ФОНДСК: Милорад Додик – посљедњи анти-нато лидер на Балкану

Пише: Алексеј Топоров

Српски представник у трочланом Предсједништву БиХ, Милорад Додик, још док је обављао функцију предсједника Републике Српске, показао се као веома неугодан „партнер“ моћницима са запада.

Захваљујући његовом залагању, ова земља се није придружила анти-руским санкцијама. Лидер босанских Срба успио је да извуче своју републику из сиромаштва, иако је највећи дио међународне помоћи ишао у сусједну муслиманско-хрватску федерацију, а Република Српска је добијала мрвице. Западни инвеститори нијесу хрлили у Републику Српску, јер су се западни медији потрудили да је представе као „геноцидну творевину“.

Као одговор на овакво стање, Додик је почео борбу за право РС да води властиту спољно-економску политику, иако су у Сарајеву тражили да се сви кораци обавезно усклађују са њима. Додик је игнорисао ове захтјеве и наставио приближавање Русији: данас 75% спољнотрговинског промета Републике Српске отпада на Руску Федерацију; енергетика, укључујући и највећу регионалну рафинерију нафте Брод, продата је руском „Зарубежњефту“.

Додику ово није опроштено. Војсци РС која је била подчињена Сарајеву, забрањено је да учествује на традиционалној паради у част Дана Републике Српске. Одлуком Уставног суда, БиХ је покушала и да забрани сам празник, али је Додик одржао референдум по овом питању, у којем се велика већина становника РС одлучила за очување празника.

На изборе за Предсједништво БиХ, Додик је дошао са обећањима да ће очувати војно-неутрални статус земље и ставити тачку на колонијалну зависност Босне и Херцеговине: као насљеђе Дејтонског споразума из 1995. године, земља је добила високог представника УН, који има најшире надлежности. Странац који је именован на ову позицију (сада ову дужност обавља аустријски дипломата словеначког поријекла Валентин Инцко) има право да разријешава званичнике, укључујући предсједнике, укида законе и поништава изборне резултате.

Према балканским медијима, западне обавјештајне агенције потрошиле су 32 милиона долара на организацију Мајдана у Бањој Луци (главном граду РС) уочи недавних изборе. Међутим – Додик је побиједио на изборим. Његов ривал је био бивши представник српске заједнице у Предсједништву, Младен Иванић, лидер Српске демократске странке, који заговара „европски пут“ земље.

Заправо, својим дјеловањем Милорад Додик се нашао на путу западним плановима за коначно укључивање свих балканских земаља у НАТО. Недавно, 5. децембра, министри иностраних послова Сјеверноатлантске алијансе одобрили су први сет акција БиХ у погледу планираног чланства земље у западном војном блоку. Након што је Црна Гора ушла у НАТО, а план за прикључивање Македоније се успјешно остварује, не постоји пуно тога да се оствари потпуно опкољавање Србије, коју разара косовски проблем.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг већ се обратио босанским властима ријечима: „БиХ, као земља која слиједи пут евроатлантских интеграција, треба дати свој допринос операцијама Алијансе“.

Милорад Додик је моментално одговорио да неће дозволити улазак земље у НАТО, јер је за то овлашћен од Народне скупштине Републике Српске – чије интересе он заступа у Предсједништву БиХ. Истовремено, Додик је рекао да намјерава да разјасни бројне сумњиве приватизације, од којих је, по његовом мишљењу, Запад имао користи, али не и БиХ.

Није зачуђујуће што се на самом почетку рада суочава са бројним опструкцијама. Сам Додик и чланови његовог особља почели су да примају пријетеће позиве из Њемачке. Након тога, Додик је рекао да не вјерује сарајевским службама безбиједности, које су „одавно постале чувари личних интереса Бакира Изетбеговића“, те да ће бригу за властиту сигурност повјерити само полицији Републике Српске.

Сарајевске власти су одбиле да полицију босанских Срба пусте у зграду Предсједништва. Као одговор, Додик је запријетио да ће у том случају радити искључиво у српском источном Сарајеву. Босанске власти су након тога брзо откриле са које адресе су упућивани пријетећи позиви… Још један инцидент догодио се са заставом Републике Српске, за коју је Додик наредио да буде у холу предсједништва – међутим, током ноћи, скинули су је.

„У Сарајеву и даље превладава антисрпска хистерија“, рекао је Милорад Додик. „Али, тамо гдје ја радим, увијек ће бити и застава Републике Српске, јер је она равноправан ентитет у БиХ, исто као и муслиманско-хрватска федерација, чије заставе висе свуда“.

Он је одбио и да се састане са аустријским амбасадором Мартином Памером, обавијестивши званични Беч да амбасадор о његовој земљи говори са изразито антисрпсих позиција. И, отишао је у прву званичну посјету – баш у Београд. У Београду је Милорад Додик изјавио да му је жао што су босански Срби присиљени да живе одвојено од Србије. Такође, упознао јавност са плановима за наставак изградње саобраћајнице која ће повезати Србију са хрватским Сплитом, што ће повезати Београд са Јадраном. Говорио је и о сарадњи са Русијом, посебно о изградњи хидроелектрана на ријеци Врбас.

… Он је неустрашив. Упоран. Принципијелан. И игра тешку, а могли бисмо рећи, и опасну игру, суочавајући се са моћним противницима. Наредни мјесеци сигурно неће бити најлакши у животу Милорада Додика.

Извор: фондск.ру

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: