(ФОТО) Андреј Вучић тужио „Вијести“ због лажних текстова о њему

Брат предсједника Србије, Андреј Вучић, одлучио је да тужи подгорички „Daily press D.O.O.“, фирму која је оснивач „Вијести“, а због повреде права личности, односно ширења неистина о њему, пише Борба.

Андреј Вучић је поднио тужбени захтјев Основном суду у Подгорици за накнаду нематеријалне штете у висини од 5.000 евра, те уклањања текста из публикације и објаве пресуде.

Тужени су:

• Daily press D.O.O. Подгорица са регистрованим сједиштем на адреси Трг независности бб, 81000 Подгорица;
• Михаило Јововић, главни и одговорни уредник независног дневника “Вијести” и портала “Вијести онлине”;
• Данило Михајловић, новинар;
• Јелена Јовановић, новинар.

Дана 23.01.2024.године у независном дневнику “Вијести” и дана 23.01.2024. године на интернет порталу “Вијести онлине” у 11:11 часова објављен је текст на порталу “Вијести онлине” у оквиру рубрике ,,Црна хроника“, под насловом: ”Звонко и Андреј славили милијарду…“ у којем су о Тужиоцу изнијете бројне неистините информације у цјелом тексту, а нарочито у следећим дјеловима:

• “Бивши полицајац и оптужени Никшићанин констатовали да брат предсједника Србије и контроверзни бизнисмен држе све конце у својим рукама “;
• “Невоља је напао Звонка. И сад Звонко би да га ријеши… Звонко је играо преко Андреја да се макне Невоља и Марко (Марко Миљковић), а да дође онај што виси са малим жваљовим сином онај Рошави”, каже Божовић;
• “Љубо Миловић и Никшићанин Милош Божовић мјесецима су коментарисали безбједносне службе у Црној Гори и Србији, криминалне кланове који дјелују на територији те двије државе, а онда и констатовали да Андреј Вучић и Звонко Веселиновић држе све конце у рукама и да су недавно славили прву зарађену милијарду еура.”;
• “Веле Звонко и Андреј милијарду славили скоро”, пише Миловић у марту 2021.”;
• “Андреј Вучић рођени је брат предсједника Србије Александра Вучића, а Звонко Веселиновић важи за њиховог блиског сарадника и, како га тамошњи медији називају, контроверзног бизнисмена и господара сјевера Косова.”;
• “Истовремено прогнозирају ко ће побиједити у сукобу Вучића и Небојше Стефановића, тадашњег српског министра полиције… “Жао ми је Чаруге што паде на 30-о убиство”, шаље Божовић поруку 21. септембра 2020. Миловић пита како се то догодило и како су га провалили: “Веле да је са Андрејем у никакве”.”;
• “Пар мјесеци касније, крајем децембра 2020. године, Миловић пита да ли је Србија изручила БиХ Дарка Елеза, а онда се надовезује: “Ја то вјероват’ не могу за Звонка… Он је у талу са Андрејем. У сваку работу”…”;
• “Милијарда… “Веле Звонко и Андреј милијарду славили скоро”, каже Миловић у марту 2021.“Јесу слободно. Пратим ја мало кретања његова, онако из забаве. Имам снимака и слика доста из шуме”, наводи Божовић.” “Ко зна кад ће то ваљати”, објашњава Божовић. Онда тврди да су “моји момци” за њега и Андреја се батинали са Невољом и полицијом….

Предлог тужиоца Андреја Вучића, је да се због неистинитих информација које су довеле до повреде његовог угледа и части, закаже главна расправа, а након спроведеног доказног поступка суд донесе пресуду којом се усваја његов тужбени захтјев, те на име нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреде части, угледа и достојанства, да му тужени солидарно исплате износ од 5.000,00€ са припадајућом каматом на овај износ.

Такође, тражи да тужени другог реда, главни и одговорни уредник независног дневника “Вијести” и интернет портала “Вијести онлине” са веб адресом www.vijesti.me, да о свом трошку ову пресуду у цјелости јавно објави без икаквог коментара и без одлагања, у истој величини фонта као у осталим текстовима, најкасније у другом наредном броју независног дневника “Вијести” и интернет порталу, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под пријетњом принудног извршења и новчаног кажњавања. Додатно, да исти тужени, са wеб адресом www.vijesti.me, да по правоснажности пресуде без одлагања уклони текст објављен дана 23.01.2024. године под насловом ”Звонко и Андреј славили милијарду…“.

Текст тужбе објављујемо интегрално:

Тужилац прије свега истиче даје неспорно да је цјелокупан текст написан и објављен са намјером да таргетира Тужиоца и низом неистинитих и увредљивих навода повриједи његову част и углед.

Чињеница да је највећи дио текста посвећен Тужиоцу и написан са циљем да повриједи лично име, част, углед и интегритет Тужиоца је видјљива из начина писања и количине нетачних информација изнијетих у тексту.

Тужилац указује суду да су у спорном тексту о њему објављене бројне неистините информације које су повриједиле његово достојанство, част и углед и да текст обилује лажним информацијама.

Изношењем и пласирањем оваквих лажних и непотпуних информација о Тужиоцу, Тужени су повриједили Закон о медијима као и Кодекс новинара Црне Горе, а према образложењу у наставку.

Цјелокупан тон и контекст текста је такав да служи искључиво дискредитацији личности Тужиоца. Тужени су у предметном тексту изнијели низ лажних информација о Тужиоцу, којима се покушали да Тужиоца доведу у вези са криминалним круговима у Србији и Црној Гори, односно лицима која су означена као лица из криминалних структура, те да тиме и њега прикажу га каокриминалца, а све то са крајњом намјером да, користећи се чињеницом да је Тужилац рођени брат предсјеника Србије Александра Вучића, нанесу штету и повриједе углед и част како тужиоца тако и његовог брата.

Конкретно, у спорном тексту објављене су наводни транскрипти преписки у којима се Тужалац доводи у везу Љубом Миловићем, Милошем Божовићем, Звонком Веселиновићем, МиливојемЛовреновићем Чаругом, и то на веома инкриминишући начин практично цртајући мету на Тужиоцу као лицу које наводно сарађује са поменутим лицима из криминалног миљеа, односно лицима која имају епитет “контроверзни бизнисмен”, те да исти у интересу тих лица предузима одређене радње и чини им услуге, што у довољној мјери осликава бескрупулозност и неистинитост навода којим спорни текст обилује.

Неистинити и ничим поткријепљени наводи и беспредметне тврдње да су “Љубо Миловић и Никшићанин Милош Божовић мјесецима су коментарисали безбједносне службе у Црној Гори и Србији, криминалне кланове који дјелују на територији те двије државе, а онда и констатовали да Андреј Вучић и Звонко Веселиновић држе све конце у рукама и да су недавно славили прву зарађену милијарду еура”, имају једино за циљ да омаловаже Тужиоца, односно ставе га у негативан контекст и повежу са лицима која се баве криминалним активностима, а при томе пласирајући и тезу да је Тужилац од таквих активности и “сарадње” са лицима и криминалног миљеа имао огромну новчану корист, како би тако пласиран медијски текст код читалаца оставио што упечатљивији утисак, а Тужиоцу (а посредно и његовом брату – предсједнику Републике Србије Александру Вучићу) нанио што већу штету.

Овакви наводи су у цјелости нетачни али исти уз бројне остале неистине садржане у спорном тексту, свакако утичу на Тужиоца повређујући његов углед и част.

Даљи наводи да је “Андреј Вучић рођени је брат предсједника Србије Александра Вучића, а Звонко Веселиновић важи за њиховог блиског сарадника и, како га тамошњи медији називају, контроверзног бизнисмена и господара сјевера Косова. Миловић је процесуиран у више предмета против организованог криминала, а Божовићу се суди због подстрекавања на убиство Ранка Вулетића у Никшићу.”, у цјелости потврђују став тужилачке стране да је циљ спорног текста искључиво да Тужиоца (а посредно и његовог брата – предсједника Републике Србије Александра Вучића), прикаже као лице које има блиске пословно-интересне и пријатељске односе са поменутим негативно окарактерисаним лицима, са крањом намјером да се Тужиоцу превасходно нанесе што већа штета по част и углед који исти ужива у друштву.

Поред наведеног, Тужилац је у тексту означен и као лице повезано са извјесним Миливојем Ловреновићем Чаругом, који се у спорном тексу опсује као лице које је полиција означила као убицом Страхиње Стојановића у Београду, на начин што се између осталог у наводном транскрипту разговора између поменутих Миловића и Божовића наводи: “Жао ми је Чаруге што паде на 30-о убиство”, шаље Божовић поруку 21. септембра 2020.

Миловић пита како се то догодило и како су га провалили: “Веле да је са Андрејем у никакве”, чиме је Тужилац јасно таргетиран као лице које се бави криминалним активностима и блиско сарађује са криминалцима који се повезују са извршењем најтежих кривичних дјела.

Даље, како би се додатно “појаснила” дубина наводног пословно-пријатељског односа између Тужиоца и “контроверзног бизнисмена” Звонка Веселиновића, у спорном тексту и наводном траскрипту разговора између поменитих Миловића и Божовића се наводи: “Пар мјесеци касније, крајем децембра 2020. године, Миловић пита да ли је Србија изручила БиХ Дарка Елеза, а онда се надовезује:“Ја то вјероват’ не могу за Звонка… Он је у талу са Андрејем. У сваку работу”.

Овакав наратив служи једино и само омаловажавању Тужиоца као личности, и говори у прилог острашћености и нивоу на ком Тужени комуницирају и пласирају неистините информације. Писањем и објављивањем оваквих неистина у циљу потпуне деструкције части и угледа Тужиоца, исти несумњиво трпи душевне болове због повреде права личности.

Јасно је да текст обилује неистинама и константним покушајима приказивања Тужиоца као веома контроверзне личности, односно личности која се потенцијално бави криминалним активностима и која сарађује са криминалцима и “контроверзним бизнисменима” и од тога стиче енормну материјалну корист (милијарду еура), како би се тиме Тужиоцу (а посредно и његовом брату – предсједникуРепублике Србије Александру Вучићу) у потпуности разорио углед и част који исти учива у друштву као узоран грађанин, што код истог производи велику душевну бол и патњу услед ширења оваквих неистиних навода.

Надаље, у спорном тексту у дијелу наводне преписке поменутх Миловића и Божовића се наводи: “Веле Звонко и Андреј милијарду славили скоро”, каже Миловић у марту 2021.

”Јесу слободно. Пратим ја мало кретања његова, онако из забаве. Имам снимака и слика доста из шуме”, наводи Божовић. Онда тврди да су “моји момци” за њега и Андреја се батинали са Невољом и полицијом…” , се даље појашњава наводна пословна и пријатељска блискост Тужилаца и Звонка Веселиновића (претходно у тексту описаног као “контроверзни бизнисмен”), као и поменутих Миловића и Божовића, у циљу приказивања Тужиоца као криминалца, бескрупулозне и нискоморалне личности окренуте искључиво стицању моћи и енормног богатства на незаконит начин и кроз сарадњу са лицима која се баве криминалним активностима или сумњивим пословима.

Као што је Тужилац изнад навео, Тужени пласирају и шире лажне информације и износе неосноване тврдње за које не посједују ниједан доказ, нити би се могло сматрати да је пласирање оваквих информација у интересу јавности и грађана Црне Горе. Наравно, и овај навод као и сви остали изнијети у спорном тексту је нетачан и у потпуности неоснован, јер изношење оваквих оптужби није повезано са било каквим недозвољеним радњама и дјелима предузетим од стране Тужиоца. Свакако, чињеница да против Тужиоца никада није покренут ни вођен било какав поступак у вези са дјелима за која се терете поменута лица из спорног текста, нити било каква друга кривична дјела, јасно говори у прилог томе да Тужени свјесно износе лажне чињенице, а све у циљу дискредитације Тужиоца.

Циљ описаних навода, поред јасне намјере да се изврши атак на личност овдје Тужиоца, те повриједе његов углед и част, јесте и лажно приказивање чињеница у погледу дјеловања Тужиоца, односно чињеница да се Тужилац кроз незаконите или сумњиве активности и пословну сарадњу са „контроверзним бизнисменима“ и криминалцима, наводно енормно богати прославља своју „прву милијарду“, што је нетачно и у потпуности измишљено.

На наведени начин Тужени пласирањем лажних вијести путем овог текста покушавају да представе искривљену и нетачну слику о лику и дјелу Тужиоца. Сувишно је и рећи да су ови наводи Тужених неутемељени те да је једина сврха оваквих објава и наратива да створе негативну слику о лику и дјелу Тужиоца и изазову психичку узнемиреност код Тужиоца.

Пласирањем оваквих нетачних и малициозних информација, Тужени не само да су грубо повриједили углед и част Тужиоца већ су угрозили и Тужиочеву безбједност, таргетирајући га особу блиско повезану са лицима која се сумњиче или су осуђена за најтежа кривична дјела. Наиме, тон спорног текста је такав да Тужиоца дискредитује и означава као криминалца, бескрупулозну и нискоморалну личност окренуту искључиво стицању моћи иенормног богатства кроз незаконите активности.

Овакве тврдње које износе Тужени су у потпуности неутемељене и њихова искључив сврха и намјера је да доведу до повреде части и угледа Тужиоца. Поред тога, јасно је и да Тужени нијесу, приликом објављивања наведених лезионо подобних информација, провјерили поријекло, истинитост и потпуност пласираних информација, већ супротно, намјерним пласирањем нетачних информација Тужени су исте објавили управо са циљем да оне буду доступне што већем броју људи и у циљу стварања негативног увјерења у вези са ликом и дјелом Тужиоца.

Објављивањем и ширењем оваквог текста у ком су садржане овакве бројне неосноване, неистините и нетачне информације, несумњиво је повријеђена част и углед Тужиоца, будући да је садржина спорног текста, поред штампаног медија „Вијести“, који је један од најчитанијих штампаних медија у Црној Гори, доступна и глобално на порталу www.вијести.ме.

Тужени су изношењем наведених неистинитих информација морали бити и били су свјесни да ће исте нанијети штету Тужиоцу и повриједити права личности Тужиоца, односно повриједити његову част, углед и достојанство, како ће то ниже бити појашњено.

В. Тужени су изношењем неистинитих информација повриједиличаст, углед и достојанство Тужиоца

Одредбом члана 31 Закона о медијима прописано је да је новинар дужан да прије објављивања информација о одређеном догађају, појави или личности, са дужном новинарском пажњом, провјери њено поријекло, истинитост и потпуност. У вези са тим, поред већ наведеног истичемо и чињеницу да Тужени нису ни покушали да прије објаве спорног текста од Тужиоца добију било какву инфромацију или изјашњење у погледу садржине спорног текста и неистинитих навода којима исти обилује, што поново јасно указује на њихову искључиву намјеру да, занемарујући закон и етичка правила, атакују на права личности Тужиоца и тиме грубо повриједе његов углед и част.

Такође, истичемо и неспорну чињеницу да су медији у Србији и Црној Гори (међу којима је интернет портал www.vijesti.me) и раније интезивно писали и објављивали неистините информације о Тужиоцу, на које Тужилац до сада није реаговао било каквом правном мјером заштите, обзиром на то да се није осјећао угроженим, односно његова лична права нису била повријеђена до мјере у којој би Тужилац трпио интезиван душевни бол и патњу услед објављивања таквих медијских текстова којима се вријеђа његово достојанство, углед и част.

Међутим, спорним текстом је извршен груб и беспризоран атак на лична права Тужиоца чиме су повријеђени његова част, углед и достојанство, а уз то је објавом у спорном текста Тужиоцу угрожена и безбједност, па је Тужилац одлучио да по први пут устане са предметном тужбом ради заштите својих уставом и законом заштићених права.

Докази: Текстови објављени на интернет порталу www.vijesti.me, и то:

− Текст под насловом: “Новосадски клан замијенио земунски”, објављен дана 24.10.2023. године;
− Текст под насловом: „Беливук: Од када је Вулин на мјесту министра полиције обустављене све истраге против шкаљарског клана“, објављен дана 19.03.2022. године;
− Текст под насловом: „Саливен: Санкције САД пријете брату предсједника Србије“, објављен дана 11.12.2021. године;
− Текст под насловом: „Звонко Веселиновић плови јахтом Светозара Маровића“, објављен дана 18.09.2021. године;
− Текст под насловом: „КРИК објавио фотографије: Андреј Вучић са „човјеком чије име изазива страх на Косову“,објављен дана 15.04.2019. године.
Члан 39 став 1 Закона о медијима предвиђа да није дозвољенообјављивање информације којом се врши повреда части и угледа. Чланом 24 ст. 3 Закона о медијима предвиђено је да за штету учињену објављивањем неистинитог, непотпуног или другог медијског садржаја, оснивач, главни уредник и новинар одговарају солидарно, ако се докаже да су поступали супротно дужној новинарској пажњи.

Члан 10 став 2 Европске конвенције о људским правима предвиђа да се слобода изражавања може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, ради спрјечавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спрјечавања откривања обавјештења добијених у повјерењу или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

Чланом 209 став 1 ЗОО прописано је да лице коме је противправно проузрокована повреда права личности, има право на заштиту у односу на свако лице које је у томе учествовало. У случају повреде права личности суд ће, према тежини повреде и околностима случаја, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и у одсуству материјалне штете, како је предвиђено чланом 210а став 1 ЗОО. Ставом 2 истог члана прописано је да приликом одлучивања озахтјеву за правичну накнаду и о њеној висини, суд води рачуна освим околностима случаја, а нарочито о врсти, начину наношења итрајним посљедицама повреде, животној доби оштећеног, занимању и уопште личној ситуацији оштећеног, о чињеници да ли сустранке осигуране, о економској ситуацији штетника и оштећеног, времену трајања неоснованог лишења слободе, циљу коме служи новчана накнада, али и о томе да се не погодује тежњама које нијесу спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

Имајући у виду да су Тужени објавили предметни текст са неистинитом садржином у вези са Тужиоцем, не провјеривши прије тога поријекло, истинитост и потпуност објављених информација, те означивши Тужиоца као лице које се бави сумњивим пословима, сарађује са „контроверзним бизнисменима“ и криминалцима, наручује батинање других лица, а услед таквих активности стичемоћ и енормно богатство у виду „једне милијарде“ коју је прославио, јасно је да исти нису поступали са дужном новинарском пажњом, већ супротно и Закону о медијима и Кодексу новинараЦрне Горе.

Поступајући на наведени начин Тужену су несумњиво стигматизовали Тужиоца као контроверзну личност, односно криминалца, кроз изношење низа нетачних информација о Тужиоцу којима је повријеђена част, углед и достојанство истог. Тужени су овим поступили супротно Уставу Црне Горе, Закону омедијима и Кодексу новинара Црне Горе, објавивши неистините илезионо подобне информације којима је повријеђена част и углед Тужиоца и угрожена и Тужиочева безбједност.

У том смислу, Тужени су солидарно одговорни за накнаду нематеријалне штете због објављивања неистинитог медијског садржаја који је довео до повреде права личности Тужиоца.

Свакако, треба напоменути и чињеницу коју суд мора узети у обзир, а то је да Тужилац није јавна личност за коју би евентуално важио виши степен трпљења у политичком животу, а све и да јесте чак и у таквим ситуацијама постоји праг толеранције који се несмије прећи, а који је овдје од стране Тужених пређен вишеструко.

Тужилац истиче и чињеницу да је предметни текст могуће видјети наинтернет порталу www.vijesti.me, а због чега Тужилац и дан данас трпи повреду достојанства, части и угледа.

Дакле, писање и објављивање оваквог текстова о Тужиоцу, који садржи прегршт неистинитих и лезионо подобних информација, несумњиво говори у прилог намјери Тужених да Тужиоца означе као лице које поступана незаконит начин, повређује права других, који је повезан са криминалцима и са њима блиско сарађује и стиче енормно богатство, те да на тај начин у потпуности дискредитују Тужиоца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: