Фељтон: Његош и Ловћен (XXV дио)
1 min read
Допринос краља Александра Карађорђевића изградњи Његошеве капеле на Ловћену
Краљ Александар наредио је да се изради у Крагујевцу 70 револвера у белим седефским корицама, за заслужне старе Црногорце, који су се истакли својим јунаштвом у прошлим ратовима. Ти револвери имали су на цеви златни жиг Александар I, са круном на врху, у специјалној футроли. Ови револвери подесни су за Црногорце који носе црногорско одело, да их држе за појасом. Затим је подељено поред мањих одликовања и још 30 највећих одличја од којих неколико Карађорђевих звезда, за људе који су то заслужили.
Сутрадан, ја сам у Митрополији приредио ручак, за 25 званица, за краља и краљицу, патријарха Димитрија и присутне епископе који су узели учешћа на свечаностима. Затим за присутне чланове Краљевске владе, великог жупана Зетске области Милована Xаковића и друге угледне личности. Ја сам поздравио краља и све присутне. Захвалио сам се краљу на његовој пажњи и његовој посети којом је одао признање Црној Гори својим присуством са краљицом Маријом. Подвукао сам да ће ова краљева посета ублажити многе немиле догађаје, који су се одиграли од 1918 године па до овога момента. Захвалио сам се лично краљу, што је извршио своју ду-жност према своме сроднику и великом српском генију Петру Петровићу Његошу и омогућио новчано да се све ово изврши како је било потребно, како би се Капела на Ловћену оспособила да може да прими Његошеве остатке на вечни починак, како је то била његова жеља. Срби Црне Горе срећни су што је краљ са овим доприносом поклонио своју пуну пажњу народу Црне Горе, који је све то са захвалношћу примио. Краљ је био необично дирнут мојим речима и добродошлицом, коју сам подвукао у моме говору као митрополит и наследник свете столице мојих славних претходника.
Краљ је одао признање Црној Гори и Српској цркви, мени као митрополиту, и свима онима који су узели учешћа да се ово спроведе и изврши у потпуности, како је то заслужио Петар Петровић Његош. Он је нарочито нагласио, да му се пружила прилика и лична могућност да све ово баш он изврши према великом песнику и своме крвном сроднику. Подвукао је да је срећан да се све ово спровело у духу жеља какве су биле код великога песника у погледу његових смртних остатака и вечнога починка на Ловћену. Било му је жао, што су прилике биле неповољне, те се доста чекало, док се све ово у потпуности није извршило, онако како је то требало да буде. Био је задовољан што је цео програм изведен, који најбоље одговара захвалности целога нашега народа према заслугама и величини духа Владике Рада. Краљ сматра да је Владика Раде то од свих нас заслужио, а нарочито од праунука Карађорђева, који је са љубављу извршио своју дужност, у сродничкој захвалности, и признању Владици Раду, чији нас дух данас све уједињује у љубави, патриотизму и осећањима за јединство и величину целога нашега народа.
Краљ мисли да је ова свечаност државна и народна свечаност, не само дуг и обавеза и захвалност целога народа и државе, него да је то за дух великог песника најбољи доказ и признање, у ономе што наш народ највише може да учини за свога великана. Он ће вечито да живи у свим срцима људи, који ће се дивити његовом духу и његовим песничким творевинама, који су продукат једнога великог генија, нешто што је највише један ум могао да дадне од себе. Испратио сам краља и краљицу, и његову свиту заједно са великим жупаном и командантом дивизија на Цетињу, до Дубровника. На нашем растанку краљ се још једном од срца захвали и изрази своје велико задовољство, што је његова прва посета Црној Гори и његовом родном месту, била у свему тријумфална. Он је видео да народ Црне Горе са пуно љубави и достојанства и оданости према њему показује колико му на срцу лежи наше јединство и државна целина Срба, Хрвата и Словенаца. На растанку краљ је подвукао да је Црна Гора у свему заслужила својом вековном борбом, и доприносом за општу државну целину, да се сада о њој строго поведе рачуна, и да јој се створе бољи услови за будућност, како би се побољшао стандард њенога живота, који је још врло тежак, због економских прилика и саобраћајних проблема.
Са овим обнављањем Капеле, и преношењем Његошевих остатака на Ловћен, ми смо извршили у потпуности његову жељу, изражену у његовој последњој вољи, гдје је он сам изабрао свој вечни боравак на врху Ловћена, као месту које му је било најдраже у животу. На овај начин, цео наш народ одужио се великом генију за његов допринос и његову величину која је уздигла српску расу до врхунца.
Српска Православна црква, тако исто одужила је свој дуг према своме великану, на начин како је он то желео и изразио. Ми смо обновили Капелу у потпуности како је то његош био замислио; Српска црква до краја је поштовала његову последњу вољу. Предлог краља Александра, да се на Ловћену постави споменик пројектован од Мештровића, није био прикладан, према мишљењу Цркве, а поготово за једнога владику. Ми смо то образложили краљу Александру и он је то, без опозиције, благонаклоно примио, као оправдану одлуку Српске цркве. Ми смо
обновили Капелу благодарећи краљу Александру и тиме смо најбоље одговорили потребама и жељама српскога народа и Црне Горе, јер народ није желео да се поставља нешто ново што није у складу са његовим обичајима и његовим мислима о Његошу.
На овај начин сачуван је у потпуности дух завештања, који је Његош изразио баш на дан своје смрти”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


A vidm kako ova od Trna hulja brani i Mustafica Sulja.
Brat je Turcin svud jedan drugome.
Istina, uvijek branim ljude. Svi pošteni i časni ljudi koji ne znaju da nekog mrze samo za to što imaju drukčiju vjeru ili naciju su mi kao braća.Neljudi imaju pravo da se ljute al da mi se ne primiču!
Курва о поштењу, војник о скраћењу!
Srećni ti badnjaci, Trne, sigurno si poranio jutros sa sjekirom preko ramena, zorom, po starom srpskom običaju!
Hristos se rodi, junače? Ajde nam malo pričaj kako se kod Miraša slavi Božić!
Jesi bio one godine kad ste se pozdravljali:
Tenda pade, vaistinu pade! – O, Trne, ne diraj mi Milenu!
Onda si mazohista kad uzivas u dobijanju batina. Samo si svojim trtljanjem izazvao lavinu negativnih reakcija. Na primer, Ivan Radovic te satro do te mjere da su te cak i tvoji dukljani stali sazaljevati. Nemas okosta, nego jadni trne, baci koplje u trnje.
Milena, da si Crnogorka a ne Srpkinja znala bi da pravi Crnogorac nikad ne baca koplje u trnje. Crnogorci su znali uvijek da se odbrane ,najprije od Turaka, pa i od vas koji nas okupiraste 1918. Vi ste drukčiji, navikli ste za 500 godina na trpljenje. Nema šanse da vam priznamo pravo da upravljate Crnom Gorom pa makar mi sad lupila hiljadu negativnih bodova. Nijesam mazohist jer ne dam nikome na sebe a pogotovu ako misli da me bije. Ja ovđe pokušavam da vas VS privedem razumu da živite s nama bez te vaše ogromne mržnje prema Crnoj Gori samo zato što vam se ne da da s nama radite šta je vama volja. Bolje bi vam bilo da shvatite realnost crnogorske nezavisnosti jer ćete se tada posvetit sebi i svojoj porodici i srećnijem životu sa svima nama u Crnoj Gori.
Moze se bez tvoga pozdrava. A koliko se zeljno tvoje otrcane price vidi se i po tome sto si svakako rekorder u negativnim ocjenama od strane citalaca.
U pravu si, ne pozdravlja se svak. Što se tiče mog rekorda u negativnim ocjenama od onih koji bi Crnu Goru najradije viđeli kao srbijansku provinciiju ili 27. izbornu jedinicu u Srbiji,veoma sam zadovoljan. Ja to i hoću, da se ne slažem sa njima.Odobravanja s njihove strane bi me duboko razočarala jer bih pomislio da sam i ja skrenuo na VS put koji je popločan svime što nije ljudsko. Nećeš vjerovat ali kad vidim što više negativnih poena ja sam zadovoljniji. Odobravanja očekujem samo od onih koji imaju moje ubjeđenje a to je prije svega da je Crna Gora crnogorska a ne ne znam recimo italijanska, bugarska, albanska ili srpska, svejedno, a oni su ovdje velika rijetkost.
podvio si rep ,nema te da braniš Sulja
Kakvo olaksanje danas u ovom nastavku bez one napasti Trna!
Pozdrav Mileni jer se ipak neđe u duši zaželjela da me čuje ali to kazuje na ovaj način!
Ево на доњем линку пјесме Радована Бећировића Требјешког о посјети краља Александра Црној Гори 1925 ради повратка Његошевог праха у обновљени храм на Ловћену:
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,26945/Itemid,99999999/
Кад се само помисли колико је просуто лажи и клевета на краља Александра од стране комуниста и њихове дукљaноидне и друге накоти и напасти, само зато што је испунио једну од својих најсветијих дужности, обнову Његошеве капеле на Ловћену!
Нек се опет уз звуке гусала зачује пјесма барда Требјешког испјевана у славу краља Александра, обновитеља круне Ловћена, урне Његошевог праха:
http://www.youtube.com/watch?v=al74BrTjAYg
Prave reci, Komnene, to sto onda pisa zauvek vazi.
Доиста, као што писах у свом СЛОВУ О ЛОВЋЕНУ, изашлом у Нину 10 децембра 1989, „…краљ Александар, праунук оца Србије, запаливши оне двије воштанице у Дечанима, утажио највећу бољку српску и Његошеву, и повративши Његошев храм и прах на Ловћен, као симбол ускрснућа српског народа из страхота Првог свјетског рата, испунио своју дужност националну и владарску, људску и родбинску, будући да је по мајци био од лозе Петровића и рођен под Ловћеном…“
„Борба за Ловћен Његошев“, Светигора, 2002, стр.71
Ми смо
обновили Капелу благодарећи краљу Александру и тиме смо најбоље одговорили потребама и жељама српскога народа и Црне Горе, јер народ није желео да се поставља нешто ново што није у складу са његовим обичајима и његовим мислима о Његошу. – Divno!
Evo istorije ,,crnogorskog pištolja“ , bravo Komnene! Korice na kojima je pisalo ime kralja Aleksandra, sad će neki reći, pod ,,prisilom“ ih je kralj darivao Crnogorcima, pod ,,prisilom od NATO-a i EU“, kao što ovi danas rade!