Феминисткиња

Екс-првопендрек (и пјесник кад га послужи расположење, да не напишем епифанија), изуо се са предлогом како би идеално рјешење за предстојеће изборе било предложити нестраначку личност у издању даме… Ова идеја је до сада, нажалост, наишла само на мртви мук, или по који коментар усмјерен у овом правцу: „Предлажеш ли то сам себе?!“

Као неко, дакле, ко римотвори о лептирима, малољетним облацима, постиђеним поточићима, цвјетовима у доби првог развоја, о сунчаним пољским пјегама – неко ко се, упркос свему, упорно представља као пјесник зимзеленог завичаја, разумљиво је да по природи јесте екстремно сензибилан, и отуд кад Горан са дуплим Д, узвинке – да, за жене, онда у то имамо најмање разлога сумњати. Нарочито због тога, вјерује се, није изучавао Шопенхауера којег, е па сад, прогласише за женомрсца…

Међутим, Горан у једном има право: у деведесет одсто случајева мушкарци су тупоглавоње, задртљивци, сујетна момчад, увијек мамини синови које најефикасније раскурцава госпођа Ведрана Рудан (која је ријетко кад ведра ал` то није нужно да би се једном умрло без стреса), у њима (нама), не видјевши ништа до склоност ка фалократији чија је димензија тако назадна а метода тако болно предвидљива.

Молим лијепо, погледајте примјере какви су Ким Џонг-ун и Доналд Трамп, и биће сасвим јасно куда се креће и шта је алфа мужјачини увијек на памети. Глупо, аха… Планетарни мир угрожава једна предимензионирана-беба и један контроверзни фармер!

Али, Горан је закратко био на челу полиције, што о њему не говори као о Ромеу, напротив: има ту пресвученог милитаристичког нагона који је плод „малог комплекса разлике“…

Ако си на страни идеје да жена треба да буде кандидат, да ли је то још један салонизам који се пакује у јавни дискурс чији је крајњи циљ опет крајње сумњив, будући да те чаршија назива пиониром удбе?… Или је, пак, с друге стране, цијењени публикуме, ова изјава само излив шовинизма  дат у једном посрпдном тону?…

Питање: да ли је Гогијели, можда, за кандидата имао у виду Марту Шћепановић (femme-горку), која је сама дибидус против такве идеје да се уопште жена има у виду, јер, боже-ме-прости, па то је мјесто увијек већ резервисано за њега и само њега…Уосталом, поручује Марта: – Ја сам депеесовткиња!

(Некако ми не иде да жена именом Милица, Анђела или Љиљана, предводи земљу која се зове Црна Гора. Тешко би се с овим мркијем кршом носио и један Ђорђе, Вукашин или Машан…)

Слобода за Чађа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: