Фестивал “Ћирилицом“: Пројекција филма Будвански змај (заштићено нематеријално културно добро из Будве)

Прво приказивање филма „Будвански змај“, аутора Божене Јелушић и Славена Вилуса, у оквиру 8. фестивала Ћирилицом, заказано је у понедјељак, 9. септембра у 21 час на Тргу између цркава у Будви.

Торта Змај је неодвојиви дио будванске локалне нематеријалне кулинарске баштине. Након објављивања рецепта у књизи Како је Будва сањала Медитеран, колач је полако популаризован, али је традиционални начин израде чувало тек неколико старијих жена, па је могао и да се сасвим изгуби. Управа за заштиту културних добара Црне Горе размотрила и прихватила иницијативу Божене Јелушић о успостављању заштите нематеријалног добра израде Змај торте у Будви, а аутори филма су ријешили да томе посвете овај филм.

Филмска прича слиједи једну коинциденцију фантастичнију од маште. Око будванске торте змај се преплићу мит и стварност, симболика и древна свакодневица, Кадмо, Енхелејци, древни мозаици и готово заборављени колач… Коредитељ, сниматељ и монтажер филма Славен Вилус демонстрира изузетни визуелни сензибилитет за дух града, његове детаље и трагове традиције, а Божена Јелушић корак по корак открива начин припреме који су некадашње домаћице често мистификовале и држале у симпатичној женској тајности.

Посластице сличног укуса јављају се на разним мјестима у појасу Медитерана. Код нас су познате перашка и добротска торта, али се облик серпента сачувао само у Будви и на острву Рабу (рапска или пуж торта). Када је у питању облик змије, на Медитерану су још познати италијански торциглионе и бисционе ди Натале, толеданска ангуила де мазапáнис, марокански колач М’Ханнцха. И у Будви се колач овог облика спремао по правилу за Божић, Ускрс и свадбена весеља.

Будвански змај је познат по својој јединственој, медитеранској комбинацији састојака и укуса, али и особеном методу припреме који се генерацијама преносио као симбол и круна кулинарске вјештине. Повезује се са древним легендама препуним архетипских и симболичких значења. Ту је у првом реду мит о оснивачу Будве, краљу Кадму.

Будва је један од пет најстаријих градова на нашем дијелу Јадрана, а извори свједоче да су је насељавали Илири, односно племе Енхелејаца познато као Народ јегуља. Митско предање настанак града приписује грчком хероју Кадму и његовој жени Хармонији, који су се након смрти у земљи Енхелејаца преобразили у змије и ушли у темеље града да га заувијек чувају. Остаци древних култова змије још увијек живе и на Црногорском приморју, а по једном од њих је гријех убити змијоликог блавора који живи под прагом куће.

Једна од повезница са древним митом је и археолошко насљеђе града Будве, особито остаци мозаичког пода из 2. вијека и фрагмент цјеловите представе змаја са изувијаним змијским тијелом. Змија (али и змај) као архетип има изузетно богато симболичко значење обнове и поновног рођења: од уробороса, космичке змије, митског претка, словенске чуварке куће, змије из разуђене античке традиције, потом из хришћанске традиције (због које је овај колач на различите начине преименован, као у случају будванске торте Змај).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: