Филип Беванда

Пише: Бошко Вукићевић

Свјестан чињенице да већ губи битку у оквиру црквеног питања које је тако препотентно отворио, диктаторски режим је одлучио да ангажује свој најислуженији кадар, човјека за сва годишња доба, „ни вода ни вино“ бившег предсједника и премијера Монтенегра, Филипа Вујановића Беванду.

Тако Филип јуче запријети да ће „црквена имовина бити државна“, као и да се прави „граја“ од дискриминације Срба. Фијип Маји, иначе, има бекграунд умјереног политичара, добрице, типа који се ником не замјера, режимског невинашцета. Међутим, управо у улози режимског невинашцета Филип Беванда је обављао све кључне државне дужности, па и више пута узастопно, и као једна од главних личности режимске партије и први послушник диктатора учествовао у пустошењу друштвених ресурса и пљачкању државе и народа. Управо из разлога таквог његовог представљања, као неупућеног и невиног јагњета које је, ето, пуким случајем било у улози ударне песнице вишедеценијског корумпираног режима, увијек сам сматрао да је гори и од самог диктатора. Јер Мило, којег сам неупоредиво више критиковао, макар никад није изигравао неупућено невинашце.

Репутација умјереног добрице је и основни разлог што је у овом тренутку Филип Беванда „извађен из нафталина“ од стране хард-кор дијела режимске партије: како би покушао да приволи оно „мекше“ крило владајуће партије, као и неодлучне, да макар пасивно подрже отимање црквене имовине и инстаурацију апартхејдске и антисрпске Црне Горе.

Тако, бивши предсједник јуче збаци са себе јагњеће рухо и попут страначких му колега запријети слободним људима и православним вјерницима: црквена имовина ће бити државна! Прије него што ово изговори, Филип Беванда се вјероватно добро замислио: да ли да се замјери црквеним великодостојницима, с којима покушава да одржи добре односе и који су га у својој наивности недавно и одликовали, или да се пак замјери монтенегринском поглавнику? Присјећајући се оног диктаторског гурања приликом проглашења побједе након покрадених избора, али прије свега чињенице да диктатор за разлику од великодостојника и даље има пендрек, Беванда одлучи да се Милу не замјера. Бар не за сада, а кад се промијене околности – доћи ће вријеме да се промијени и став, у складу са „ни вода ни вино “ филозофијом.

Настављајући да лаже и обмањује јавност, Филип Беванда устврди и да се прави „граја“ од дискриминације Срба у Црној Гори. „Нису Срби ничим угрожени у Црној Гори, то је чиста социјална демагогија“, избљува умјерени добрица.

И врапци на грани знају у коликој мјери је српско становништво дискриминисано у данашњем Монтенегру, а то најбоље зна Филип Вујановић Врабац, јер је лично учествовао у конструисању механизама и инструмената за њихову дискриминацију. Зато њега не треба подсјећати на примјере угрожености, али треба све оне који још увијек нијесу свјесни чињенице да само престанак дискриминације и апартхејдског система може пружити шансу нашем друштву и земљи да опстану.

Српско становништво је прије свега уставно дискриминисано: већински српски језик је доведен у подређен положај у односу на мањински, што је јединствен случај у свијету, а новокомпоновани симболи су изгласани са циљем да не буду прихватљиви за Србе, и како би се њима направио отклон од традиционалне Црне Горе. Срби су дискриминисани при запошљавању, а ту више од лажљивих ријечи Беванде значе званични подаци компетентних институција, који говоре о мизерном проценту српског становништва у државним управама. Срби су дискриминисани културним, образовним и свим другим политикама режима чији је поносни члан Вујановић. Шовинистичка власт се труди да на све могуће начине умањи удио српског становништва на наредном попису, али јој то неће поћи за руком. Из свих ових разлога, дјелује лицемјерно и мизерно позив Беванде српским странкама да уђу у Владу. То не би било помирење, већ тражење модела за олакшано и замаскирано спровођење апартхејдских политика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: