Флека са суђења вијека

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Завршена је прва ф(р)аза ДПС-овске држа(в)не власти и фарсе од суђења за монтирани и фамозни „државни удар“ на независну, еколошко-натовску државу Црну Гору и њенога тадашњег премијера, а садашњег нам предсједника, који је иначе био веома риједак гост црногорске Скупштине у његовој дво и по деценијској власти, и гле’ чуда: Влада, Савјет безбједности, служба АНБ, министар полиције, министар војни и тако даље нијесу имали појма да им се „спрема државни удар“ у баш у тој, таквој и толико безбједној, вољеној, њиховој најмилијој и дугодеценијски трасираној (проев)ропској, евроатлантској држави Црној Гори.

Само је о томе „(са)знао“, од достављача званих „свједок сарадник“ или „благовремено“ (на)чуо преко „криптованих телефона ЛЕНОВО“, специјални државни тужилац и (на)равно на своју (р)уку, без да је часио, све организовао, хватајући „терористе“ чиме је (с)пријечио злочиначку, (не)извјесну и „могуће крваву“ намјеру и акцију! (По)хватани су сви они који су типовани за хватање, а пуштени под условом „признања кривице у државном удару“ сви који су „добровољно“ сарађивали са државним црногорским безбједоносним и другим службама!

Све што је брзо то је и кусо, гласи народна изрека. Заједнички „умјетнички рад“ државне службе наиваца гурнут је на мале тв екране у „судском процесу вијека“ са таламбасима о „држа(в)ном (у)дару“ или „покушају терористичког напада“ на тек обновљену и нејаку државу Црну Гору и њеног „оца нације“ најстаријег монтенегринског народа са трајањем више од миленијума!!!

За сада је све (за)вршено без (и)каквога личног одликовања или симболичке државне захвалности за такав (м)оралан чин! Зашто…? До када…? Са којом (на)мјером…? Носиоци, наручиоци, коловође, извршиоци и остале „циркусанти“ у цијелом миљеу „криминалног удружења“, организованом на брзинску брзину у „(зг)одан тренутак“ и на дати „миг“ од стране тајних и јавних државних и пара државних служби, упорно су подметали научене и наручене „доказе“ њима погодних, пожељних и оданих (с)паситеља у лику двојице „свједока сарадника“ заслужних да се не деси „могуће крвопролиће“, које је пар дана припремано фамозним телефонима „ЛЕНОВО“, руским специјалним снагама „ГРУ-а“ стационираним на Златибору обраслом густом четинарском шумом „(до)казано“ ради пружања логистике и хитног физичког укључења са играчком од „беспилотног дрона“ приликом јуриша-стампеда двадесетак српских држављана, махом старије годишње доби, без икаквог искуства за извођење „терористичког напада“, сакупљених са коца и конопца на (не)обезијеђену и „отворену“ црногорску Скупштину! Нико од „терориста“ да зна да ли ће главна „жива мета“ напада те судње вечери бити у црногорској Скупштини! И тако је без ње све пропало!?

У посљедњем тренутку све је спашено?! Побједа изборна је извојевана. Премијер је спашен, а власт је задржана још један нови мандат и тако у недоглед годинама, више од двије деценије. (Ев)ропска Црна Гора и даље (на)ставља живот под управом њенога „оца нације“! Грађани у благоме и летаргично-латентном стању, сигурним кораком са ковертама до побједе ДПС-оваца. Побједа, још једна у низу побједа…! Ори се са свих страна, јер „Мигов коверат“ је на снази. Коверте им изборише побједу.
Само у црногорском „државном удару“ могло је бити да без ватреног оружја и испаљеног метка буде свргнута досадашња ДПС-овска власт, улазак у Скупштину и „убиство Премијера“, јер је „арсенал оружја“ благовремено „уништен-потпољен на безбједној локацији у сусједству“!? Праћке, гас маске, вунене рукавице „без прстију“, поткапе, четрдесетак пари чизама без броја (универзалног броја!), десетак „боксера“, пар спрејева и неколика бунта „жилет жице“, као и сав „заплијењени“ арсенал „оружја“ брижно је „чекао“ склоњен и смјештен у „(из)најмљени“ приватни стамбени објекат никог другог до човјека који је монтенегрински одан и запослен у безбједоносним полицијским органима државе Црне Горе! Наравно „арсенал од оружја“, намијењен „криминалној организацији“, а без команданта који би руководио цијелом акцијом за извођење „државног удара“, уредно је имао своје реверсе који су требали послужити за „доказ“ озбиљног организовања и (пре)узимања из неког од магацина, јер су извјесно је припадали државним институцијама, војним или полицијским.

Узалудно су судски истражитељи, безбједоносне тајне и јавне државне службе писале замолнице, звале, призивале, пријетиле, саслушавале десетине и десетине свједока који су продефиловали кроз судницу Вишега суда у Подгорици или путем видео линка испитивани у предмету Кс. бр. 14/2017. да открију „завјеру“ оних лица која су била „укључена“ у „државни удар“ или су имали „било каква сазнања“ о формирању терористичке групе са или без оружја, којом нико руководио није, о чврстој намјери да 16. октобра 2016. године на дан избора у Подгорици, изазове хаос, провали у Скупштину и „пролије крв“ недужних грађана и њиховог, не дај ти га Боже, Премијера!

Наравно, и званични судски „вјештаци“ програмери електро и телекомуникационе струке дали су „своју“ ријеч доказујући оно што их нико није питао, а немушто се изјашњавали на питања адвоката као одбране осумњичених за „државни удар“. Показали су своје високо „стручно знање“ пред широки аудиториј јавнога тв сервиса да су изведени „докази“ вјешто екстраховани дјелови који само иду у прилог терету оптужених без обзира што су и сами неколико пута током „вјештачења“ утврдили и потврдили да њихов „алат-програм“ није могао открити (не)откривено и да је имао „стручни недостатак“ звани застарелост програма, који су током вјештачења они сами користили и конструисали своје или наручене „доказе“ у интересу службе која их је одабрала и именовала. А шта су тек пронашли у десетине хиљада имејл порука то само они знају, а они који су слушали и гледали тв преносе из суднице остали су ускраћени за „крунске доказе“.

Да је ријеч о правној држави и да је права и правде, као што их нема, наведени „државни удар“ или „покушај терористичког напада“ на црногорску Скупштину одавно би био (од)бачен од стране правосудних органа и могао би послужити само као футуристички пилот пројекат за неку црногорску позоришну представу или цртани филм за дјецу узраста до три године.

Да није било јавнога тв преноса из суднице Вишега суда у Подгорици за криминално дјело звано „државни удар“ можда би и некако могло понешто промакнути црногорској јавности, па би пресуда која се очекује 9. маја текуће године имала неку специфичну тежину односно сатисфакцију за државне органе Црне Горе и све оне који су били укључени у монтирање цијелога случаја, као и фарсе од суђења. Овако, пресуда која је извјесна и биће донијета односно прочитана симболично баш на „Дан побједе“ имаће контрапродуктивно дејство за све оне који су писали сценарио и режирали „државни удар“ и на крају донијели судску пресуду која ће управо бити негација права, правде и истине у самом судском процесу у предмету Кс. бр. 14/2017. Биће то пораз како судској пракси тако и теорији, судском тужилаштву и судском вијећу за изрицање судске пресуде „починиоцима и учесницима“ такозваног „државног удара“.

Све оно што смо имали прилике чути и видјети у овом монтираном „државном удару“ у протеклих годину и по дана трајања судскога процеса сценаристи, режисери и монтери нијесу успјели да (до)кажу ништа што би могло бити валидно или као крунски доказ да би организатори и извршиоци „државног удара“ могли бити осуђени на било које временске казна затвора, а већ се њих неколико налази у притвору више од двије године.

Испред лаичке и стручне јавности, правне и судске инстанце јавно изношење завршне ријечи сваког по на особ појединца као оптужених-осумњичених или окривљених и адвоката као њихове одбране, ПАДА И НИШТАВНА је било која ОСУЂУЈУЋА ПРЕСУДА и казна. САМО ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА за окривљене у „државном удару“ донекле може бити њихова морална сатисфакција.

Суд јавности је имао прилику да се увјери у све „доказе“ са којим је Специјално државно тужилаштво имало на располагању и са којима је поднијело тужбу и уједно предложило Вишем суду у Подгорици да осумњичене прогласи кривим и донесе пресуду за учињена дјела.

Без обзира на „пресуду“ Вишега суда у Подгорици и висину казне која буде одмјерена, дубоко сам увјерен и убијеђен да су „починиоци“ у наведеном монтираном „државном удару“ МОРАЛНИ ОСЛОБОЂЕНИЦИ И ПОБЈЕДНИЦИ којима припада право на СЛОБОДУ, извојевану тешком муком НЕВИНО оптужених за „државни удар“, који је монтиран само у интересу одржања оних који су на власти свих ових тридесетак година и наравно њиховога „оца нације“.

Суд јавности је у овом случају јачи од било какве пресуде и он је за осумњичене сатисфакција у било којем и каквом год исходу. У крајњем исходу СУД ЈАВНОСТИ је донио ОСЛОБАЂАЈУЋУ ПРЕСУДУ и ту је монтираном „државном удару“ крај, а тужилачкој и судској фарси правни и морални пораз. Биће да се прича: Оста флека са „суђења вијека“.

Ово је била моја „завршна ријеч“, као слободног, независног и нестраначког грађанина, историчара и научног радника, који има право на слободу мишљења и јавног реаговања на сва друштвено-политичка дешавања у држави Црној Гори у којој је рођен, у којој живи и уједно ствара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: