Фест 2020: Вјечити младић политичког трилера

Откако је 1969. стекао светску славу филмом „З“, грчко-француски, а одавно већ и светски редитељ Коста Гаврас суверено влада жанром „политичког трилера“, који је увео и који не силази са врха биоскопске популарности дајући готово сваке године нове доказе виталности. Сам Гаврас пружа континуирани допринос развоју и продубљивању овог жанра ослушкујући светске трендове али чувајући лични етички кодекс, који почива на осећању социјалне правде и бескомопромисној борби против светске олигархије.

Тако је „миљеник европског филма“ (коме су у кључном тренутку пружили одлучну подршку Хорхе Семпрун, Ив Монтан, Трентињан и Теодоракис) постао и његов „вечити младић“, кадар да се у правом тренутку умеша у политичку стварност, увек готово непогрешиво „на правој страни“. Иако прогресивистички космополит, Гаврас успева да остане „Грк 100%“, што се јасно види и из његовог најновијег филма, насталог по књизи са мемоарским цртама Јаниса Варуфакиса, „чуда од детета“ светске политичке економије, министра финансија у влади Алексиса Ципраса и једног од најодлучнијих бораца против еурократске хидре, која је 2015-2016. напала грчки народ. Варуфакис, који симболизује хеленски патриотизам и самосвест, главна је личност овог филма и митски осветник савременог света.

Тријумф Ципрасове „Сиризе“ (2015), чију је душу стварао његов саборац Варуфакис, изразио је сав бес Грка и што је још важније, повратио им изгубљено самопоуздање и наду. На обзорју Европе појавила се нова народна снага која је, упркос конфузној левичарској идеологији, представљала алтернативу безличној олигархији еврозоне усидреној у Берлину и Бриселу. Огроман спољни дуг Грчке, до кога је дошло великим улагањем у напредак неразвијених делова земље (нарочито Северне Грчке), инфраструктуре и побољшања социјалне карте народа, једва су дочекали (углавном) немачки повериоци да скују менгеле дугорочног дужничког ропства целој једној европској земљи.

Тако је започео политички трилер коме смо недавно сведочили и који још увек траје. На једној страни је злочинац, берлинско-бриселска олигархија, на другој жртва, грчки народ, који се очајнички брани. Драматургија овог трилера састоји се од чудовишне кореографије злочина, на чијем челу се налази зликовац под именом ТРОЈКА (криптоним руског порекла, који је означавао стаљинске мобилне комисије за стрељање, у овом случају инквизиторски суд Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда), коју Гаврас на крају претвара у праву кореографију смрти, фантазмагоричног духа и обличја, при чему Ципрас подлеже овом симболичком дансе мацабре савремене Европе, који води плутократски Берлин.

Председник владе попушта, издаје народ који га је изабрао и дао мандат за антидужничку политику и потписује капитулацију, а свог политичког брата-близанца Варуфакиса тера у оставку. Једном почињена, издаја нема краја: Сириза пада с власти прошле године, после потписивања „Преспанског споразума“, а Варуфакис оснива паневропски покрет супротстављања неоколонијалистичкој политици ЕУ и ступа у нову политичку борбу. Наслов његове политичке исповести (и наслов филма), цитат из придике Кристин Лагард, шефице ММФ на суданији ТРОЈКЕ, износи на светло дана сав апсурд и дебилију светских узурпатора народне воље.

Полуга жанровске матрице „политичког“ трилера је обавезни мотив издаје, за који стварност пружа обиље материјала и који Гаврас недвосмислено ставља на рабош Ципраса, као и библијско проклетство Каина и Авеља, такође садржано у овом жанровском архетипу. Све то је изведено у ритму од кога застаје дах, у фуриозном смењивању драмских момената који делују убедљиво и документарно. У описаним сценарстичко-режијским мајсторијама садржи се нови тријумф жанра, кога је Гаврас увео пре тачно пола века. Супериорним поступком мајстора Гаврас руководи свим аспектима наратива (ту је и камера светског класика Јоргоса Арванитиса и одлична игра свих протагониста) што филм „Понашајте се као одрасли“ убедљиво пласира на највишу позицију овогодишњег Феста.

Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: