Фељтон: Његош и Ловћен (XXII дио)
Аустријанци нису поштовали Његошеву последњу жељу, него су извршили своје злочинство, ничим оправдано. Разбили су његову гробницу и његове кости пренели на Цетиње. Овај нови споменик са којим је био сагласан краљ, није одговарао једном православном владици, а још мање његовој жељи израженој у његовој последњој вољи, коју је требало до краја поштовати, као највећу светињу. Све друго било би у супротности са оним што је он урадио и написао у своме тестаменту.
Последња жеља поштује се код свих народа, као нешто што се не сме уопште спорити. Предвиђени споменик на Ловћену личио би више на египатске пирамиде, или пак на гломазне споменике на Истоку који се подижу појединим краљевима и томе слично. Али овакви споменици у противности су са хришћанским ставом и хришћанском науком. У својој су суштини више пагански него ма шта друго. Такав споменик ја нисам могао ни у ком случају да одобрим.
Кад сам био у Београду крајем године, затражио сам аудијенцију код краља по овом питању. Желео сам да чујем његову одлуку, а ја сам исто тако решио да кажем своје мишљење.
Пре одласка у Београд консултовао сам војводу Божа Петровића и упознао га са овим. Он је апсолутно био противу таквога споменика, и био изненађен са кршењем последње воље његовог великог рођака. Тако исто консултовао сам и Цвијића, министра Светозара Прибићевића, и најзад самог Пашића. Сви су били сложни и сагласни са мојим мишљењем.
Мој сусрет се краљем Александром био је као и увек срдачан.
Био је добро расположен, па знајући унапред ради чега сам дошао, рече: ’Ја знам, Ваше високопреосвештенство, да сте Ви дошли ради споменика господина Мештровића. Чуо сам да сте ради тога љути. Знате, велики број пријатеља династије саветовао ми је да овај споменик узмем и платим, како би се поставио на гроб Владике Рада. Ја сам за овај споменик узео лично Мештровића. Он је добронамерно примио и израдио нацрт. То је огроман рад, који ће доста и да кошта, али који је достојан великога песника владике Рада’. Ја одговорих брзо краљу да не поричем вредност споменика, али да он апсолутно не одговара условима једнога православнога владике, јер је у противностима са начелима Српске цркве, и у супротности са тестаментом великога песника, који је за ту сврху подигао Капелу, у духу у коме је он то желео. Мислим да то треба поштовати и обновити Капелу сасвим у првобитном стању. Споменик Мештровића личи више на једну пирамиду, која би се поставила на врх Ловћена. Народ Црне Горе то никако не би могао одобрити нити се са тиме сложити. Мислим да је Ловћен ионако национални споменик, и довољно је да се обнови стара Капела. Не бих се могао сложити ни са другим иновацијама, као надлежни архијереј, сем да поднесем своју оставку, да не бих сносио одговорност и народну клетву пред будућим покољењима. Само племе Његуши не би дозволило, и направило би узбуну код народа. Мислим да о томе треба водити рачуна’.
Краљ је био забринут мојим излагањем, па рече: ’Верујте, Ваше високопреосвештенство, да нисам предвидео ове Ваше примедбе, које примам као оправдане у свему. Тачно је да треба поштовати жељу Владике Рада и до краја је извршити, како је он то прво био замислио, када је већ био подигао стару Капелу, која је сада у рушевинама. Нисам имао намеру ништа да мењам. Желео сам да се најбоље одужим као рођак моме великом сроднику по крви, али кад то није у складу са Српском црквом, онда је паметније да се усвоји ваше мишљење, као надлежно. Ја ћу г. Мештровићу у замену за ово, дати другу идеју за један споменик Незнаном јунаку на Авали, који ће бити израђен за потребе наше државе и који ће симболисати наш народ и наше народно и државно јединство, и то све покрајине. Ја сам већ о томе једанпут разговарао са Мештровићем који је мој пријатељ и мени у свему одан до краја. Уосталом, тај нацрт споменика и кад би се усвојио, захтевао би да се чека мало више да се оствари у целини, односно да се радови доврше. Према томе, ја ћу то са г. Мештровићем све да уредим, тако да ћемо сви бити задовољни. Разуме се да не бих ни у ком случају желео да он буде љут ради овог избора или пак да буде с нечим оштећен. Према томе, треба сада брзим темпом, да се што пре изврши наш заједнички план. Ја ћу дати потребна упутства, а вас најлепше молим, да ако нешто буде неповољно, да ме одмах известите. Даћу наређење Управнику двора, да стално буде у вези са вама, и да ме обавештава како се радови изводе’.
Ја се прво захвалих краљу на исправном становишту, које је од нарочитог значаја у целој овој ствари. Сви ће бити задовољни и неће нико имати могућности, да ставља ма какве примедбе у погледу Капеле, и извођења нових радова, пошто се ово врши у свему по жељама и тестаменту нашег великог песника. Ја немам ништа противу Мештровића и његових радова, које ја високо ценим. Ако треба да се постави овај његов пројектовани споменик, мислим да има могућности, да се постави на она места, која могу имати више користи, него да га поставимо на Ловћену у супротности са тестаментом Петра Петровића Његоша, јер би то све скрнавило светињу његовог завештања. Пошто сте ви изданак две династије, мислим да је ваша дужност да то извршите до краја, како то народ мисли у Црној Гори.
На то краљ одговори: ’У потпуности се слажем са вашим мишљењем, Високопреосвештенство, али сматрам да би баш у интересу обе заједничке династије било потребно да се употреби мермер са Венчаца код Тополе за унутрашње ствари и уређај саме Капеле, како ми је то ових дана предложено; ту ће бити урезана једна моја најава, као сродника Владике Рада, и изражено моје поштовање његовом духу и генију родољубља. Мислим да ће на тај начин две династије бити најбоље до краја уједињене, као што ће бити уједињене Србија и Црна Гора. Нека се на његовом гробу положи мермерна плоча из Тополе као дубока захвалност величини његове посвете моме прадеди Карађорђу Петровићу, кога је Владика Раде узвисио до највећег степена, као вечити споменик докле год буде српскога народа’, заврши краљ.
На то, ја одговорих:
,,Величанство, то је природна ствар о којој Ви имате потпуно право да одлучујете, јер сте ви сродник Владике Рада по крви преко ваше мајке. То ће бити лепо примљено у народу, и све ће то да симболише нераздвојно братство Србије и Црне Горе и целога нашега народа. Сматрам да је ово на своме месту и у свему оправдано’, заврших ја. Краљ додаде да ће и Краљица доћи како би на тај начин учинили прву посету Црној Гори, и одали поштовање Владици Раду.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
OKOŠTALI MOZAK OVOGA MRČA SAMO PRIČA JEDNO TE ISTO DA SU SRBI OTMIČARI CG I NJENIH DOSTIGNUĆA . ON JADNIK NIJE PROČITAO I PROUČIO ZEMLJOOPIS CRNE GORE IZ 1896 GODINE GDJE JE SVE NAPISANO KO SMO ŠTO SMO I KOJE SMO VJERE MI ROĐENI U ZETI STAROJ CG I BRDIMA . ON NIJE STIGAO DO OSNOVNE ŠKOLE IZ 1896 . GODINE TAJ UDĐBENIK JE IZDALA KNJAŽEVINA CG TREBALO BI OVAJ KAMENI MOZGONJA DA GA PROČITA I DEMANTUJE KNJAZA I MINISTARSTVO PROSVJETE KNJAŽEVINE CG
Опет је Иван Радовић поклопио и то његовим сопственим аргументом Трна! Нема јадник ни најмање шансе. Нека Трн више баци копље у трње!
Ne, ovo samo govori da je ta zloćudna bolest metastazirala i zahvatila ogroman broj Srba i to kontinuirano više od 200 godina. Vrlo teško ćete se otrijeznit od te VS paranoje. Treba da jedan narod nestane da biste ostvarili tu želju!
Od silne mržnje prema svemu što je srpsko, Trn ,,ne preferira“ ni čika Jovu Zmaja. Sad će reći da je i njemu ,,podmetnuto“ srpstvo!
Jadni trn i te kako zna da mu je muslimanski bog zvani „alah“ podmetnut, no to ne smije javno priznat. nek se ne sjekira za nas srbe! zalostno je sto se takvi moraju lijeciti na takav nacin sto uznemiravaju zdrav narod.
Zivjelo srpstvo i srbska gora crna!
Помену господин Трн Јована Јовановића Змаја. Ево лепе прилике да се подсетимо његове предивне песме о Његошевој капели и његовом гробу.
На Ловћену
На Ловћену, над облацима
немам гласа, немам р’јечи,
испред гроба Владичина
срце стрепи, душа клечи.
Анђели су тако близу
да те могу задахнути,
пружају ти свете руке
и молитве примају ти.
Ти се молиш, не за себе,
ту не мисли на се нико.
Кроз молитве твоје дише
дише српство свеколико.
Ево, после Раја Војиновића, други наш врсни гуслар, Миладин Анђелиђ пјева пјесму барда Требјешког ДОЛАЗАК КРАЉА АЛЕКСАНДРА У ЦРНУ ГОРУ, краља другог ктитора Његошеве цркве на Ловћену:
http://www.youtube.com/watch?v=al74BrTjAYg
Таман кад смо мислили да смо од њега мало одахнули кад се, ево, из своје јазбине опет оглашава мали србофоб trn својом све истом досадном причом! Он иде у свом поганлуку дотле да на једном српском порталу пише Срби и Србин као crbi и crbin, а опет не престаје да кука, цмиздри и слини на Србе! Сем тога, оптужује Дурковића и друге историчаре да фалсификују историјске чињенице, а он никад не успоставља ни једну коју сматра као праву! Какав неваљалац!
A šta, Dušane, nije istina u tome kad kažem da vam je cilj da otmete Crnu Goru od Crnogoraca? Najbolji dokaz za to je vaša tvrdnja da ovđe i nema Crnogoraca već da su to sve Srbi. Toliko poništavanje i ponižavanje jedne nacije koliko ja znam nije poznato u svijetu. I sad treba da svi budemo stoka da potvrdimo to što vi kažete da nas nema, da je sve vaše preče od bilo čega našeg. Nama ne pada na pamet da npr prisvajamo i pocrnogorčavamo velikane srpske književnosti kao npr J.J. Zmaja, Desanku Maksim ović i mnoge druge koji su zaista veliki pisci koji mogu pripadat cijelom svijetu, kao i naš Njegoš kojeg na najdrskiji način, krajnje bezobrazno, otimate i pokušavate da sami preuređujete njegovo grobno mjesto na Lovćenu. Pa izvolite, ako smo svi umrli!
Одпоздрав брату Србину Брђанину који широко и високо види ствари, као што то и приличи човјеку из брда. Иначе ова пррича о Његошу и Ловћену коју већ недјељама доноси ИНС, уздрмала је хиљаде тона грдила и проклетства што притискају нашу свету планину.
Брате Брђанине и остала браћо и сестре, настављамо. Биће наша рука, акобогда, како вели Владика. Прије или касније.
Sve sam se mislio kako da nađem pravi izraz za toliko kidisanje i falsifikovanje istorijskih fakata od strane veljesrba na svako parče Crne Gore, na istoriju, kulturu i značajnije ljude kako bi nam sve oteli i sve posrbili, kako bi konačno uništili i samo ime Crne Gore i sve to proglasili „ujedinjenjem dvije dinastije.“ I evo baš od strane te strašne pošasti pravog izraza za sve to: „hiljade tona grdila i prokletstva što pritiskaju našu“ svetu Crnu Goru. Svakodnevno baš oni dižu dreku kako su ovđe diskriminisani čak i da se prema njima vrši aparthejd ne znajući šta znači takva riječ. Na sve to imam samo jedan odgovor oni su ravnopravniji od ostalih građana Crne Gore ali sve je to za džabe ako im se ne da da rade sa CG šta im je volja. A ta njihova volja je odlično viđena 1918.
Rušenje Kapele na Lovćenu 1974 (Demolition of the chapel on Lovcen 1974)
Lepo je videti i cuti guslara u ovoj prici o Lovcenu.
JEs. Bogomi TOp, VRH je majstor RAJO..!
Опет направих пропуст па умјесто да га избјегенем, оста ми једно да иза га те испаде да гада избјегнем. Нека опрости ко когод би се нашао иоле увријећен.
Нека ме извини Јеврем, јер сам хтио да се захвалиим њему, мада и Коста даје добре коментаре, али како сам с особом која носи то име имао велики сукоб управо око Ловћена, вјероватно ми се подсвјесно омакло да гада га избјегнем. Дакле, велико хвала и Јеврему и Кости и свима који прате и поздрављају ову велику причу о Његошу и Ловћену
IZVINJAVAAM SE GOSPODINU BEĆIROVIĆU I KOMENTATORIMA TE SAM NAPRAVIO OMAŠKU : STOJI U GORNJEM TEKSTU „DA SE IZGRADI “ A TREBADA STOJI „DA SE NE IZGRADI “ IZVINJAVAM SE ZBOG MOJE GREŠKE TE MOLIM DA TO UZMETE U OBZIR
GOSPODINE KOMNENE OVAJ NASTAVAK FELJTONA SVJEDOČI O OZBILJNIM RAZLOZIMA SPC – e DA SE IZGRADI MAUZOLEJ NA LOVĆENU TE SE I SAM KRALJ ALEKSANDAR I KARAĐORĐEIĆ SLOŽIO SA VLADIKOM DA JE POTREBNO OBNOVITI KAPELU . OČIGLEDNO JE ,SEM MONTENEGRISKIM NACIONALISTIMA , DA JE NAJPOZVANIJA LIČNOST BILA SAM KRALJ ALEKSANDAR I , DA NALOŽI I OBEZBIJEDI SREDSTVA (NE SAMO NOVČANA NEGO I DRUGA MATERIJALNA KOJA SE ODNOSE NA ENTERIJER KAPELE KOJI JE MORAO BITI OD NAJKVALITETNIJIH GRAĐEVISKIHSVOJSTAVA A KOJIH NIJE BILO U CG. ) ZA OBNOVU KAPELE , KOJI JE KAO VLADAR TADAŠNJE DRŽAVE I NAJBLIŽI SRODNIK PO ŽENSKOJ KRVNOJ LINIJII SA VLADIKOM RADOM BIO NAJPOZVANIJI DA TO URADI . KRALJ JE URADIO SVOJE OBAVEZE A OSTALO OKO PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE KAPELE URADILI SU I DRUGI NAJPOZVANIJI STRUČNJACI TOGA VREMENA I NAPRAVILI ONU PRELIJEPU KAPELU KOJA JE VRATILA NARUŠENU LJEPOTU OVE NAŠE VELIČANSTVENE PLANINE — NAŠEG OLIMPA . TO ŠTO SE NEKIM DANAŠNJIM MONTENEGRINIMA NE SVIĐA ŠTO JE KRALJ OBNOVIO KAPELU I TO TUMČE KAO NEKAKAV POTEZ DA SE UNIŠTI CRNOGORSTVO , TO JE PRIMITIVNO REZONOVANJE NACIONALISTA . KRALJEV CILJ JE BIO UJEDINJENJE SVIH JUŽNOSLOVENSKIH NARODA MA KOJE VJERE BILI I U TOM CILJU , KAO SVAKI NORMALAN VLADAR KORISTIO JE SVAKU PRILIKU KOJA JE POMAGALA DA SE NJEGOV CILJ OSTVARI KOJI JE OČIGLEDNO BIO PATRIOTSKI . ISTORIJSKI JE TAČNO DA SU JUŽNOSLLOVENSKE NARODE OD AUSTRUGARSKE OKUPACIJE OSLOBODILI SRPSKI VOJNICI , TE SU TI ISTI NARODI PRI UJEDINJENU KARAĐORĐEVIĆE IZABRALI ZA SVOJU NASLEDNU DINASTIJU .SEM AKO ONI „ISTORIČARI “ ŠERBO , NOVAK I DRUGI , KOJI PO NARUDŽBINI PIŠU ISTORIJU , NE UTVRDA DA JE BILO DDRUGAČIJE .
GOSPODINE BEĆIROVIĆU KAO I UVIJEK POZDRAVLJAM VAS I VAŠ RAD SA POŠTOVANJEM I ZAHVALNOŠĆU .
Ево уз звуке гусала нашег врсног гуслара Раја Војиновића, дио пјесме Радована Бећировић Требјешког испјеване поводом доласка краља Александра 1925 у Црну Гору ради повратака Његошевог праха на Ловћен у обновљену капелу.
http://www.youtube.com/watch?v=NjdmpJG6HOE
Хвала Коста, моја једина заслуга је што сам приредио и објавио ово дјело мога великог пријатеља Љубомира Дурковића, које ми је, на годину-двије пред своје упокојење, био у рукопису у аманет оставио; а затим што сам предложио Гојку Раичевићу да га са својом екипом стави на ИН4С, што је он изванредно учинио, огромно допринијевши да се разбије лажна прича о Ловћену коју су развили комунисти, а преузели садашњи монтенегрински србофоби.
А из оног што прије неки дан ИН4С објави, излази на видјело и мрачна улога Ватикана у скрнављењу и разарању ловћенског светилишта
Svaka čast za ove dragulje, Komnene, sad u ovom vremenu kad se na nas podigla i motika i kuka, tvoj feljton nam je melem!
Kakva „motika i kuka“ kad vas je napao samo jedan trn a vi ste nadali dreku ko da vas je probolo koplje!
Još samo da dodam da nema šanse dok je ove Crne Gore da će se nekome dozvolit da gore na Lovćenu nešto riška. Možete samo da okolišite ko mačka oko džigerice iza stakla.
Evo dokaza , koliko je Njegoš značio ondašnjem kralju Srbije, i koliko je zadužio svekoliko srpstvo svojim djelom, ne samo posvetom prahu Oca Srbije! Već svim što je napisao! Evo, čitaj, Trne!
Čitam, Kosta, čitam i stalno se nanovo uvjeravam da se ođe ne radi o nekoj ogromnoj ljubavi prema Njegošu već po najprije o želiji i namjeri utapanja Crne Gore u planiranu VS. Pogledajte izjavu kralja: „U potpunosti se slažem…ali smatram da bi baš u interesu obe zajedničke dinastije bilo potrebno da se upotrebi mermer sa Venčaca kod Topole za…uređaj same kapele…tu će biti jedna moja najava, kao srodnika Vladike Rada….Mislim da će na taj način dve dinastije biti najbolje do kraja ujedinjene, kao što će biti ujedinjene Srbija i Crna Gora…“
Uopšte se ne sjećam da sam bilo đe pročitao da je Vladika Rade bio zagoreo od želje za mermerom sa Venčaca. Ako se htjelo ići na rekonstrukciju kapele onda tome nije tu mjesto. Ali vama je to i te kako prijalo a ovo što je urađeno eto ne odgovara originalu i ne valja!
Drugo, kralj pominje interes „obe zajedničke dinastije“ kad jedne dinastije više uopšte nema jer je uspio da je poništi a svog đeda (koji mu je svojši od Vladike Rada), nemilosrdno detronizuje i preko svojih agenata u podgoričkoj skupštini čak mu zabrani da makar nos promoli u Crnoj Gori. I ne samo to no da mu se oduzme sva nepokretna i pokretna imovina!
Pitam vas kakva je to raznježenost prema daljem rođaku Vladici Radu i nemilosrdnost prema rođenom đedu? E, sve je to, jasno kao dan, u cilju otimanja i prisvajanja crnogorske teritorije planiranoj VS!Nema niko pravo da se ljuti što to svi koji volimo CG vrlo dobro znamo i ne može da nas zavara ko bajagi ogromna ljubav prema, prije svega simbolima Crne Gore, a najveći od njih je svakako Njegoš.
Како је било могуђе очекивати од крволочне Аустро – угарсе да поштује пјесникову , Његошеву последњу жељу??? Боже мили!