Филип Вишњић: Најљепши стихови српског Хомера

На данашњи дан, 29. децембра 1835. године умро је Филип Вишњић, слијепи пјесник-гуслар, Србин из Босне, који је опјевао све значајније догађаје из Првог српског устанка

Рођен је 1765. године, у селу Горња Трнова код Угљевика. Као дијете је ослијепео од великих богиња, а касније је постао професионални пјевач. Са гуслама је путовао по босанском пашалуку. Пјевао је по селима и на манастирским саборима. Имао је два различита репертоара, за муслиманске и за српске слушаоце. У манастиру Шишатовцу 1815. године срео се са Вуком Караџићем, који је записао 17 његових пјесама. Слушао је приче војника који су се враћали из борбе и затим стварао своју поезију.

„Усред зиме кад му време није, Сину муња на часне вериге.“ (Почетак буне против дахија)

„Ту смо били, очима гледали, Кад се двије ударише војске, У Мишару, пољу широкоме, Једно српска, а друго је турска.“ (Бој на Мишару)

„Рани сина, пак шаљи у војску, Србија се умирит не може.“ (Бој на Мишару)

„Потурицо, Мехмед-капетане, Обазри се да се погледамо, Да видимо чија је сад Мачва. Ил’ је моја, ил’ ће бити твоја.“ (Бој на Салашу)

„Не може се царство задобити, На душеку све дуван пушећи.“ (Почетак буне против дахија)

„Мехмед-Ага, ето ти порезе, Сиротиња те је поздравила, Више теби давати не може.“ (Почетак буне против дахија)

„С Турцима са мрсно вечерао, Вечерао и мрсно ручао, С Турцима сам иш’о у џамију, турски клањам, српски бога молим.“ (Бој на Чокешини)

„Ђе је срећа, ту је и несрећа, Ђе несреће, ту и среће има.“ (Смрт Марка Краљевића)

„Биљеге му никакве не врже, Да се Марку за гроб не разнаде, Да се њему душмани не свете.“ (Смрт Марка Краљевића)

„Ако мени Бог и срећа даде, Те погубим Баја на мејдану, Даћу теби све рухо Бајово, И даћу ти оружје његово, И све благо што код њега нађем.“ (Бајо Пивљанин и бег Љубовић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: