ИН4С

ИН4С портал

Формирање српског покрета „Његош“

1 min read
Искуство које нам је оставио Петар II Петровић Његош, нуди неке одговоре и на ова конфликтна питања која растржу савремену Црну Гору.

Мићовић и Матовић

У суботу 22. јуна у 11 часова у Српској кући у Подгорици биће формиран покрет „Његош“. Тим поводом медијима се обратио Милутин Мићовић.

Мићовићево обраћање преносимо у цјенили

Ако би се усудили да дамо неку дијагнозу унутрање конфликтности на свим нивоима друштвеног постојања у нашем народу, рекли би сљедеће: Црној Гори се, пројектом актуелне црногорске власти, ситематски разара природни темељ, а уграђује вјештачки.

Ако би тај процес  изразили метафоричким сликама, изгледало би – као да се здравом човјеку ваде природни органи, а уграђују вјештачки, ради његовог сврсисходнијег  друштвеног, социјалног и политичког функционисања. То што се од здравог човјека прави инвалид, или монструм, није важно – важно је да ти инвалиди или чиповани монструми, досљедније спроводе државни програм, лишени слободе и саморефлексије.

Држећи се ове метафоре, тај природни човјек класичне Црне Горе, био је Србин – Црногорац, српски Црногорац, или црногорски Србин. Он је носио српско културно и духовно насљеђе, говорио и писао српским језиком. На бази тог етоса развијао је слободу, дух, чојство и јунаштво, и тако створио малу али поносну Црну Гору, под духовним и државотворним вођством славних и светих Петровића. Петровићи су историјски, духовно и културно осмислили Црну Гору, кодификовали њен етос, етику, језик, писмо, културну и духовну припадност.

Прекодификовати основне матрице класичне Црне Горе, мијењати њен етос, памћење, језик, писмо, јесте оштра деградација њеног историјског смисла, која прави од реалног човјека утвару. Да је тај процес на дјелу, свједочи наш утварни друштвени, културни и  политички амбијент, у којем се  идентитетски јасне матрице историјске Црне Горе: језик, писмо и православна догматика, излажу организованој компромитацији и насилном преименовању, наравно све преко живих људи и народа, који је предан стигми и  етикетирању – да је „непријатељ Црне Горе и њени актуелне државне политике“.

Искуство које нам је оставио Петар II Петровић Његош, нуди неке одговоре и на ова конфликтна питања која растржу савремену Црну Гору.

Гениј Његошев је вјерно описао, и изразио подјеле и полемике у свом народу, које су вођене по основу суштинсих питања, као што су историјско насљеђе, вјера, језик, име и цивилизацијска припадност. Његош је врло демократски дао ријеч и онима који отпадају од основних матрица свог народа,  да кажу своје узроке и оправдања. Показао је какав је човјек и народ, који стоји у истинском насљеђу својих предака, у свом имену и личној слободи,  али и показао је оне који отпадају од свог насљеђа, од свог имена и дубљих сазнања. На ове најдубље увиде у кризе које су се збивале у нашем народу,  надодали су се и   кнез Данило и краљ Никола Петровић, утврђујући Црну Гору као државу, и Црногорце у свом истинском културном и духовном  и етичком лику.

Дакле, Црна Гора не посједује дубље и чвршће идентитетске матрице, него оне које су нам оставили Петровићи! Ниједан културни народ не дира у тако стечене, и таквом цијеном плаћене темеље, већ се, уз захвалност прецима, надограђује на њих.

Нашли смо се као народ у парадоксалној ситуацији – они који данас владају Црном Гором, и који су по том основу  насљедници Петровића, разарају те историјске темеље, нудећи овом народу будућност, која не подразумијева његово историјско, културно и духовно насљеђе.

Питамо се, како човјек појединац или  народ, могу имати будућност, ако сами унапријед пристану да су нико и ниотког. Чини нам се, да амбициозно утјеривање наше државе и њеног народа у западни цивилизацијски круг, и западни војни савез, кроз агресивну државну пропаганду, јесте наговарање да се буде нико ниоткуд, и нико ниотког, јер   се таквима, наводно,  даје шанса, да буду интегрисани у нови цивилизацијски круг, у коме наравно неће имати никаву цијену, а све задатке који буду добили, радиће под окупацијом сопствене сјенке.

Српски покрет Његош, потрудиће се да у овом  времену тоталне идентитетске, културолошке и цивилизацијске  конфузије у Црној Гори с остатком народа који је остао на свом темељу, пронађе модус вивенди, духовне, културне и сазнајне ревитализације, како би остали, и наново постали у свом рођеном имену.

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Формирање српског покрета „Његош“

  1. Има пуно лијепог у овом тексту, али није баш све добро и лијепо речено:
    Власт у Црној Гори није црногорска власт!
    Власт спроводи свој, квислиншки и окупаторски програм, а не државни програм!
    Они који, како је то лијепо речено, руше природне темеље Црне Горе и уграђују вјештачке, могу се звати свакојако, само не Црногорцима.
    Модус вивенди тражити у повратку плиткоумно препуштеног црногорског имена онима који су остали достојни потомци својих витешких предака!

  2. Pozdravljamo ideju, pa da prerastete u političku stranku i konačno objedinite srpske glasove da se ne rasipaiju u gradžanske i ostale folirantske partije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy