Феномен универзалног министра

Пише: Јован Лакићевић

Пошто сам и сам у Србији и покојној Југославији био на функцијама „изнад министарске“, то ми, на неки начин, даје за право да у овом тексту проговорим нешто о феномену универзалних министара у Црној Шуми и Србији.
У Црној Шуми, рекао бих, ствар је, много једноставнија. Да би нека особа постала министар било је довољно да прође курс двије, или три обавјештајне организације у Лондону, или Вашингтону. Тако је формирана и минула „експертска“ Влада.
За ову, нову, Дританову, за најзначајније министарске функције, активирани су неки стари, провјерени агенти и то на најзначајним министарским функцијама. Докле, видјећемо!
Што се, пак, Србије тиче, ствари су нешто компликованије. Тамо су неке функције у Влади одавно резервисане за чланове Трилатерале, или фаворите Билдеберга. Реда ради, по једно мјесто било је резервисано за симпатизере Руске федерације. Бар половина министара тренутне, техничке владе, апсолутни су анонимуси, готово непознати житељима Србије!
Но, то је други дио приче. Оно што мене овом приликом посебно занима, јесте феномен тзв „униврзалних министара, у какве, рецимо, спада Небојша Стефановић.
Ово би, да је среће, била идеална тема за Бранислава Нушића, који одавно није међу живима. Остало је да је неки од нас, као његови недостојни епигон, напросто – мрљавимо.
Споменута особа била је – предсједник Скупштине Србије, па потом министар Унутрашњих послова, па сада министар Одбране…
Мени као новинару који релативно пажљиво прати политичка збивања у Црној Шуми и Србији, остало је и до данас непознато, какве је школе споменути министар завршио и која је тема била предмет његовог доктората. Узгред, знам да се факултетса диплома, до прије неколико година, могла купити за 6.000 еура, али ми је остала непозната цијена доктората…
За људе од пера, у које не спадам, остаће изазовна загонетка, како се од носача бурека у једној странци, стиже до функције несмљењивог министра! Успут ми нешто пада на памет да ја нијесам ни покушао, кад сам могао, да моје рођаке, Сава Милошева и Чеда Николина, који су у дјетињству прележали менингитис у Доњој Морачи, предложим ни за шефове мјесне заједнице, јер би ми се моји Морачали – насмијали!
Споментута особа је, до највиших државних положаја, стигла уз благослов свога шефа. Ја, као обичан грађанин, могу да будем бескрајно болећив према ближњима. Нијесам сигуран да то може и смије бити – шеф државе. Поготово након сазњ ања да му је та особа, након боравка у САД, прије три године, радила о глави! До тада у сарадњи са својом „емотивном симпатијом“ на функцији државнпог секретара МУПа! Бар што се тиче већ озлоглашеног прислушкивања.
У свакој нормалној земљи, било који министар са већ споменутом хипотеком, дао би држави своје функције на располагање. Особи која је у питању, то, наравно, не пада на памет! Његов психолошки профил добро су проучили стручњаци једне од америчких обавјештајних служби, да је не спомињем и вратили га у Београд као свог фаворита, у смјењивању актуелног предсједника Србије!
Одабрали су особу под необичним надимком „Слино“, без икаквов националног, идеолошког, или стручног идентитета! То што Слинова љувавна веза са секретарком у МУПу Србије, ових дана забањвља Србију, мене, нажалост, нимало не занима. Занима ме кад ће споменута особа, купац диплома и доктората коначно напустити политичку сцену Србије!
И то није тест за болећивог Предсједника, него и за актуелни врх Србије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: