Фондација Банка хране ЦГ: У Црној Гори је угрожен сваки четврти одрасли грађанин и свако треће дијете

Према Свјетском програму за храну УН-а, 276 милиона људи патило је од акутне глади почетком 2022. Према званичним подацима у Црној Гори је угрожен сваки четврти одрасли грађанин и свако треће дијете.

Већ двије године имамо у 20 од укупно 24 опстине негативан природни прираштај. Већа половина радно способног младог становништва Црне Горе жели да оде из своје државе.

Шта значе ови званични подаци креаторима и носиоцима званичне политике у Црној Гори?

“Недостаје хране и то ће се наставити. А када је има, она је скупа, много скупља него што си многи људи могу приуштити.Ако (погођени људи) троше више средстава на храну, имају мање за образовање и здравство, а то ће продубити сиромаштво и неједнакости” , рекао је Борељ, високи представник Уније за вањску и сигурносну политику.

Шта ће званучна Црна Гора урадити да обезбиједи храну за своје становнике, још увијек није познато. Ни једну ријеч нови предсједник Владе у свом експозео није посветио овом, сигирно најзначајнијем проблему који је окупирао све одговорне државе свијета.

Зашто одлажемо формирање Робних резерви, није познато а ситуација је алармантна.
Хране ако буде у продавницама биће скупа, дакле недоступна многима. Како ће је куповати и да ли ће уопште моћи, половина становника Црне Горе очигледно не брине званичнике. Ни ријеч о новим сервисим подршке нисмо чули.

У УНИЦЕФ- у су дефинисали низ препорука, међу којима је да се прошири социјална заштита на двије милијарде радника у неформалној економији и да се изгради интегрисани системи социјалне заштите.

Како Црна Гора мисли да се понесе према огромном броју људи, ради се о трећини становника наше државе којима помоћ система треба да преживе?Ради се о незапосленим, корисницима социјалне помоћи, већем дијелу пензионера, једнородитељским породицама без или са малим приходима.

Наша социјална помоћ је неприхтаљиво ниска на то нас је упозоравао Комитет за економска, културна и социјална права УН, још 2014.године. Примања која се крећу од 69 до 139 еура за породицу са 5 и више чланова је одраз неодговорне социјалне политике. Толико новца и још много више, добије уз плату, скоро сваки функционер због учешћа у разним комисијама, одборима , савјетима.Не штеди се ни за плате многобројних савјетника и консултаната. За све има новца али не и за оне којима треба за голи живот.

Прошла је читава деценија, повећавале су се цијене , пандемија је разорила све сегменте друштва , драстичан је пад куповне моћи, а то није ништа значило онима који су на позицијама да одлучују у наше име а којима ми, грађани Црне Горе дајемо плату.

Социјална заштита смањује породично сиромаштво и угроженост.Код нас су критеријуми да се добије социјална помоћ јако крути и захтјевни. Ако имате неку имовину, не значи да имате храну нити да платите рачуне.

Уницеф је предлагао да се барем у вријеме пандемије критеријуми мало олабаве како би ова, симболична помоћ државе била доступнија већем броју грађана. Остали су глуви носиоци социјалне политике на овај предлог као и на много предлоге које је Банка хране упућивала јавно и на релевантне државне адресе.

Проширити породицу у овако тешко вријеме притом од државе имати минималну или никаву помоћ, је тешко. Годишње примање једне незапослене породиље која је пријављена Заводу за незапослене није довољна да се купи опрема за бебу а камоли шта друго. Храна за бебе, које немају среће да их мајка храни њеним млијеком, је скупа. Свака трећа породица у Црној Гори има проблем да је обезбиједи.

Ако нас се тиче наталитет као државу, а то је један од аспеката патиотизма, која је препрека да се укине порез на дјечју храну као и опрему за бебе, одјећу и обућу.

Да ли нас погађа одлазак младих људи из државе, зар није патриотски трудити се да задржимо нашу младост тако што ћемо им омогућити стамбено збрињавање и сигуран посао са платом која обезбјеђује достојанствен живот.

Док се читав свијет забринуо како помоћи свом становништву да преживи, наша Влада не показује интерес за људе који се боре да преживе. Корисније би било да посјете породице које живе на рубу егзистенције али и оне које живе од минималне плате како би схватили агонију њихових живота, него што организују коктеле и посјећују концерте које су платили од нашег новца. Ми одговорни грађани смо мишљења да је важније да су нам дјеца сита и да их не лијечимо смс порукама, наго што се новац расипа на удобност функционера. Само 4 200 службених аутомобила, укуључујући два енормно скупа мајбаха који захтијевају скупо оџавање, возаче и телохранитеље, што нема ни једна развијена европска држава према броју становника- нам то показује.

Код нас ни малобројни запослени који имају просјечну плату ( 706 €) немају вриједност минималне потрошачке корпе( 715 €) а она задовољава минумум опстанка четворочлане породице без урачунате станарине.

Извор: Фондација Банка хране Црне Горе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: