали отпор, истакао се видно генерал Радомир Вешовић. Окупаторске власти вршиле су нечувена зверства противу народа, који је све то храбро подносио. Настала је економска криза, хране није било. Затим суша је уништавала сваку летину. Народ је гладовао, али у својој борби није малаксао.
Међутим, ситуација 1918 године била је неповољна на бојном пољу по Аустро-Угарску и њене савезнике. Они су губили битку за битком, и брзо се оцртавала њихова скора пропаст. Под таквим околностима, где је морал био ниско пао и где се у победу више није веровало, Аустро-Угарска је покушала да ублажи свој злочин преношења костију Његошевих са Ловћена на Цетиње. Сада је желела да ту своју грешку поправи под притиском нове ситуације, која је била поразна за Аустро-Угарску.
Цео слободни свет створио је јако одбрамбени фронт противу завојевачког рата Централних сила. Уочи своје војне катастрофе, у августу месецу 1918 године, аустро-угарска влада из Беча даје налог својим представницима у Црној Гори да одмах обавесте митрополита Митрофана Бана да је већ издато неређење којим је требало да се изврши оправка Кепеле на Језерском врху, односно Ловћену.
И кад то буде све готово да се поново врате кости Петра Петровића Његоша на Ловћен, где су и раније биле. Међутим, часови окупације Аустро-Угарске у Црној Гори били су избројани, ради губитака на бојишту главнине аустро-угарске војске и њених савезника. Наскоро после овога наступило је расуло и повлачење. Војници су убрзо бацали своје оружје.
После уједињења нашег народа и уједињења Српске цркве, ја сам лично у новембру месецу 1920 године поднео извештај Светом Архијерејском себору и приказао у моме извештају целу историју преноса костију са Ловћена на Цетиње од стране Аустро-Угарске и њених окупаторских власти у Црној Гори. Подвукао сам тачно стање ствари, нарочито Капеле која је била доведена дотле да је било немогуће са ма каквом њеном оправком, докле се не би извршила општа реконструкција, на једној солидној основи, од материјала новога, који би био гаранција да ће будућа Капела бити у могућности да одговори својој сврси. Тако исто замолио сам Свети архијерејски сабор да ово узме као једну озбиљну и хитну ствар и да се ангажује Српска црква код државних власти, да се нађу средства и могућности како би се Капела оспособила за своју намењену улогу. Напоменуо сам, колики је значај код народа у погледу свега овога. Сви су Срби желели да се ово изврши на најбољи начин, како би се достојно одужили великоме генију српскога народа. Из свега мога извештаја у целости је излазило: да досадашња Капела није била употребљива. Њен темељ био је готово уништен. Требало је све изнова почети, али де се сачува у свему жеља великога песника. Требало је извести све то да би било сагласно са његовом последњом одлуком у тестаменту. Нарочито да буде у духу скромности која треба да одликује једнога првосвештеника, као што је био Петар Петровић Његош.
Био сам у начели противу свих новотарија и луксуза који не би одговарали животу и делима Петра Петровиће Његоша. Мислио сам да треба цео наш народ да узме учешћа у одавању поште, за време преноса костију Петра Петровића Његоше са Цетиња на Ловћен, кад зато услови буду спроведени, тј. када Капела буде оспособљена у свему. Моје излагање било је благонаклоно примљено од Светога Архијерејскога сабора. Патријарх Димитрије показао је свој нарочити интерес за извођење целе ове ствари и завршио са овим речима: ’Ја се у свему потпуно слажем са предлогом и планом који смо сви ми са пажњом саслушали. Ја сам сагласан у свему да обнова Капеле буде извршена у духу који одговара начелима Српске цркве у својој скромности према највећем сину српскога народе Владици Раду. Треба водити рачуна да Кепела буде у сагласности са његовом последњом жељом и планом када је она била за време његовог живота и саграђена. Слажем се у свему да би све друго било у противности са оним што је велики геније желео. За ово треба припремити на првом месту нашу заједничку државу, да би нам омогућила кредите за извођење оправке Капеле и свега другога што условљава да се ово изведе. Тако исто треба припремити цео наш народ да узме учешћа у заслуженом одавању поште Ловћенском генију’. Овакав став патријарха Димитрија и једнодушна одлука Светог Архијерејоког сабора, била је од прворазредног значаја за даљи ток и извођење по овоме питању. Истога дана Свети Архијерејски сабор спровео је мој предлог Светом синоду на даљи поступак, код државних власти, а на првом месту код Министарства вера као главног надлежног чиниоца.
За ово извођење требало је новчаних средстава. Српска црква није имала никаквих могућности да то сама изврши.
Њено финансијско стање после рата није било на завидној висини. То је само могла да поднесе и изврши државна каса. За извођење свега овога, било је потребно да се заинтересује јавно мњење и све националне установе и патриотска друштва, како би помогли извођење горњега плана. Прва особа која је после овога поклонила пажњу овоме проблему и заинтересовала интелектуалне и јавне кругове у Београду била је Јелена Лазаревић, професор у Београду. Дошла је лично у Црну Гору, желећи да на лицу мјеста упозна целу ситуацију, а нарочито стање Капеле, па онда и све друго што је требало да се спроведе. Чим је дошла на Цетиње, одмах је отишла на Ловћен да види у каквом се стању налази сама Капела.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kakvo ociscenje od Dukljana navedeni Njegosevi stihovi!
Хвала драги Авраме, овим се разговор о Његошу и Ловћену поставља на праву њима одговарајућу висину са које се дукљанске сподобе очајнички упињу да га свуку у њихову жабокречину. Шта и кога они могу да супроставе овоме, кукавице сиње?!
Ево сад Вука Мићуновића, драги Исаче, којег ,,Српкиња јошт рађала није“… –
Вук Мићуновић
Без муке се пјесна не испоја,
без муке се сабља не сакова!
Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
Вјечна зубља вјечне помрчине
нит’ догори нити свјетлост губи.
Браво Авраме! Настави још са неколико стхова из Посвете у којима Његош велича Српство па нека Дукљане вата помамило. Ја бих наставио, него сам презаузет.
Из ,,Посвете праху оца Србије“ – Карађорђу, написао Петар Други Петровић Његош! Они који не знају, нека прочитају и науче!
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше,
ал небесну силну зраку што ћ’ угасит твоје душе?
Плачне, грдне помрчине – могу л’ оне свјетлост крити?
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.
Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
Јављају ми из главнога штаба
Да је Ловћен заузела Шваба,
Највећега српског Арарата.
Кад помислим, грозница ме хвата,
Да по гробу славнога Његоша
Гази нога свијетског олоша.
Радован Бећировић Требјешки, МОЈКОВАЧКА БИТКА
Trne,
slušaj me dobro. Ja tebe ne brukam, Ne zanima me šta je bilo, već šta će biti. Zanima me Crna Gora danas, od referenduma pa na ovamo.
Ne mogu da gledam danima kako ti Komnen jade radi, ne samo on, nemaš istorijske rekvizite.
Mi smo na početku, i nemoj ,,bruku“ da mi spočitavaš, jer, biće druga, pa nek se Srbi slade!
U pamet se!
Najveći naš rekvizit je što smo svoji na svome. Oni bi da nam lape državu!? Zbog toga su spremni da danima pokazuju lažna dokumenta kako je ovđe svaki pisac ili vladar njihov, da su oni ovđe već 10 000 godina i da Crnogoraca nema!. Nema tog papira koji me u to može ubijedit!
Јесте срушивши велики симбол на крову српске државе, како вели за Ловћен Свети Владика Николај, Аустрија је хтјела да полатиничи односно похрвати Црну Гору. Мој покојни ујак судија Синан Драгић причао ми је да је латиница била доспјела чак у беспутну и забачену Горњу Морачу гдје њима ђацима у основној школи силом наметана. То што је онда чинио страни окупатор, сада чини домаћи тако да би данас Црна Гора била опустјела од ћирилице да није, Богу хвала, ИНС-а, Дана и још неколика медија који
одржавају њен свети пламен.
Njihova stanica je austrougarska bila samo po nazivu – u njoj su, uglavnom, bili Ličani, Krajišnici, Banijci i Kordunaši, većinom Srbi a sve „zlice i krvavci“, ukoljice i dušmani. Oni bi noću, na osnovu dostava doušnika, upadali na ognjišta, gdje bi čeljad stavljali na nečuvene muke kako bi priznali gdje je sakriven i zadnji perper ili oka žita, pa je bivalo da domaćina tjeraju da bosonog gazi po raspaljenoj žeravici, a domaćici, pred mužem i djecom, vežu pod suknju razjarenu mačku, pa štapovima tuku obadvije. Iz „sjemena zla domaćeg“ proklijao je i pokoji špijun i lopuža, lažov i gulikoža, lakomac i nevjera, pa je taj ološ, videći u okupaciji i narodnoj nesreći svoju šansu, izmilio iz „gujinih rupa“ i bezdušno nasrtao na nejač. Od svih nasilnika sirotinju u Zavali su, kao i drugdje, štitile komite – tamo gdje se i one, u međuvremenu, nijesu prozlile i propsile… (odlomak)
Ivan Matović
Arso R. Jovanović (1907 – 1948) – Vojskovođa s oreolom mučenika
Glavni dukljanski teoteticar je lukavi serbo rastoder i otac njihovog jezika je adnan cirgic. Kako dukljanskim komunistickim kopiladima ne zasmeta sto im ustasa (tito) i muslimani kroje istoriju i politiku?! Posebno kad se uzme u obzir da su najveci koljaci u istoriji covjecanstva komunisti, nacisti i islamski fundementalisti!
Kad mi poturica postane autoritet za istoriju, pismo i vjeru, tog dana cu se objesiti.
PS. Trnu, ajde da svi damo dobrovoljni prilog da srusimo vama muslimanima najdrazu dzamiju koju imate, pa da na tom mjestu podignemo piramidu masonsku. Ajde da bar imamo neku ravnopranost! Srusiti svima najmiliju bogomolju i izgraditi paganske piramide! Zasto samo mrcene Srbe „cascavati“ na ovakav nacin?
Ti si baš ozbiljno uobrazio da si Srbin!? Dešava se to kad neko psihički oboli! Imaš ozbiljan problem sa muslimanima i Dukljanima!? Spašavaj se na vrijeme ili će te vezat u Dobroti!
Njegoš ‘počiva’ u masonskom hramu koji mu nije bio ni na kraj pameti…Polazna verzija mauzoleja čiji je autor Meštrović je bila još i više masonska , ali je na kraju redukovana , pa sad imamo pilone kao u hramu u Asuanu , središnji dio u crnom kamenu kao hram posvećen Kiru u Persiji , unutrašnjost je replika masonskog hrama posvećenog Washingtonu u Aleksandriji nadomak DC, bunar je svevideće oko kad se posmatra iz vazduha , masonski trougao se nalazi neposredno iznad ulaznih vrata, kripta je replika iz piramida u Gizi…
Njegoš nije bio iluminat , a izričito je tražio da bude sahranjen u kapeli posvećenoj Petru I Petroviću Njegošu.
Rušenje kapele je šok bomba , a rezultat je aktivnost sestara milosrdnica na Cetinju i prozelitizam , što se sinoć jasno vidjelo .Njegoš nije sljedbenik Lucifera već njegov iskreni i hristoljubivi potirač . Zbog toga je i pokraden od Iluminata. Sve više je jasno da je proces u Crnoj Gori identičan onom u Ukrajini . Ovdje je Moša Pijade, mason i jevrej bio zadužen za uništenje građanske klase hrišćana , a u Ukrajini taj isti proces finiširaju jevrejka Julija Timošenko i jevrejski zet Jušćenko.Svi masoni na niskom nivou misle da pripadaju humanitarnom društvu , ali u visokim slojevima 33stepena oni su luciferova armija i u službi zemaljskog gospodara iz Londona , Rotšilda.
Лекторе, ја сам био, као и сваког јутра, будан од ране зоре. Али сам скоро сво јутро гледао и слушао велику Путинову конференцију за штампу на каналу Росија 24, истовремено радећи на једном тексту. А није ми се све до мало прије ни наслов овог наставка фељтона да ваља отварао. Па ко је, само из радозналости,јер иначе немам ни стрпљења ни времена да се бавим њим, ова напаст од Трна што ево почиње да нервира и саме Дукљане својим којештаријама?
Znaš šta! Objavizte mi ovo!
Ja Sam Crnogorac mimo Crnogorce, i ponosim se time. Ali Trne, trabunjaš brate i laži ođe nitiš! Ne brukaj mi više naciju jer ovi Srbi s tobom postupaju kao s ping pong lopticom.
Ne bruči se, brate, da te zamolim, smiri!
Ne brukam ja nikoga, jedino ako je istina bruka! No nije mi jasno đe je ovđe još Crnogoraca. Ko da se plaše reakcije ovog hora valjesrba!
Ti bar nijesi trebao stati na stranu ovih koji lažu na tone i lažima žele da dobiju Crnu Goru! Ja i ne očekujem njihove pohvale. Ako to tražiš od njih onda moraš pisat ono što oni žele, a onda nijesi Duklja do kosti. Pogledaj kome se dopao tvoj komentar, najvećem veljesrpskom maheru na ovom portalu, lično Komnenu. Dukljo, ti si se obrukao a ne ja!
Koji krug Danteovog pakla je današwa Montenegra? Obrazloži, Trne, sa svog naučnog szanovišta, ošto je, tebi izlleda, u ovoj mini državici lijepo dok mi bljujemo krv!
Окупаторске власти вршиле су нечувена зверства противу народа, који је све то храбро подносио. Настала је економска криза, хране није било. Затим суша је уништавала сваку летину. Народ је гладовао, али у својој борби није малаксао. – То смо ми, Срби из Црне Горе!
Komnene, o Komnene! Razotkrili smo Trna! Pobratime, u laži su kratke noge.
Trne,
Budi se i pročitaj feljton, latinični pritisak Austro-ugara na Srbe u Crnoj Gori, ko to danas radi:
Čekam te!
Na suđenju u Beogradu general Radomir Vešović: Srpskom okupacijom Crna Gora je postala gorim od Danteovog pakla!