Фестивал књиге у граду под Букуљом

Идеални временски услови омогућили су да се светковина књиге у граду под Букуљом, одржи 17. пут у Парку Буковичке бање под отвореним небом и столетним платанима у организацији Центра за културу, Народне библиотеке „Свети Сава” и Смотре уметности „Мермер и звуци”. На централној бини, која је била смештена под платаном кнеза Михаила Обреновића из 1867. године, током два дана одржано је шест књижевних сусрета, два музичка програма, а на главној стази у парку у Алеји Живана Сарамандића излагало је више од двадесет издавачких кућа, преноси Политика.

Овогодишњу светковину књиге отворио је Петар Живадиновић, директор издавачке куће Паидеиа који је похвалио овакве и сличне културне установе што воде рачуна да се љубав према књигама која је и најприроднија љубав, сачува.

– Овакве манифестације које многи потцењују, ја веома поштујем јер људи у малим срединама знају да бране праве вредности. Свуда у свету, па и код нас, трговци одлучују шта ће се објављивати, али Паидеиа то никада није прихватила. Морам да подсетим да култура има кровни закон, имамо Закон о филму, позоришту, па чак и Закон о обавезном примерку публикација, али немамо Закон о књизи. Дуга је прича зашто га нема, али је најважније овде да покажемо да књиге волимо, да волимо да их читамо, да волимо оне који их пишу и да је читање важно за људску душу исто као и дисање – истакао је Живадиновић.

Прво је представљено стваралаштво књижевника Владана Матијевића (Чачак, 1962), добитника награде „Београдски победник” за роман „Пакрац”, али и лауреата најзначајнијих књижевних признања, међу којима су 50. Нинова награда и аранђеловачко признање „Данко Поповић”. Овом приликом, бројној публици је открио да му је Аранђеловац веома важан јер је у њему живео од 1982. до 1985. године током студија и да је доста времена провео шетајући Парком.

– Награде доста значе, али је ипак важније дело, јер оно значи и после признања. Лично су ми значиле док сам био млад писац, али значе и данас јер потврђују да припадам овом времену. „Пристаништа”, „Пакрац” и „Слобода говора” су доста сродна дела, иако се моје књиге прилично разликују једна од друге. Оне се баве овим временом, актуелним проблемима људи у Србији и говоре о обичном човеку. Писцу све што доживи значи у неком стваралачком тренутку. Свако моје дело је другачије настајало – рекао је Матијевић, књижевник који је објавио 14 књига – осам романи, по две збирке прича и песама, као и књигу есеја – а већина их је  доживела више издања.

Своју прву збирку поезије „Укрштене речи” (Лагуна, 2023) представио је и Зоран Цане Костић (Београд, 1964), фронтмен групе „Партибрејкерс”. Ове песме које су настајале цео ауторов живот јесу огледало окренуто према читаоцу. Оне мотивишу и покрећу на размишљање.

– Сви смо ми сведоци времена у којем живимо и драго ми је што сам један из стада који може нешто да каже. Да живимо у слободи, ја се не бих борио за њу. Питање је да ли има слободе или је има само док се бориш за њу. Живимо заробљени у конвенцијама, у систему, у очекивањима од нас. Све што се дешава тера нас да размислимо мало боље о тој слободи и да будемо захвални сваком дану у којем не морамо некога да молимо за нешто. Сваког дана пишеш нешто да би то избацио из главе, да не заборавиш што би рекао нешто аутентично, самосвесно, оригинално и само твоје, том неком ко може да цени све то. То је ментална хигијена. Од књиге нисам очекивао ништа. Ја сам само небески достављач, проводник јер пре песме долази ти надахнуће, инспирација, а пре песме ништа не сме. Песма је главна. Нема ту нешто као „моја личност да се представим бољим него што јесам”. Свака песма има музику и нема разлике да ли је писана за бенд или за књигу – објаснио је Костић. Његова збирка, у којој је 147 песама које се могу насумично читати и у којима пева о слободи, љубави, вери, нади и праштању, до сада је доживела четири издања.

Другог дана фестивала представљено је књижевно постојање београдског издавача Паидеиа која светкује 30 година постојања и успешног рада иза које је укупни тираж преко милион примерака и низ значајних награда и признања. Петар Живадиновић, директор, подсетио је да је њихова књижевна продукција сачињена од пробраних наслова који естетски образују савремени читалачки укус, истичући да је његов задатак био да објављује књиге које ће људе терати да мисле и да поново образују свој читалачки укус.

Овом приликом представљено је и стваралаштво Горана Којадиновића Коикса у чијим делима постоји заједничка нит која се провлачи у областима филозофије, психологије, науке, музике, сликарства, метафизике, апсурда, духа, љубави и душе уз помоћ његових осам уметничких чула – илузије, фикције, идеје, инспирације, креације, интуиције, опажања и љубави. Одломке је читала Оливера Којадиновић.

Своје збирке поезије представили су и др Далибор Даничић и Бошко Ћировић Шкабо.

Догађај је завршен мултимедијалном представом „Стенд Даун” драмског уметника Небојше Миловановића у којој изводи поезију и песме које величају љубав, породицу и заједништво, доноси личне приче и анегдоте, а игра је већ 11 година. Специјални гости били су Неда Николић на фрули, Душан Поповић и Стефан Илић из групе „Калем”.

Фестивал књиге је и ове године пружио увид у књижевно стваралаштво Србије и показао да је књига и даље један од најзначајнијих културних феномена и поред брзог технолошког развоја. Пратећи музички програм и наступ састава „Текиарт поп и џез” оплеменио је ову светковину књиге и учинио је интердисциплинарном.