Финансијско лудило се наставља: Америка позајмљује још 1.000 милијарди долара

Задуживање америчке владе од још 1.000 милијарди долара требало би да повећа притисак на банкарски систем земље док се Вашингтон враћа на тржишта после борбе за плафон дуга, пише „Фајненшел тајмс“. Главна забринутост коју су изразили аналитичари је да би сам обим нових емисија повећао приносе на државни дуг, исисавајући готовину из банкарских депозита.

Након решавања спора око горње границе дуга Министарство финансија ће настојати да обнови свој готовински биланс, који је прошле недеље достигао најнижи ниво од 2017. „Џеј Пи Морган“ је проценио да ће Вашингтон морати да позајми 1.100 милијарди долара у краткорочним трезорским записима до краја 2023. године, са издавањем 850 милијарди долара нето записа у наредна четири месеца.

„Сви знају да долази ‘поплава’. Државни записи ће додатно појефтинити и то ће извршити притисак на банке“, рекао је стратег инвестиционог фонда Генади Голдберг.

Он је рекао да очекује највеће повећање издавања државних записа у историји, осим током криза као што су финансијски слом 2008. и пандемија 2020. Аналитичари кажу да ће записи имати рок доспећа од неколико дана до 12 месеци.

„Приноси су већ почели да расту у ишчекивању повећане понуде“, додао је стручњак за инвестиције Грегори Петерс.

Та промена повећава притисак на депозите у америчким банкама, који су ове године већ пали, јер су раст каматних стопа и неуспех регионалних кредитора натерали клијенте да траже алтернативе са већим приносом.

Даље повлачење депозита и пораст приноса би заузврат могли да натерају банке да понуде веће камате на штедне рачуне, што би могло бити посебно скупо за мање кредиторе.

„Пораст приноса могао би да натера банке да подигну своје депозитне стопе“, рекао је Петерс.

Аналитичари сматрају да би ново задуживање Министарства финансија „могло погоршати стрес који већ постоји у банкарском систему“. Шок понуде долази пошто Америчке федералне резерве већ продају своје обвезнице, док су до недавно биле велики купац државног дуга. Стручњаци указују да већ постоји значајан буџетски дефицит, а да би нагло издавање државних записа, вероватно проузроковало турбуленције на тржишту у месецима који су пред нама.

Клијенти банака су се већ у великој мери пребацили на фондове тржишта новца који улажу у корпоративни и државни дуг након пропасти банака овог пролећа. Али, док су фондови тржишта новца обично велики купци државних записа, аналитичари сматрају да је мало вероватно да ће откупити целу понуду.

То је углавном зато што фондови тржишта новца већ добијају великодушан принос без ризика — тренутно 5,05 одсто на годишњем нивоу — на преконоћна средства која су остављена ФЕД-у. Ово је само нешто испод 5,2 процента доступних на упоредиву стопу Министарства финансија, што носи већи ризик.

Тренутно се око 2.200 милијарди долара дневно ставља у ФЕД-ов механизам за обрнути реоткуп (РРП), углавном из фондова тржишта новца. Та готовина би могла да се прерасподели за куповину државних записа ако би понудили знатно веће приносе од средстава ФЕД-а, кажу аналитичари. Али РРП стопа се усклађује са каматним стопама. Дакле, ако инвеститори очекују да ће ФЕД наставити да пооштрава монетарну политику, вероватно ће задржати свој новац у централној банци уместо да купују обвезнице.

„Док би фондови тржишта новца са приступом РРП могли да купе неке државне записе на маргини, верујемо да ће то вероватно бити мало у односу на друге типове инвеститора као што су корпорације, фондови обвезница без приступа РРП олакшицама и страни купци“, написао је у напомени Џеј Бари, из „Џеј Пи Моргана“.

Прошлонедељни подаци о запошљавању у мају допринели су притиску појачавајући очекивања инвеститора да долази до даљег раста каматних стопа — што би могло да умањи апетит за државни дуг по садашњим стопама, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: