Фиделити консалтинг: Кратка кафе анализа
1 min read
Инспирисани наглим заносом нерадне етике за добро сунчано јутро или лаку тамну ноћ, припремили смо кратку анализу пословања ресторанске и угоститељске индустрије у Црној Гори и то на узорку од 500 компанија које имају приход преко 10.000 еура.
- Ове компаније су у 2018. години имале укупне приходе од 118,9 милиона еура, док им је нето профит износио 7,6 милиона еура.
- Према искуствима које имамо и према подацима из финансијских извјештаја, трошак плата у овој индустрији износи око 25% укупних прихода. Дакле, годишњи трошкови плата радницима износе 29,73 милиона еура.
Да упаримо податке: нето годишњи профит компанија које послују у дјелатностима ресторани и угоститељство износи 7,6 милиона еура док су годишњи троскови радника 29,73 милиона или 4 пута више него годишњи профит.
Ако би посматрали само трошкове плата, власници ових бизниса могу да од ранијег профита исплате максимално 3 мјесеца зарада.
Ту долазимо до сљедеће ЧИЊЕНИЦЕ: трошкови радника су само једна од категорија трошкова у пословању. Ђе су остали трошкови и порези: прирези, трошкови закупа, струја, вода, телефон, интернет, гориво, амортизација, камате, расходи из посла, троскови материјала, накнаде држави, општинама, туристичким организацијама и остали многобројни пратећи трошкови а који се мјере огромним новцима?
Сада ови људи немају никаквих прихода а трошкови им „пуцају“ сваки дан.
Да га упростимо: све и да власници бизниса нису цента потрошили од прошлогодишње зараде, да нису цента инвестирали (а јесу јер је природа посла таква), они имају МАКСИМАЛНО ЈЕДАН мјесец да преживе ову катастрофу која им се тренутно дешава.
Само ова мала и кратка анализа говори о проблему са којима се сријећу власници једне индустрије која је РАЗНЕШЕНА У ПАРАМПАРЧАД негативним утицајем корона вируса.
Не треба бити превише паметан, само треба погледати бројеве који, погађате већ, долазе на крају приче.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jedna smo od rijetkih drzava koja od preduzetnika trazi „solidarnost dobrovoljnu“ da iz akumulirane dobiti da drzavi da to ona rasporedi kao sto je rasporedjivslala 30 godina.AFERIM.
Druge drzave eto Njemacka daje malim i seednjim preduzecima koji ce imati direktan gubitak od ove krize tricavih 500 milijardi eura.
Mi nemamo ni robne rezerve koja svaka drzava ima da bi se pokrile robe koje su neophodne za egzistenciju(brasno ,ulje ,secer ,naftni derivati i dr)davno smo ih podijelili na izbore a nijesu nadomjestene.
STA RECI.
Уистину ми немамо робне резерве,али имамо робне мешетаре!Централна банка нам је јединствена у свијету јер нема емисиону функцију тако да не може интервенисати када је то привреди потребно!Али изгледа да имамо и јединствене банкаре који без имало стида поручише да мораторијум на три мјесеца значи да ће се камате на та три мјесеца касније обрачунати без обзира што је донесена одлукада се мораторијум односи и на обрачун камата за та три мјесеца!Види се да уствари државом управљају СОРОШОИДИ којима држава само служи за изгласавање њима пријемчивих закона!Значи ли то да ће банкари из овога изаћи са још већим профитом док посрнула привреда треба да донира или да акумулирану добит (коју и немају) убаце у привредне токове !
Снага државе је упитна када су банкари у питању,и управо су банкари највећа опасност по опстанак Црне Горе као независне државе,јер ко управља економијом и финансијама тај и влада!!!