Феуд у доба короне

Пише: Дамјан Абрамовић

Свједоци смо средњевјековне Црне Горе у двадесет првом вијеку.
Живимо у малом феудалном друштву у којем је задњих тридесет година управљање државом резервисано за њено племство. Црногорским племићима је пошло за руком што није ни једној власти у историји наше земље. Ефикасно се обрачунавши са свим њеним ресурсима покренули су временску машину и вратили Црну Гору у средњи вијек.

Да није тужно било би смјешно, али је свакако апсурдно.
Зато Црногорци, браћо Срби, наша браћо муслимани и католици, морамо да се помиримо, морамо да се сложимо ако не желимо да постанемо кметови.

Црна Гора у историји није имала оваквог непријатеља (не мислим на корону). Истина, ово је преломни моменат (не мислим на корону).

Ово је моменат одлуке да ли узимамо у своје руке будућност наше дјеце, или дајемо њихове руке да ставе кметовске ланце на њих.
Браћо, шта још треба да се деси да увидимо на каквом се дну налазимо?
Здравствени систем нам се распао упркос деценијама издвајања дијела наших зарада за исти. Лижемо туђе шаке по бијелом свијету нећемо ли испросити основна средства за рад нашем медицинском особљу чија плећа у овом надолазећем искушењу носе можда и највећи терет.

Не само терет опасности по здравље и живот, него и терет губитка достојанства служећи талогу који је ухљебљење једино могао наћи у институцијама овог трулог феуда.
Несебичну подршку развоја феудалног друштва у Црној Гори у двадест првом вијеку дали су наши економски визионари.

Над згариштем привреде плачу духови наших очева и дједова који су снагом својих мишића и увјерењем да граде будућност ђеци и унуцима подизали фабрике широм Црне Горе. Њихов мукотрпан рад, ентузијазам и прегалаштво послужили су као одскочна даска данашњој класи феудалаца да завладају над потомцима оних који су стварали ову државу.
Овај вирус (не мислим на корону) затровао је наше њиве, разгубао наша стада, отровао наше воде и оставио нас без основних ресурса за опстанак друштва.

Научили су нас да не треба да производимо храну, да је здравије туђе месо, квалитетније туђе млијеко, укуснији туђи хлеб док црногорски сељак распушта своја стада и просипа своје млијеко приморан да надничи служећи горег од себе.
Зар је љепше браћо служити, или живјети на своме, од свога , хранити се својим хлебом.

Не дам судбину моје ђеце у руке пропалих пољопривредника, истих оних који су посијали овај вирус који је опустошио наша села, у руке неквалификованих љекара који могу једино да изврше обдукцију покојног здравства Црне Горе, пропалих војника и осталих који се сви заједно питају колико и кафе куварица, кад стану испред свог господара који је умислио да су му Црна Гора и њен народ дати у наследство.
У развијеним земљама духовна и свјетовна власт су двије гране једног стабла. Обије гране морају да се развијају равномјерно да би стабло које симболизује народ било здраво. Свјетовна власт треба да се бави економијом и овоземаљским благом, док духовна власт ослобођена терета овоземаљског и материјалног бави се духовним оплемењавањем свог народа и стоји као контра тег на ваги живота не дозвољавајући да превагне оно кварљиво у нама. У нашем малом феуду дисбаланс је очигледан. Осушена и закржљала грана на којој сједи свјетовна власт , огрезла у материјалном и пролазном суши своје стабло и не разумијући суштину постојања духовног намеће трулеж као нову вриједност нашег друштва.

Зато вас заклињем браћо Црногорци, браћо Срби, браћо муслимани и католици, заклињем вас гробовима ваших предака и колијевкама ваших потомака. Ујединимо се, закопајмо неслогу. Само слога биће пораз врагу! Нијесмо рађали нашу ђецу да би били слуге горима од себе. Нијесу наши преци умирали за слободу да би ми живјели као робови. Ујединимо се и устанимо. Слобода рађа слободу!

Нијесмо ми изданци ове садашње класе, ми смо изданци расе. Расе која се рађала и умирала са слободом на устима. Расе која нам је генерацијама у аманет остављала ове грумене црногорске земље као нешто веће и драгоцјеније од материјалног блага. Расе која је стајала и опстајала пред вецим искушењима него што су ови вируси (мислим и на корону).
Зато браћо Цногорци, ви који не дајете ником веће право да се дичи својим поријеклом. Браћо Срби , ви који сматрате себе најчистијим и најхрабријим корпусом српског народа.

Браћо муслимани и католици, ви који доживљавате Црну Гору као своју мајку а Црногорце као своју брацу са којом дијеле исте корјене и вриједности. Станимо један из другог и поручимо им да смо ми синови ове земље, да ће платити сваку кап зноја и крви наших очева и предака, сваки изгубљени живот услед овог расула у којем се налазимо!
Свануће зора, а са зором свиће и слобода”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: