Fidelity consulting упозорава: Новац из агробуџета се ненамјенски троши или су инвестиције које се финансирају из њега промашене
1 min read
бивши министар пољопривреде и бивши предсједник НКТ Милутин Симовић
Усљед кризе изазване корона вирусом, готово сви су сагласни да је пољопривреда једна од кључних грана на коју се морамо ослонити у будућности, наводи Fidelity consulting.
„Ипак, мало људи се запитало: какво је заправо стање у црногорској пољопривреди, шумарству и рибарству (у даљем тексту: пољопривреда)? Укратко – веома, веома незадовољавајуће“, истичу из ове компаније.
„Ако пажљиво погледате први график, примијетићете да агробуџет (стубићи зелене боје) расте; у 2018. години износио је 40 милиона евра. Са друге стране, ако погледамо продају и откуп домаће пољопривреде, па упоредимо са увозом робе (плава црта) примијетићемо да домаћа пољопривреда има маргиналан удио у односу на увоз (испод 2%) и да има ОПАДАЈУЋИ тренд. Такође, ако ако погледамо продају и откуп домаће пољопривреде, па упоредимо са приходима од туризма (црвена црта), примијетићемо да домаћа пољопривреда такође има маргиналан удио у односу на приходе од туризма (око 3%) и да има ОПАДАЈУЋИ тренд“, наводи Fidelity consulting у својој анализи.
Дакле, према њиховој процјени, агробуџет РАСТЕ док удио домаће пољопривреде у односу на увоз и приходе од туризма ОПАДА.
„Ова нелогичност нам показује да се новац из агробуџета или дјелимично ненамјенски троши или су инвестиције које се финансирају из њега махом промашене. Додатно, неконтролисани увоз уништава домаћу пољопривреду“, појаснили су.
Други график, који су представили, показује нам структуру људи који раде на газдинствима (подаци из 2016. године нам кажу да их има 99.236).
„Скоро половина људи има више од 55 година, а чак четвртина има више од 65 година! Јасно је да са оваквом структуром људи који раде на газдинствима тешко можемо до ефикасније пољопривреде, макар не у кратком и у средњем року“, наводи Fidelity consulting.
Због горе наведеног, наглашавају, било каква озбиљнија прича о пољопривреди ће бити немогућа док се систем рада у овом области радикално не промијени.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Komlen stari bot,i za kompjuterom mora da obuče vojnicku NATO uniformu!Kao da on ima svoje mišljenje?
Gde je bila korona tu je pala i industrijska i poljoprivredna proizvodnja. Što znači da nas očekuju nestašice hrane a bogami i poskupljenje. Ako su se do sada grabili za respiratore i maske sada će za žito i kukuruz.
A za Komlena, ne idi ti u Rusiju. Sigurno imaš nekoga u selo po brdima gde nemaju vode u kući i imaju poljski WC. Do pre 20 godina u većini mesta na moru se skupljala voda u burad i flaše da bi se oprali od soli i za toalet. Obzirom na manjak vode svi su čekali mrak pa u nuždu kud koji. Zaboravio si?
Lopovski dps i anb jataci lakse zaradjuju od kokaina pa se fokus stavlka na unosniju privrednu granu..
Treba se voditi za ruskim primjerom. Tamo sam gledao čovjeka koji vuče ralo i ore, to je 100% organska proizvodnja, nije utrošeno ni litar nafte 🙂
I da ne zaboravim, niko na ruskim selima nema vodu u kući i kupatilo. Koristi se samo poljski wc a tu nema zagađenja od deterdženta i hemikalija. Još je bolje kod seljaka koji imaju samo bečki wc (čučnu na livadu i beče hoće li ih neko vidjeti), to je 100% organski 🙂
Злонамјерни Комлене Русија је тренутно највећи свјетски произвођач и извозник житарица само у 2019 години вредност извоза износи 20 милијарди долара.А дрвеним ралом и голом дукљанском гузицом може орати твој главати Милутин а пркно нек му придржава Миго Стијеповић а можеш и ти Коке!
A ti ces umesto njihovog i srpskog brasna ubuduce da grickas betonske stubove po Crnoj Gori!.
Koje ti idiotije iz sebe izbacujes je stvarno neverovatno!. IQ < 43
Милутин Симовић је тотални пацер за област пољопривреде и ту се прича завршава.