Fidelity consulting за ИН4С: Црна Гора се задуживала 6 евра сваке секунде последњих 13 година; нова влада мора да окупи најбоље људе и да крене да ради

Црна Гора се налази у самом епицентру економско-социјалне кризе чије ће се посљедице, на жалост, јако дуго осјећати и обиљежиће ову генерацију на планети Земљи, кажу из консултанске копманије Fidelity consulting.

У разговору за наш портал истичу да црногорске економске нерационалности и лоши економски односи, којима смо трапаво тепали транзиција, трају заиста предуго, због чега се већина грађана на њих навикла и сматра их потпуно нормалним. 

У наставку разговора Fidelity consulting дају одговоре на питања – како подићи посрнулу црногорску економију, те колико ће нам времена бити потребно да се опоравимо од економске кризе.

Које, по Вама, морају бити магистралне линије развоја црногорске економије у наредном периоду?

„Прије него одговоримо на то питање, истичемо једну важну чињеницу: Црна Гора се налази у самом епицентру економско-социјалне кризе чије ће се посљедице, на жалост, јако дуго осјећати и обиљежиће ову генерацију на планети Земљи. Треба бити кристално јасан: иако ће све државе снажно осјетити кризу, излазак из ње ће зависти од два фактора: способности држава и њихових привреда да апсорбују ову трауму као и брзине прилагођавања економије на нове околности након обуздавања вируса.

За разлику од кризе из 2007. године, Црна Гора у ову улази као значајно задужена држава у којој је непосленост висока (нарочито међу младима, али и угроженим категоријама друштва), са високим дефицитом буџета (мањак пара који се до сада обезбјеђивао кредитним задужењима), угроженим платним билансом са посебним нагласком на пад прихода од туризма и од дознака физичких лица (наши људи који раде у иностранству и шаљу новац виталан за преживљавање породица), слабом домаћом производњом, промашеним капиталним инвестицијама чији рокови завршетка редовно касне, рекордним блокадама рачуна (13% БДП), свеприсутном сивом економијом, ендемском корупцијом, погоршаним кредитним рејтингом, набујалом непродуктивном администрацијом која је прожета медиокритетским кадровима који су изникли из партијских коалиционих споразума чија је основна карактеристика да не вреднују квалитет већ само донесени број гласова на изборима.

Уколико корона захвати сљедећу туристичку сезону, период укупног опоравка трајаће наредних 5 до 10 година

Када на све наведено аплицирамо огромне размјере кризе изазване коронавирусом, више је него јасно да ће, уколико тренутна ситуација захвати и сљедећу туристичку сезону, период укупног опоравка црногорског друштва трајати наредних 5 до 10 година и то не само од „корона кризе“, већ и од досадашње систематске девастације националног економског система.

На жалост, због интензитета кризе и њеног утицаја на слабашан црногорски економски систем, неће бити превише капацитета за брзо прилагођавање новонасталим односима које је коронавирус обликовао.

Чувени Валтазар Богошић је написао „Што се грбо роди, вријеме не исправи“. Имајући то у виду, биће изузетно тешко, чини се и немогуће, измијенити црногорску економију у кратком року. Више ће то бити прилагођавање на новонастале околности са јасним циљем да се очува супстанца и да се омогући преживљавање грађанима који су најјаче угрожени усљед дјеловања кризе.

Паметан развој привреде мора се базирати на размјени мишљења и ставова свих кључних актера у црногорском друству са филигрански прецизним анализама инвестиција у нове гране индустрије како нам се не би поновила агонија са приоритетном дионицом аутопута која “мирише” на арбитражу.
Дакле, сви причају о диверсификацији економије; ипак, она се не дешава преко ноћи. Један модел раста који се заснива на туризму као примарној привредној грани националне економије једноставно више није прихватљив. Међутим, ми морамо да знамо да диверсификација у пољопривреду, у ИТ, у лаку индустрију и евентуиално друге индустрије је јако тежак процес са великом дозом неизвјесности за што треба пуно новца, знања али и среће.

ЕУ треба да буде наше стратешко опредјељење. Према процјенама, а узимајући у обзир хрватско искуство, Црна Гора би као чланица ЕУ, само из инструмента „Next Generation EU“  имала право на најмање милијарду еура финансијске подршке (бесповратних средстава и кредита са повољним условима отплате) за опоравак од економске кризе. За малу Црну Гору, оволика средства би представљала моћан инструмент за суочавање са кризом али и снажан замајац за толико жељену диверсификацију привреде са акцентом на зелену економију и дигитализацију.

Имајући у виду наведено, једна од великих шансу за Црну Гору видимо у великом геополитичком и геоекономског тренду а то је диверсификација економије ЕУ од Кине у бројним индустријама. Наиме, ланци снабдијевања се убрзано селе из Кине у ЕУ. Дубоко верујемо да постоји могућност да се искористи тај снажан вјетар геополитичких промјена како би се привукле кредибилне компаније да започну свој бизнис у Црној Гори, уз подршку нових некорумпираних власти“.

 Како процјењујете перспективе црногорског туризма и колико ће нам требати времена да се вратимо на ниво прије појаве корона-вируса?

„Према подацима Свјетског савјета за туризам и путовања за Црну Гору, у нашој држави у овој грани привреде је везано чак 66.0000 радних мјеста, што чини половину радних мјеста у приватном сектору. Додатно, према тим подацима, туризам чини доприноси 33% црногорском БДП-у.

Имамо најаве СЗО да ће тек у другој половини наредне године бити доступне вакцине за коронавирус тако да ће и следећа туристичка сезона бити изузетно прилично изазовна. Како су приходи од туризма су везани за двије детерминанте: број туриста и њихову потрошњу, јасно је да ће сљедеће године бити мања потрошачка моћ туриста из региона док ће број туриста зависити од темпа вакцинације људи у државама.
У овом тренутку, узимајући у обзир тренутне информације око дистрибуције вакцине који говоре да ће масовна вакцинација бити завршена тек на крају трећег квартала 2021. године, процјењујемо да ће приходи од туризма наредне године износи између 40 и 60% прихода из 2019. године.
Из свега наведеног, јасно је да ће опоравак у квантитативном (борј туриста) И квалитативном (цијене услуга) трајати најмање 3 до 5 година“.

 Колико држава може да помогне малим и средњим предузећима, али и грађанима који су остали без посла, да преживе актуелну ситуацију?

„Основна карактеристика досадашњих економских мјера је њихова недостатност, неусклађеност са реалним потребама привреде и грађана као и кашњење у имплементацији
Држава мора много одлучније да подржи мала и средња предузећа кроз веће субвенције за запослене, које морају износити најмање 350 еура мјесечно.

Државна банка је заиста неопходна као кључни механизам нове парадигме развоја. Без ње, не може се размишљати о дугорочном развоју државе Црне Горе. Просто речено, комерцијалне банке, које су у страном власништву, потпуно природно нису превише заинтересоване за финансирање дугорочних пројеката од националног значаја. Због тога је потребна снажна домаћа развојна банка која би на јасним процјенама сваке од инвестиција имала пресудан значај на укупан развој црногорске економије“.

Да ли сте сагласни са економским аналитичарем Предрагом Дрецуном, који каже да су предности Црне Горе – неразвијени пољопривреда и енергетски сектор?

„Вјерујемо да свако има право на своје мишљење које обликује пажљиво разматрање економских процеса у нашој држави. Пољопривреда јесте велики потенцијал али мора много да се ради на неколико поља истовремено и упорно, што прати велика неизвијесност. Ако знамо да скоро половина људи који раде на пољопривредним газдинствима има преко 55 година као и да је инвестициона активност у пољопривреди јако ниска, очекивања да се нешто може системски промијенити у кратком року јесу пука илузија.

Мишљења смо да ће наредна влада имати озбиљне изазове да окупи најбоље људе и да крене да ради, док су очекивања осиромашеног и обесправљеног народа превелика. Због тога сматрамо да очекивања треба спустити, те треба бити реалан реалан и рећи да испод десет година (два и по мандата) било којих влада бити јако тешко променити модел економског раста који се заснивао на туризму као примарној грани развоја националне економије.

На крају, даћемо Вам пресјек нашег виђења ситуације која затиче нову Владу Црне Горе.

Црногорска економија је могла опстати само захваљујући енормном увећању јавног дуга (задуживали смо се 6 еура сваке секунде или око пола милиона еура дневно у последњих 13 година) које ће отплаћивати не само садашњи него и сви будући нараштаји.

Козметичко и површно симулирање економских реформи све више личи на пресипање из шупљег у празно (шлајфовање у лер) са једном великом разликом – плаћеном каматом на јавни дуг.

Црногорске економске нерационалности и лоши економски односи, којима смо трапаво тепали транзиција, трају заиста предуго, због чега се већина грађана на њих навикла и сматра их потпуно нормалним. Лични интереси су надјачали опште, због чега пати укупна економска политика државe.

Велико ограничење представља и чињеница да је економска струка у Црној Гори, у највећој мјери, преузимала званичне ставове Владе умјесто да буде корективни фактор и непресушни извор конструктивне критике. Упозорења о проблемима у црногорској економији, на бази научно утемељених анализа уз конструктивне критике, само су спорадично евидентирана од локалних актера у Црној Гори, а и таква по правилу одбијана од стране Владе. Тако најснажнија критика националне економске политике долази од међународних финансијских институција које прате економске показатеље и представљају једини корективни фактор са утицајем на доносиоце одлука.

Како вријеме пролази, постаје јасније да се излаз из оваквог стања не може наћи без темељних промјена у нашем привредном систему. Главни али не и једини узроци забрињавајућег стања у економији Црне Горе су континуирано висока текућа потрошња (потрошња државе), дефицит платног биланса, гломазна администрација, медиокритетска кадровска уравниловка и огромно задуживање за финансирање економски неисплативе приоритетне дионице ауто пута Бар – Бољаре.

Посебно истичемо сљедеће: црногорски тип неолибералне економије, о којој годинама пишемо, може се поистовјетити са бизнисом неуспјешног лајф коуча – форсира се махом од неостварених квази-психолога, приучених економиста и ликова надуваних егоизмом, који свој “бизнис модел” граде на несигурним појединцима. Дакле, црногорски тип неолибералне економије је један класични полу-мутант који може да постоји само у случају када ствари добро функционишу; он се храни само неравноправном расподјелом додате вриједности у личну корист, јачањем друштвених неједнакости и једном врстом нарцисоидности у убјеђењу лажне елите која саму себе лаже да све зна. Заправо а и нажалост, показало се у пракси да на било који озбиљнији проблем, какав је коронавирус, црногорски економски неолиберали умију једино да ћуте, погну главу и чекају нову апанажу која, сасвим парадоксално, редовно долази од државе и то у обилним износима“.

На крају разговора казали су да се надају да ће нова Влада Црне Горе прекинути такву праксу финансирања ових економски опскурних ликова, те пружити шансу збиља слободним људима да отворено размјењују ставове на економске теме.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: