Фиром

Пише: Радован Дамјановић

Сваки час наши суседи окривљују Србију. Стално проналазећи нове и нове српске кривице. Некад су ти оптуживачи ентитети, а некад су то и територије са предубеђењем да су државе. Једна таква данашња „држава“ обухвата простор у коме је писац ових редова служио војску, која се у то доба звала ЈНА.

У демократији људи имају право да верују у шта год хоће; па тако и они којима је потребна илузија желе да верују како је област у којој живе уствари држава, и да се зове Македонија. Распадом СФРЈ југословенска република Македонија постаје држава. Србија и Срби, опијени комунизмом и братствојединством нису тада имали никаквих замерки и примедби. Али… Грци јесу. Одмах су забранили да се користи име Македонија и нађено је, по њима, делом и по „нама“, згодно решење да се тај простор чији је главни град Скопље, назове БЈРМ. Бивша југословенска република Македонија. Или по међународном „језику“ FYROM. Мора се признати да заиста није у реду да једна међународно призната држава нема и међународно признато име.

Ова се каша подгрејала изнова када је Србија на излазу из земље према ФИРОМ-у користила ту међународно признату скраћеницу БЈРМ. Подгрејала се зато што су Управитељи или боље рећи Власти БЈРМ-а дигле дреку на Србију због тога. Чињеница је да су они осули по Србији али нагласићу да они имају право на то, и да свако, поновићу, има право да буде луд, безобразан, и да верује у шта год хоће. Јер… драги читаоче, та „уверења“ или боље рећи „права“ су стубови демократије а потом и свих пратећи појава које иду уз то. Аксесоар. У осталом, изрећи ћу једну јерес, нису криви људи који верују да су етнички Македонци, што тако говоре и раде. Криви смо ми Срби!

Простори Вардарске и Егејске Македоније су пали под турску власт као део српске државе Мрњавчевића. Преко пет векова турског ропства несумњиво је утицало на народну структуру Вардарске и Егејске Македоније, али оне све до ослобођења од османске власти, остају претежно насељене Србима. И баш зато је Први балкански рат заиста донео ослобођење Србима Вардарске Македоније. И зато се читава област Вардара до Охрида, Дојрана и Преспе звала… гле чуда… Јужна Србија. Тај назив није био никаква српска измишљотина. Он је одражавао право стање ствари на терену. Па како је тај истинити и одговарајући назив прешао у сомнабулни ФИРОМ? Како се оно каже… миц по миц?!

Јужна Србија је ушла у састав Краљевства СХС као територија Краљевине Србије; с том територијом је Србија ушла и изашла из Великог рата, као победничка сила. Трагично је што је све то било јасно пре сто година а сада, углавном, потпуно непознато. Искорењено.

Краљ Александар пристајући на стварање бановина а тиме и на настанак Вардарске бановине, припрема заправо терен будућој комунистичкој власти за нестанак јединог правог имена а то је Јужна Србија.

Ништа на српском простору не пролази без „помоћи“ Ватикана, који помаже слабљење српства стварањем македонске православне цркве. Годину дана после Другог светског рата и коминтерна даје свој „допринос“ слањем стручњака који експресно праве азбуку и граматику новог, македонског, језика. И дан данас је у српским академским круговима непожељна тема: како, када, ко и где од језикословаца учествује, у, мало је рећи, муњевитом настанку речника македонског језика. Људи, од тада је прошло само седамдесет година!

Да не бих дужио, вратићу се, по Чехову и Станиславском, на почетак. У тој брозовској ЈНА имао сам друга из Скопља који се презивао Зарев. Његова рођена сестра се презивала Заревски. Њихов отац – Заревић. На жалост, ово није виц.

Пошто је живот сан, сањао сам да је Србија избацила из употребе називе БЈРМ и ФИРОМ, и заменила их јединим могућим – Јужна Србија.

(ФСКСРБ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: