(ФОТО) Ада Бојана нестаје: Узнемирујуће фотографије разорених бунгалова
1 min read
Портал ИН4С је прије мјесец дана писао о уништавању једног од најљепших туристичких дестинација, неодговорности државе и локалне самоуправе, тј. апсолутној незаинтересованости за рјешавање проблема са којима се мјештани најјужнијег црногорског града суочавају.
Тада смо се обратили надлежним институцијама: Министарству одрживог развоја и туризма, ЈМ Морско добро и Управа за воде. Из Управе за воду су том приликом напали наш портал – зашто питамо било шта, из МОРТ-а смо добили опште одговоре, а ЈП Морско добро нас је упутило на Управу за воде.
Сада објављујемо фотографије на којима се види како су спроведене „хитне мјере“ општине и ЈПМД, као и колико су ефикасне.
Важно је напоменути да су ове „хитне мјере“ постављања „реда крша и грађевинских блокова“ око бунгалова коштале 50.000 евра.
Како сазнајемо, ХТП „Улцињска ривијера“ је већ констатовало уништење ресторана и штету од више стотина хиљада евра. Међутим, надлежни органи чувају пијесак, а објекти нису приоритет.
Поново објављујемо и фотографију девастације пијеска на Ада Бојани.
У међувремену нашем порталу ЈПМД дало је додатно појашњење.
Њихов одговор преносимо интегрално:
Поводом данашњег текста “Ада Бојана нестаје: Узнемиравајуће фотографије разорених бунгалова”, а ради тачног информисања јваности у прилогу вам просљеђујем саопштење за јавност од петак. 18. децембра.
“У Јавном предузећу за управљање морским добром Црне Горе данас је одржано јавно отварање понуда за одабир извођача радова по Пројекту хитних интервентних радова у циљу заустављања ерозије плаже на западном дијелу Аде Бојане, а који је урадио професор Сава Петковић.
Пристигле су двије понуде, а одабрани извођач радова ће имати задатак да у наредних неколико дана почне са радовима које је неопходно урадити прије очекиваног невремена у зимским мјесецима. Пројектом је предвиђена набавка, паковање и транспорт 1 500 џамбо врећа за паковање пијеска (џамбо вреће пуњене пијеском које се користе у хидротехници, а посебно за одбрану од поплава или заштиту морских обала од ерозија) за прављење напера дужине 130 метара на западном крају плаже Ада Бојана. За овај посао Јавно предузећепредвидјело је 50.000,00 €.
У међувремену, јуче су у координацији Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе и Општине Улцињ почели и радови на жаштити објеката Улцињске ривијере на Ади Бојани. Јавно предузеће и Општина Улцињ су се одазвале захтјеву за помоћ дирекотра ХГ Улцињска ривијера, у којем су се позвали на недостатак средстава да заштите и осигурају објекте у власништву ове хотелске групације.
Општина Улцињ је учествовала у набавци камена потребног за прављење лукобрана испред угрожених објеката, а Јавно предузеће врши транспорт и постављање 30 камиона камене масе (540 м3) и врећа са пијеском испред камених набачаја. Радови на терену су у току, а укупна вриједност овог посла износи цца 22.000,00 €.
Јавно предузеће за управљање морским добром Црне Горе је у предлогу Плана коришћења средстава за 2021. годину опредјелило 300.000,00 € за реализацију Студије заштите и ревитализације плаже на Ади Бојани.”
С поштовањем,
ЈП за управљање морским добром Црне Горе
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Albanci pregradjuju ,Bojanu i Drim i smanjuje se protok pijeska kojeg voda nosi,
na branama se zaustavlja i talozi pijesak.
Takodje ne ciste korito i izlaz vode u iz Jezera u Bojanu je smanjen , zato Skadarsko jezero plavi a manje vode sa pjeskom ide u Bojanu.
Smanjen je i protok desnog rukavca Ade jer je izlaz suzen a time i protok vode i pjeska ,itd itd ima dosta razloga .
Зато треба међународна комисија ,друго Цијеван комерц исто тако немилосрдно багерише пијесак од Мораче ,у нормалним државам би сето итекао довело у границама нормале!
http://www.arhiva-medija.com/docs/5eba4b9cc2422_main.pdf
https://express.24sata.hr/media/img/d6/e6/af2615a042f4819915ce.jpeg
1984
1997
2016
Само напред браћо Срби Црногрци и Албанци градите мини електране на Морачи Цијевни и Бојани ткоа ће се ово само убрзати,немојте случајно о овим стварима да водите рачуна него причајте о Геј популацији ЦО2 лажима и многим другим глупостима,усвајате деклареције које немају благе везе о заштити природе градите у заграђујте обалу која је ионако постала приватна,садите палме по Подгориви Никшићу и Жабљаку а на приморје букве Канадски јавор,тако ћете убрзати лудило која се зове Црна Гора еко држава, као ето први сте то рекли,а то је код нас важно,тако се до сада радило,што се овога тиоче мора се укључити међународна заједница због Боајне и границе с Албанијом и то ријешити на обострану корсит јер Албанија је добар пријатељ Мила и његових финасиких заврзлама било мини централе као и других послова.Овдје континуирао нестаје обала у стври мала еко оаза скоро преко 80 метара у 40 година ? Ако су ови снимци тачни!?
http://istra.lzmk.hr/slika.aspx?id=464
Kod Ade je vidljivo, ali to isto ceka sve plaze na Crnogorskom primorju. Ne znam da li ce moci da se popravi ovaj stepen devastacije koji je napravio DPS. Bojim se da je kasno.
DPS je obezbjedio obalu betonom a pogotovo njihove provatne Vile na pjenu od mora.
SAMO SE PITAM KO JE DOZVOLIO OVIM LJUDIMA DA OVDJE GRADE OVE OBJEKTE. I BEZ DOZVOLE. IMAJU LI ONI MOZGA DA JE TU VODA I DA TO JEDNOG DANA MOZE DA NESTANE.
I STA SADA TREBA………. DA IM DRZAVA I OVAJ NAROD PLATI NJIHOV BEZOBRAZLUK I DRSKOST.
NEKA SE OBRATE DPS-U POSTO SU IM ONI SVE OVO GODINE DOZVOLJAVALI RADI OSTANKA NA VLASTI EVO 30 GODINA.
NEBI IM SE OKRENULA
DRSKO I BEZOBRAZNO
Dps- ova tridesetogodisnja vladavina je napravila urbanistički haos u CG, a naročito na primorju, ali ovaj kompleks na Adi je napravljen još u doba SFRJ. Kompleks je bio udaljen oko 40 metara od mora, ali ljudski nemar i nemar dps vlasti kao i priroda dovelo je do toga da je more “ptogutalo“ tih 40 metara plaže. Nadam se u Boga da će nova vlast uspjeti da spasi ovaj naš dragulj, našu Adu.
Ovako će se isto uništiti blatna plaža u Igalu.
Gradeći neki zid bez ikakvog plana morsko dobro je uzrokovalo eroziju i gubitak od 10 metara po širini blatne plaze u Igalu.
Inače ta plaža od sitnog pjeska po kojoj je taj dio prepoznatljiv puštena je na milost i nemilost par zakupca koji upravljaju sa njom.
Svakako kupalište koje najviše koriste djeca i ljudi koji su na rehabilitaciji moralo bi maksimalno biti zaštićeno od platnog mobilijara.