Фељтон: Прва србска школа у Бијелом Пољу (1)

Обећање предсједника општине Бијело Поље Aлександра Журића да ће у најскорије вријеме, бити враћена плоча са натписом „Прва српска школа основана 1846. године“, још увијек није испуњено, а само је њему познато када ће и хоће ли уопште.

Као што је ИН4С већ писао, прије пет година у овом граду је срушен стари школски објекат, иако је још 1985. године проглашен за споменик културе.

Узнемирење грађана, амортизовао је тадашњи градоначелник Тарзан Милошевић, који је заложио своју част као јемство да ће табла са натписом „Прва србска школа“ бити враћена када се сагради планирани објекат стамбено-пословне зграде, додатно је поткрепљујући одлуком и печатом СО Бијело Поље.

Средином септембра, његов наследник Александар Журић, свечано је отворио Градску читаоницу која се нашла у склопу новог објекта, без табле са наведеним натписом. Умјесто објашњења, градоначелник је дао ново обећање да ће она у најскорије вријеме бити постављена на улаз објекта, што до данашњег дана није учињено.

Обећање је дао и уредништву нашег портала, па смо дужни да га још једном подсјетимо на дату ријеч, што ћемо учинити тако што ћемо у наставцима писати о историјату и значају „Прве србске школе“, надајући се да ће до краја фељтона часне ријечи два градоначелника бити сачуване.

Књаз Милош поклања уџбенике

Српска основна школа у Бијелом Пољу, устаљено је мишљење, основана је 1846. године, али први поуздани подаци о њеном раду датирају из 1857.

Наиме, Црквено-школски одбор, који су чинили: Нико Вуковић, Алекса Марић, Нико Марић, Марко Стефановић, Перо Поповић, Марко Перишић и Јован Дукић, подигао је Прву српску школу у Бијелом Пољу. Школа је имала каменом озидано приземље, у ком је била остава и спрат на ком су се налазиле двије просторије: већа која је служила као учионица и мања намијењена учитељу, као и пространи доксат (трем) са дрвеним стубовима. Била је покривена ћерамидом.

„Четири главна трговца, са мудировим момком, отишли су два и по сата хода од Бијелог Поља да сачекају учитеља. Допратили су га до воде Лима, где је на ћуприји било много сакупљеног народа, који га је с коња прихватио и с њим љубећи се и поздраваљајући викао: „Добро нам дошао! Богу хвала кад смо дочекали да школу и учитеља имамо!“

У „Србским новинама“ (бр. 108 од 24. 9. 1857.), које су забиљежиле овај догађај даље се наводи: „И после су га отпратили кући, где су га 8 дана частили. За два дана привило се 54 деце у школу.“

Бјелопољска Црквено-школска општина обратила се, 1856. године, Попечитељству просвештенија Србије за помоћ у књигама за ђаке и новцу за плату учитељу. Иако су бјелопољски трговци сакупили 11.000 гроша за рад школе, то није било довољно.
Кнез Александар Карађорђевић одлучио је, 9. августа 1857. године, да помогне рад Црквено-школске општине у Бијелом Пољу, док ова не ојача, и да се у следећих пет година „издаје на име плате учитеља по 50 талира годишње“.

Тако су Бјелопољци и добили прилику да дочекају учитеља, а само годину касније у бјелопољској школи одржан је испит ком су присуствовали владика призренски и 30 Бјелопољаца.

„Србске новине“ (бр. 105 од 20. 9. 1858. године) доносе и о томе вијест:
„Деца су се тако добро показала да не само они, кои су из 8 предмета испитани били (…) него и почимачи, кои су тек у 6. години, часловац су тако добро читали, да су се сви, кои су присуствовали зачудили.“

Овако показано знање ђака, свједочи у корист тврдњи да је школа старија од 1857. и да је сасвим могуће да је радила и 11 година прије првог помињања у „Србским новинама“. Очигледно је да је школа радила и прије доласка овог учитеља из Срема јер је било и ученика који су били испитивани из осам предмета, односно, да није испитиван само први већ и старији разреди.

Годину касније, 1859., послије династичких промјена у Србији, трговци Антоније Пајовић и Никола Стефановић, отишли су у Београд кнезу Милошу Обреновићу да ријеше питање учитељске плате. Кнез и Државни савјет ријешили су да се бјелопољском учитељу да плата од 600 гроша за двије године.

Поред тога кнез Милош Обреновић је из Државне штампарије даровао бјелопољској школи 55 Читанки за први, други и трећи разред, 18 кратких рачуница, 20 Катихизиса, 30 Српских молитава, 20 Првих знања, 20 Земљописа за трећи разред, 25 Малих српских граматика и 20 Земљописа из Србије и Турске…

(наставиће се)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: