ИН4С

ИН4С портал

Фељтон: Прва србска школа у Бијелом Пољу (2)

1 min read

prvasrpskaskola

Обећање предсједника општине Бијело Поље Aлександра Журића да ће у најскорије вријеме, бити враћена плоча са натписом „Прва српска школа основана 1846. године“, још увијек није испуњено, а само је њему познато када ће и хоће ли уопште.

Као што је ИН4С већ писао, прије пет година у овом граду је срушен стари школски објекат, иако је још 1985. године проглашен за споменик културе.

Узнемирење грађана, амортизовао је тадашњи градоначелник Тарзан Милошевић, који је заложио своју част као јемство да ће табла са натписом „Прва србска школа“ бити враћена када се сагради планирани објекат стамбено-пословне зграде, додатно је поткрепљујући одлуком и печатом СО Бијело Поље.

Средином септембра, његов наследник Александар Журић, свечано је отворио Градску читаоницу која се нашла у склопу новог објекта, без табле са наведеним натписом. Умјесто објашњења, градоначелник је дао ново обећање да ће она у најскорије вријеме бити постављена на улаз објекта, што до данашњег дана није учињено.

Обећање је дао и уредништву нашег портала, па смо дужни да га још једном подсјетимо на дату ријеч, што ћемо учинити тако што ћемо у наставцима писати о историјату и значају „Прве србске школе“, надајући се да ће до краја фељтона часне ријечи два градоначелника бити сачуване.

bukvar

Мало школе направили, а деце више од стотину

За помоћ у раду Српске основне школе у Бијелом Пољу Црквено-школски одбор обратио се, 1863. године, кнезу Михаилу Обреновићу.

Бјелопољци су кнеза обавијестили „да су мало школе направили а деце се сабрало више од стотину“. И кнез Михаило је одговорио на молбу Бјелопољаца па је у Београду трговцу Алекси Марићу, поред других уџбеника, уручено и 150 буквара и 80 читанки за I и II разред.

Тада је учитељ у бјелопољској школи био Симо Спасојевић. Спасојевић је, као питомац Србије, завршио Богословију у Русији.

Рад школе може се дијелом реконструисати и из званичних података (салнаме) Босанског вилајета. По тој евиденцији у 1867/68. години ученика је било 37, а ученица 13, укупно 50, а у 1868/69., ученика 25 и ученица 11, свега 36. Исто стање је приказано и за наредну 1869/1870., док за следеће двије школске године нема података. У 1872/73. години наставу је похађало 60 ученика и 8 ученица, односно 68 ђака.

Салнаме потом за казу Бијело Поље, од 1873. до 1877. године, биљеже заједно и школе и цркве. У Бијелом Пољу уписано је пет школа и цркава а број ђака је следећи: 1873/74. ученика 38, ученица 8, свега 46. У наредној години приказан је исти број, а за двије следеће ученика 36, а ученица 8, укупно 44. Каза Бијело Поље 1877. године издвојена је из Босанског вилајета, а приказано стање ђака за ту годину је 26 ученика и 8 ученица, свега 34.

Подаци Босанског вилајета, које је саопштио Хајрудин Ћурић, нијесу поуздани јер су турске власти најчешће прорачунавале или преписивале податке из претходних година.

Ни подаци црквено-школских општина, такође, нису поуздани. У Београд су стизали извјештаји одбора, свештеника и других лица у којима је често намјерно увећаван број ученика како би се обезбиједила што већа новчана средства и већи број уџбеника.

На примјер за школску 1895/96. годину београдски извори наводе да је школу похађало 95 ученика и ученица, а у саопштењу Рашко-призренске митрополије, по званичном извјештају ревизије – „Цариградски гласник“ (бр. 38/1896) се види да је тада у школу уписано 50 ђака.

У једном од извјештаја српског конзула у Приштини из 1890. године предлаже се да се води тачан надзор школа како не би „више изненађивале појаве, као што су оне, да по годину дана имамо школу на папиру и издајемо плату лицима која не постоје“.

(наставиће се)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “Фељтон: Прва србска школа у Бијелом Пољу (2)

  1. Портал Ин4С је због лажне узбуне стављен под контролу. Можете наставити са нормалним коришћењем портала, до јутра, када ће гугл и званично скинути обавјештење

  2. Част ми је што у мојој кући имам репринт издање Првог српског Буквара из Николиног доба а и овог последњег, чији су аутори Куч-Обрадовић, кад дођем у ПГ донијећу вам, само ми напишите овдје адресу редакције, да фотографишете и да их снимите. Можете да штампате са Матицом српском, ваљало би!
    Поздрав.

  3. Из Бијелог Поља су аутори наших Буквара, које памтимо, Војислав Обрадовић и Јакош Куч, то је поднебље које је давало искрене људе, вјерне срве и Вукове потомке!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *