Формула врховника: Пљачка, шовинизам и „НАТО помоћ“
1 min read
Војин Грубач
Пише: Војин Грубач
Све што је лоше, носи у себи нешто доброга, рекли би Руси. Случај у Пљевљима, гдје општина продаје црквену имовину брзо и “на добош”, је примјер који кристално јасно показује систем грабежи и међувјерске дестабилизације друштва – који је замислио, наравно, шеф режима.
А тај систем је отприлике овакав: послије превођења имовине Цркве у власништво општине или државе, та имовина се експресно продаје да би се предухитриле жалбе и евентуални судски спорови, а успут се врши шовинизирање и мобилизација свих вјерских група против православних Срба и Црногораца!
НКТ у тој игри има задатак да опскурним мјерама “законски забрани” протесте, док се имовина брзо не прода, полиције да протестна окупљања сузбије силом, тужилаштва да што више протестаната казни да би се тиме покушали зауставили протести, док је улога режимских медија масирано ширење мржње према православљу, Цркви, народу.
Свако у игри има свој подмукли задатак
Партије, посланици и одборници мањинских народа су, уговорима Црне Горе са ИВЗ и Светом Столицом, сигурни да се неће десити пљачка имовине њихових вјерских организација, па опуштено гласају за пљачку имовине Православне цркве, како је то замислио шеф режима, као да је то нормално.
Тако се десило и у Пљевљима, што показује списак одборника који је предоставио Пљеваљски одбор за заштиту светиња, а који је респрострањен по друштвеним мрежама. (1)
Наиме, 18 одборника коалиције ДПС-СД-БС су на сјединци СО Пљевља усвојили одлуку о продаји дијела земљишта и старе воденице старе 500 година која припада Манастиру Св. Тројице из 16. вијека. (2)
Није проблем био само у томе што су одборници ДПС, СД и БС режирано гласање извели подмукло и ван здравог смисла.
Јавност је примјетила да они чак нису изашли пред јавност и новинаре, објаснили своју позицију, одговорили на писмо владике Атанасија, што показује да се ради о неодговорним, некултурним и бизарним ликовима.
Предлог о отимању имовине СПЦ су “братски и мултиетнички” одборницима представили безобразни Игор Голубовић и Сеад Веснић. (1)
Осим одборника опозиције, против тога предлога су гласали и два одборника ДПС-а: Предраг Цвијовић и Срђан Пивљанин, што је било јако достојно од њих и честито!
На другој страни, коришћењем одборника бошњачке националности у скаредном предлогу и поганом гласању за отимање црквене имовине у Пљевљима, шеф режима је демонстрирао да не преза од међувјерског конфликта, чак и у срединама гдје су Бошњаци етничка мањина.
Политика шефа речима је запањујуће слична политици италијанског окупатора у Другом свјетском рату.
Можемо се само подсјетити Пљеваљске битке, одржане 1. децембра 1941. године, када дошло је до страховитог пораза елитне партизанске јединице која је бројила 3690 бораца.
Послије трагичног биланса од 218 мртвих и 269 рањених, десила се деморализација те јединице и њен распад, јер је три четвртине бораца одлучило да више не учествују у борбама и вратило се кућама.
Историчар Милутин Живковић је у вези тог догађаја навео да је пораз у Пљевљима изазавао велико негодовање ВШЈ на челу са Јосипом Брозом, те да је Моша Пијаде са простора Жабљака тражио хитну истрагу и извјештај поводом тога случаја.
Историчар Живковић потом наводи: “Први опширнији извештај о дешавањима у току напада послао је делегат ВШЈ при ПК ЦГ Иван Милутиновић тек 13. децембра. Он кривицу сваљује на лошу борбену моћ и непослушност трупа, али и непријатељско држање муслимана. ”
Дакле, слободно се може закључити да неодговорни шеф режима у мјешовитим срединама користи исту игру развијања међуетничке и међувјерске мржње као и италијански окупатор, што је иронија историје.
Да их спашава НАТО, а не Уставни суд који се крије
Ових дана се јавнуо Срђан Дармановић, министар вањских послова Црне Горе, који је рекао да постоје “бројни механизми НАТО-пакта” ако “Србија дестабилизује прилике у Црној Гори”?! (3)
Како Србија нема намјеру да се ангажује на начин како то Дармановић пројектује, јавност је разумјела да је дотичном министру НАТО није потребан против Србије.
Наиме, министру Дармановићу је, изгледа, НАТО потребан због “нарушавања сигурносних прилика”, односно против народа који учествује на молебнима и литијама.
Нeвјероватно, садашњи режим жели да га од молебна и литија спашава НАТО, а не Уставни суд Црне Горе који је давно морао укинути сатанистички Закон о вјероисповијести јер он крши 6 Чланова Устава Црне Горе!
Дармановић је својим обраћањем НАТО пакту јавно унизио Белог Орла, првог војсковођу Црне Горе, који се грозничаво борио против “кашичица за причешће”, сматрајући да су оне “страшна опасност” од које му може угинути армија којом командује, баш као да су војници златице или комарци па да угину.
Дакако, Бели Орао је образац нове “трансјуначке традиције” Црне Горе, посебан до бола, унизан пред свима а реторички “јуначан” само против Православне цркве и православног народа!
Када би му Столтенберг, далеко било, случајно или грешком, залијепио шамар уз уши, опскурни Бели Орао би се окренуо према камерама и, да не трепне, рекао да је то био “још један доказ увaжавања Црне Горе у просторима евроатлантских интеграција”.
Чудни ликови чудног времена! Све су прилике да се “врховник државе” специјално окружио блаворима, да би блистао мећу њима.
НАТО да глуми италијанског окупатора 1941., или како?
Послије изјаве Дармановића, шеф режима је ових дана хитно полетио Јенсу Столтенбергу, генералном секретару НАТО пакта, којем се сигурно жалио због бунта православног народа у Црној Гори.
Вјероватно се јадао што му је 80 одсто грађана Црне Горе против антиуставног сатанистичког закона, што му и није проблем-колико факт да су стотине хиљада људи биле на улицама Црне Горе у литијама и молебнима, а које ће поново изаћи у још већем броју.
Збиља, тешко се отети утиску да шеф режима некако покушава скрпити, односно ревитализовати антиправославни план италијанског окупатора из 1941. године, са специфичном улогом бошњачког и албанског народа у том плану.
Да се подсјетимо, италијански окупатор је 1941. године, поред својих 100.000 војника, мобилисао око 30.000 припадника Муслиманских и албанских милиција да учествују у гушењу православног Тринаестојулског устанка Црне Горе.
Тај подмукли план међуетничког конфликта је уродио плодом те изазвао појаву четника у Црној Гори, којих у периоду устанка и мјесецима послије Тринаестојулског устанка уопште није било.
Исто то је шеф режима урадио у парламенту Црне Горе 27. децембра 2019. године када су његови посланици играли улогу италијанског окупатора, а посланици партија мањинских народа придодати тој борби против православног народа.
Исто то смо видјели прије неки дан и у СО Пљевља, када се гласало уз отимање црквене имовине.
Оно што је рекао Дармановић, као и одлазак шефа режима Столтенбергу, јавност тумачи као жељу режима да им НАТО војска, евентуално, заигра улогу коју је имало 100.000 италијанских војника у гушењу Тринаестојулског устанка.
Опет, пропагандисти шефа режима, некаквим причама о “изненадно искрснулим четницима”. Желе обезбиједити други сектор италијанског пројекта, “колаборационистичке албанско-муслиманске приче” из времена 13. јула 1941. године, што је провидно.
Додуше, можда и не би било лоше да актуелни режим доведе НАТО војнике да надгледају и посматрају литије, а потом да им се одушевљено придруже, јер су фасцинантне и неодољиве, због чега би врхушку власти од стресова могле рафално опалити срчике и инсулти.
Неодрживи, паклени, економски и политички систем
Паралелно са шовинистичким импулсима, које пројектује на разне начине, шеф режима је створио паклени економски и политички систем у Црној Гори, који се више не може одржати нити сервисирати.
Он ће бити детаљније обрађен у посебном осврту, па ћемо се сада задржати на сегменту везаном само за Пљевља.
Наиме, на покушај жестоке и бескрупулозне пљачке Пљеваља се недавно осврнуо посланик СДП-а Ранко Кривокапић у ауторској емисији Ирене Татар на А1ТВ. (4)
Ауторка емисије је Кривокапићу предочила мишљење грађана да његов СДП носи одговорност због стања у институцијама, јер су дијелили власт с ДПС-ом пуно година, па је тражила осврт на те ставове. (4)
Ранко Кривокапић је одговорио овако: “Ми смо (са ДПС-ом, оп. а.) сво вријеме увијек имали сукоб око економије и владавине права…
Сјећате се, како смо спасили Тару против ДПС-а, како смо спасили продају Термоелектране за 35 милиона а ваљала је 220 милиона, Олегу Дерипаски, како смо спријечили продају Електропривреде 100 посто… то су дјела. Знате, ко је највећи инвеститор у ЦГ? СДП, јер смо све то спријечили…” (4)
Дакле, послије оптужби 12. фебруара 2015. да је шеф режима са окружењем покрао државу, те узео мито од КАП-а у висини 800 милиона еура(5), Кривокапић је принципјелно наставио са оптужбама па је шефа режима прије неки дан, 7. Јуна 2020., додатно оптужио за покушај отимања 185 милиона еура од Термоелектране у сарадњи са Дерипаском. (4)
И сада, тај и таква разоритељ државе, каквим га сликовито описује Ранко Кривокапић, прича о аутокефалности, реформацији Цркве с пројектом да она нестане, превођењу црвене имовине у државну имовину која је попљачкана тачно онако како то Кривокапић свједочи.
И мало му је све што је отео од државе, већ се намерачио чак на једну воденицу и нешто земљишта Цркве у Пљевљима, што говори о бесконачној алавости у његовим налетима грабежи.
Дакако, Ранко Кривокапић, изванредни познавалац пљачке државе, остаје енигма јер се јавност пита: Како је Кривокапић могао дићи руку за сатанистички Закон о вјероисповијести, који даје могућност да исти пљачкаши наставе грабеж, и то имовине Православне цркве?
Зар је то логично и нормално, у чему је проблем?
Наравно да није, јер је у емисији Ирене Татар Кривокапић рекао: “Вјерујем да ДПС неће продати имовину цркве, не може и да хоће”! А ево, Пљевља су га одмах демантовала!
Ранко Кривокапић има неке унутрашње недоречености, конфузије и параноје и поред велике храбрости да прича о страховитој и темељној грабежи Црне Горе што га је скупо коштало.
Кривокапић је идеални и најхрабрији свједок пљачке Црне Горе коју је извео режим и шеф режима, да бољега нема, али и недовршен у својим претпоставкама правне државе.
Зато је шеф режима лично присуствовао разбијању његове партије, стварању Социјалдемократа од меркантилног слоја СДП-а, који је за грош продао душу да би се отцијепио од Ранка Кривокапића.
Дакле, и поред свега позитивног што је урадио за државу, Кривокапић има неки необјашњиви идеолошки дефект као “носилац државотоворне идеје”.
То свједочи чињеница да се није смио осврнути на опаску новинарке Ирене Татар да су најблиставији правници Црне Горе, попут адвоката Владана Бојића, Велибора Марковића, проф. др Благоте Митрића-правно доказали да је Закон о вјероисповијести неуставан.
А тај закон, да се подсјетимо, крши чак шест чланова Устава Црне Горе оборивши тако Конституцију као фундамент постојања државе.
Ранко то, за дивно чудо, не жели примјетити, као да се не ради о држави чији је посланик у парламенту.
Литијски покрет, реприза народог јединства 13. јула 1941.
Учесници ововременог литијског покрета неодољиво подсијећају на учеснике величанственог Тринаестојулског устанка, када се у једном строју нашло 32. хиљаде устаника, од којих 7.000 комуниста и скојеваца, који су покренули устанак, и 25.000 некомуниста и монархиста који су им се у магновењу придружили.
Колико је устаницима идеологија или партијска припадност била небитна, свједочи чињеница да се Тринаестојулском устанку придружило 26 свештеника Српске православне цркве, око тридесет ученика Богословије, богослова и теолога, као и 115 активних и пензионисаних официра Краљевине Југославије.
Такав је данас литијски покрет, у којем су сви слојеви православног народа Црне Горе, и Срби и Црногорци, грађани без обзира на партијску или идеолошку орјентацију.
У литијском покрету су гласачи и функционери партије шефа режима, који не прихватају његову сатанистичку преобразбу партије, а видјели смо да су отворени отпор у Пљевљима дала два честита одборника ДПС-а.
У литијама су и бивши чланови и предсједик партије Црногорска, али чланови и функционери СДП-а, што је отворено рекао Ранко Кривокапић у емисији Ирене Татар на А1ТВ.
Ако се томе дода да су литије подржали, или учествују у њима, припадници других религија и националности, јасно је да је сила коју данас има Литијски покрет чак већа од силе коју су тада имали устаници Тринаестојулског устанка.
Дакако, у свему овоме има и један недостатак, а то је што се још није формирао надпартијски Литијски саборни покрет, који би својим утицајем преображај друштва извршио и у политичкој равни.
Дакако, то ће се свакако десити али, рекло би се-не у оквирима јединствене, коректно и умно формиране организације, која се јавља као неопходност.
Већ по правилима импулса друштвених група, што није мудро јер то носи неизвјесност и има високи степен неодређености и потенцијалног анархизма.
Демистификација халуциногене идеологије шефа режима
Овом хаосу који влада у Црној Гори значајно доприноси халуциногена идеологија коју у својим шовинистичким говорима пласира шеф режима, а која има за циљ да насртај на СПЦ образложи “вишим циљевима”?!
Очигледност жеље да се пљачка Цркве обави “космичком брзином”, дакле моментално, демантује његове лицемјерне идеје како “Цркву треба реформисати”, све уз теорије о “потребној аутокефалности Митрополије”.
Свједочењем само Ранка Кривокапића потврђена је дубина суманутости шефа режима, који је својевремено за мошти Св Василија Острошког рекао: “Те кости су државне”(6), а нема комада државне и друштвене имовине да није, под његовом влашћу, темељно ограбљена и уништена?!
Више не вриједи народно мишљење како “онај ко је на власти тамо треба и да остане, јер је довољно попљачкао, себе обезбиједио и више му пљачка није потребна”.
То, запросто, није тачно и ради се о тешкој заблуди, јер се по дјеловању актуелног режима и шефа режима јасно види да се ради о бесконачној меркантилности, можда чак болести, гдје нема краја пожуди за грабежом.
Дакле, не само да је Црква мета грабежи, већ ће послије Цркве ко зна шта бити мета пљачке, па чак и приватна имовина грађана под неким изговорима и усвојеним квазизаконима.
Дакако, јасно је и да се ова прича неће завршити без силног протеста јавности и народа на улицама, јер ово дивљање режима нема пролаза!
Управо је зато најава обнављања молебна и литија од изузетног друштвеног значаја.
Мирни и достојанствени протести народа ће бити нови јаки сигнал режиму и међународној заједници да се престане са баханалијама у Црној Гори. Наша упорност, креација и слога биће пораз врагу!
Референце:
(1) (Пљеваљски одбор за одбрану свeтиња: “Подсјећамо све Пљевљаке да је на предлог Игора Голубовића и Сеада Веснића отета воденица. За такву одлуку су гласали: Авдо Ајановић, Харис Алаваћ, Ермин Харбић, Јасмин Кулуглија, Сабрина Хаџиосмановић, Кенана Струјић, Мерсудин Халиливић, Драгиша Сокић, Дијана Гомилановић, Момир Цвијовић, Марко Тошић, Јована Кривокапић, Данијел Живковић, Маја Рондовић, Вељко Петровић, Нада Боровић, Душан Кнежевић и Горан Церовић. Против ове одлуке, поред одборника опозиције, гласали су одборници ДПС-а Предраг Цвијовић и Срђан Пивљанин.”)
(2) (“Почело отимање имовине СПЦ: СО Пљевља изгласала продају манастирске воденице”, ИН4С, 05.06.2020.; Цитат:”18 одборника коалиције ДПС-СД-БС усвојило одлуку о продаји дијела земљишта и старе воденице старе 500 година која припада Манастиру Св. Тројице из 16. вијека – написао је на свом Фејсбук профилу одборник Демократа у СО Пљевља Никола Ровчанин. Он наводи да нису помогле ни аргументоване дискусије, указивање на недостатак процедуре, али ни молба Владике Атанасија. Подсјећамо, владика Атанасије се данас обратио молбом одборницима СО Пљевља:„Господине Предсједниче, Господо пљеваљски одборници, Захваљујем Вам се што сте са пажњом примили наше писмо и још једном молитвено позивам и апелујем на вашу савјест да не изгласате продају манастирске воденице. Заклињем вас Светом Тројицом и гробовима ваших славних предака да данас станете у одбрану Манастира Свете Тројице и његове имовине. Учините то због своје дјеце. Усрдно се молећи Господу да у миру дочекамо и прославимо празник Свете Тројице шаљем вам Наш архијерејски благослов“.)
(3) (“Дармановић: Ако буде нарушена сигурност, искористит ћемо механизме НАТО-а”, портал Дневни аваз, 05.06.2020.; Цитат: “Не видимо да постоји потреба за алармирањем НАТО-а у вези с неспоразумима које имамо са Србијом, казао је министар вањских послова Црне Горе Срђан Дармановић одговарајући на питање новинара да ли ће та земља тражити помоћ Алијансе због повременог нарушавања сигурносних прилика у нашој земљи. Вјерујем да ће се политичким путем наћи рјешење за односе који сада нису на најбољем нивоу. Али уколико би процијенили да постоји видно угрожавање безбједности земље, постоје бројни механизми унутар НАТО-а који могу да се користе – навео је Дармановић.”)
(4) (“Клуб А Специјал с Иреном Татар”, гост Ранко Кривокапић, А1ТВ, 07.06.2020.; Цитати: “Ирена Татар: ‘Дијелили сте власт с ДПС-ом пуно година, велики број грађана кажу да сте заслужни за тако стање у институцији’. Ренко Кривокапић: ‘Примјерима ћу речи и доказима… Ми смо сво вријеме увијек имали сукоб око економије и владавине права… Сјећате се, како смо спасили Тару против ДПС-а, како смо спасили продају Термоелекстране за 35 милиона а ваљала је 220 милиона, Олегу Дерипаски, како смо спријечили продају Електропривреде 100 посто… то су дјела. Знате, ко је највећи инвеститор у ЦГ, СДП, јер смо то спријечили’”( 40.м.15.с.)
(5) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, Подгорица, “Вијести”, 12. фебруар 2015.; Цитат: “Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца. „Ако ме питате шта је алтернатива, да опет исцури 800 милиона кроз неки канал типа плаже, нечег другог или да ризикујемо па да остане пут, па ако и нешто исцури“, казао је Кривокапић у емисији Начисто која се емитује вечерас на ТВ Вијести у 20.50.)
(6) (“Ђукановић мошти Светог Василија назвао костима”, портал Независне новине, 04.02.2020.; Цитат: “Погорица- Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је, на сједници подгоричког Општинског одбора Демократске партије социјалиста, мошти Светог Василија назвао костима које владика Атанасије наводно жели „завргнути“ у Херцеговину. Он је ово рекао поводом изјаве владике Атанасија Јевтића, да би мошти Светог Василија у случају најављених отимачина светиња могле бити пренесене у Херцеговину. Такође, најавио је одбрану „државне куће“. „Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, члан Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори, најављује да, ако не будемо довољно послушни, да ће завргнути кости Светога Василија Острошкога и однијети их у Херцеговину. Е па, дакле, да се не бисмо играли с Атанасијима, разнима, ово мора бити државно“, казао је Ђукановић.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Naravno da ti se Markovicu razlikuju nazori sa Adzinim. Adzo je kulturan, a ti sirovina , koja zapjeni kad nije u pravu i ne zna sta govori. Drugo, Adzo je patriota, a ti Amfilohijev najamnik, koji glumi i samom sebi pripisuje objektivnost. Obraza nemas.
Sto je pio i tukao zene kad je kulturan? Sto mu je Draginja pobjegla?
Eto to su tvoji argumenti. A da se pocnemo baviti Markovicevim privatnim zivotom? Markovic cak ni u javnim diskursu nema ni minimum kulture.
Šta će Marković? Pa njega je Adžić skoro poderao kao „krmača masnu vreću“
Novace Adzicu ili Zojo Milunova, ili Misliti crnogorski, ili nazivaj sebe sa jos sto osamnaest nick nameova, od kada te je advokar Markcic razbucao ovim tekstom samo jecis kao Damjanov Zelenko. Dobio si pencilin velike doze.
Адвокат Марковић о Новаку Аџићу: „Правник“ и „историчар“ пуца из празне пушке
„Моји и Аџићеви лично-јавно-културни назори свакако се разликују. Што сматрам добрим. По мене. Не дај Боже да је другачије. Јер ја нпр. не лажем, не обмањујем јавност, не изигравам и правника и историчара, нијесам алкохоличар, па да правим представе за комшилук… И нијесам припадао, као он, било коме ко је радио овом народу то што и даље ради.“
Од ИН4С – 05/06/2020 14:15
Угледни адвокат Велибор Марковић осврнуо се на покушаје Новака Аџића да доведе у питање вјеродостојност Марковићевих оцјена када је ријеч о црквеној имовини.
Реаговање адвоката Марковића преносимо интегрално.
Како у тексту лијепо за себе признаде, господин Новак Аџић жели „да ПОКУША“ оспорити неке моје тврдње.
Ал’ не иде, а знате ли зашто? Зато што иако сви ми имамо нека своја размишљања из области права и историје, мени историја не смета да радим у складу са правом, а њему смета. То је једино до сада доказао својим дјеловањем, па у тој својој борби и унутрашњем превирању Новак Аџић „историчар“ побјеђује Новака Аџића „правника“.
Историчар под знацима навода и извода „само“ због недостатка његовог формалног, а правника – практичног образовања. А, кад имаш недостатак на обије стране, онда није ни чудо да ти једини аргумент за одбрану закона, као што је његов, буде тај да га је изгласао парламент и с тим у вези прошао „vacatio legis“, из чега по правном знању господина Аџића Уставни суд и не треба да постоји, пошто је, побогу, закон усвојен у парламенту. Ово представља катастрофално непознавање разлике између надлежности парламента да усваја законе и уставности тих истих закона.
Но, ваљда ипак негдје свјестан тог свог недостатка, што је по принципу „знам да не знам“ добро, господин Аџић посеже за историјом, али уз тврдњу како сам ја „пропагандиста и агитатор, више него ли независан правни стручњак“ – гдје упаде у сопствену замку пропагандисте и агитатора.
илустрација: socijalnidemokrati.rs
Јер, добро је познато и лако провјерљиво да ја не припадам ниједној политичкој партији, да никада не гласам и да сам агностик. Као и да од власти нијесам добио ама баш ништа. Нити тражио – за разлику од њега. Тако да се нажалост и у његовом случају обистинила једна моја недавна Фејсбук-објава у којој сам навео да колико год се човјек излагао стручно и био у праву, увијек ће се међу примитивцима наћи неко ко ће вас сврстати у једну, другу или трећу групацију.
Наравно, по правилу само онај којем такво излагање „политички“ не одговара, јер он припада некој четвртој групацији, па приговарањем другом уствари полази од себе. А ја све те групације презирем, с тим што ја и нијесам овдје да задовољим било чије интересе, а посебно група, већ само закон. Па и онда када кажем да само магарци нешто не знају.
Уосталом, о мојим наступима у посљедњих дана, па нека по њему буде и да су политички (а ја ваљда боље знам јесу ли од оног који то нагађа), струка је већ рекла своје. И то из свих група. Макар то „правни теоретичар“ господин Аџић не може да оспори. Што је мени једино и важно. Па су рекле чак и поједине његове страначке колеге, које су ме звале телефоном, рекавши да су гласали за закон, али су схватили да сам ја у праву.
И јесам, али не зато што сам нешто превише паметан. Него из простог разлога што се ради о елементарним стварима у праву, које би морале бити познате сваком студенту 3. године правног факултета. Али ето, господину правнику Аџићу нажалост нијесу. Да јесу, знао би претходно споменуту разлику између надлежности парламента да усваја законе и уставности тих закона, као и да се законима не може прописивати у чијем је власништву нека имовина која је већ уписана у катастру на неко лице. Ни условно, ни неусловно. Већ да се препис са уписаног лица може извршити искључиво путем правоснажне и извршне судске пресуде.
Ради се о тзв. реивиндикационом спору, који може да покрене искључиво онај ко тврди да је власник. Онај који то не тврди, него само да уписано лице није власник, губи спор. Правничким рјечником речено, усљед „непостојања правног интереса“. Односно, такође правнички – „недостатка страначке легитимације“. Па све и да је та имовина некада отета!
А пошто се ради о основама Грађанског права, онда господин „правник“ Аџић показује катастрофално незнање и из те правне области. Зато није ни чудо што по принципу марифетлука ђака којем учитељица поставља питање о храсту, а на које не зна одговор, ђак одговара „храст је лијепо дрво, али тек што је боооор добааар“. Па настави с причом о бору. А на храст „заборави“.
Е, исто тако ради и господин Аџић, када са терена права бјежи на терен историје. Али његове политичке историје. Гдје историје и нема. Само политике.
Новак Аџић
А ја остајем једино дужан да одговорим на његову тврдњу о мојој „спорној личној јавној култури“: мој покојни дјед по мајци, Мило Врбица, је знао да каже – „ако хоћеш да причаш са кочијашем, мораш знати псовати“. Ја додајем и то да „магарац само језик тољаге разумије“.
Тако да се моји и Аџићеви лично-јавно-културни назори свакако разликују. Што сматрам добрим. По мене. Не дај Боже да је другачије. Јер ја нпр. не лажем, не обмањујем јавност, не изигравам и правника и историчара, нијесам алкохоличар, па да правим представе за комшилук… И нијесам припадао, као он, било коме ко је радио овом народу то што и даље ради.
Та „велика“ испразна, демагошка „култура“. Ето рецимо, њему није некултурно рећи за неког, и то ничим лично изазван, да је „пропагандиста и агитатор“. Ваљда по сопственим моралним назорима, јер је такође ваљда то за њега комплимент. А за мене то јесте некултурно. Тим прије што ја никог поименице нијесам сврстао међу магарце. Па ни њега. Стога, ако се неко препознао међу њима, није мој проблем.
И, стога не видим разлога ни да се он око тога узбуђује. Треба само они који су се у магарцима препознали. А он, надам се да није. Притом господина Аџића лично уважавам, иако само због његових храбрих иступа и принципијелности. И признајем грешку што сам можда претјерао назвавши неименоване магарцима – пошто су очигледно мазге.
На крају, да господина Аџића демантујем у још нечему: у свом тексту (погледати трећи пасус одоздо) је и сам признао оно што управо ја цијело вријеме објашњавам. Фино рекао да се право својине доказује У СПОРУ. А управни поступак није спор. У томе и јесте суштина цијеле моје приче.
Дакле, ако је имовина отета, дајте да је вратимо. Али искључиво по закону. Који ће бити у складу са Уставом. И да се оставите приче је ли адвокат Велибор Марковић или било ко други, пропагандиста и агитатор, издајник, нечији гласноговорник или штагод. То онда личи на примитивце који ако изгубе парницу обавезно кажу да је судија примио паре, а ако је добију, да је частан и из доброг братства.
Да не испадне како је управо господин Аџић све претходно побројано својим признањем. Као што је у једној емисији (гдје му је саговорник био адвокат Владан Бојић) такође признао: „ја имам свој политички став“. И тиме доказао само једно – да је све што је изрекао на мој рачун било пуцање из празне пушке.
Blagota je bivši pravnik. Prošle godine Mitric se zalagao za retorziju. Da sef drzave jednostranim aktom, kao kralj Aleksandar osnuje crkvu i oduzme imovinu. Danas on demantuje to što je juče rekao. Mora da krizira.
Орловско виђење стварности Монтенегра. Браво Војине!
Ustavni sud je Milov prdez. Shebali ste jedan clan Ustava, nema vise ostalih, niti nezavisnosti, Druze!
Svaka cast! Ludaci!
Ako krši šest članova Zakon… zašto advokat Marković ne pokrene postupak pred Ustavnim sudom? Zašto samo u prazno priča?
Zakon o slobodi….. krsi 6 clanova Ustava. Vojine je li ti to rekao intimus korifej srpske pravne misli u Crnoj Gori, advokat Markovic?
Ajd sad stvarno da zamislimo da dodje NATO da pomaze komunistickoj vlasti iz 1989. da suzbije mirne proteste drzavljana i gradjana drzave clanice… I ti hoces na zapad? Pa njima je najbitnija stvar ljudska prava covjece nenormalni… Samo opozicija ne smije pricati protiv natoa.
Kako ljudska prava a ne smijes pricati protiv njih??? Ko ih ne sluzi, ne ubija i ne pljacka za njih sirom svijeta, odmah dobije bombu po glavi stanovnika. Fala. Mi smo Crnogorci a ne montenegrini.