(ФОТО) Церемонија откривања споменика Стефану Немањи

Свечаности на Савском тргу присуствовали су председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, председник парламента Ивица Дачић, министри у Влади Србије, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, те градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, великодостојници Српске православне цркве …

До Стефана Немање били смо племе, од Немање до данас смо државотворни народ, поручио је вечерас председник Александар Вучић и истакао да је споменик Стефану Немањи, споменик великом жупану, али и Србији.

Овај споменик је прича о нама, о томе где смо били, шта смо радили и највише шта смо данас и што желимо да будемо”, истакао је Вучић.

Он је рекао да смо се у претходном периоду трудили да Србију подигнемо из пепела, да обновимо и изградимо пруге, путеве, болнице, школе, али и да покушамо да вратимо веру у себе, у могућности и снагу српске државе.

Савски трг, на којем се налази споменик, навео је, место је које је изазивало стид, неуређено, прљаво, на срамоту не само града, већ и целе Србије, сада је потпуно другачији.

„Вечерас сам посебно срећан, јер овде, где стојимо, изнад, налази се и Храм посвећен Немањином трећем сину, великом Светом Сави. Како данас откривамо споменик, тако смо успели да за кратко време изградимо и осликамо мозаик у највећем православном храму. Тако ћемо обновити и Хиландар”, рекао је Вучић.

Успели смо оно најважније – економски земљу да опоравимо, национално да одбранимо, духовно да повратимо и уздигнемо. „Имали су Срби Војислављевиће, Вукановиће, Властимировиће, жупане и краљеве, свеце, пре Немање. Да је Србији подарио само Светог Саву или само Стефана Првовенчаног, много би подарио, али подаривши обојицу, подарио је Србији јаку и први пут централизовану државу, суверени простор између истока и запада”, поручио је Вучић, преноси Танјуг.

Истакао је да Немања у рукама држи мач и Хиландарску повељу.

„До Немање смо били племе, од њега до данас државотворни народ. Зато држи мач, којим је правио и градио, затим чувао и штитио. До Немање смо били култура опонашања и превођења, од њега култура креације, хранитељства и писања, а то симболизује Хиландарска повеља”, рекао је Вучић.

Он је истакао да ово није само чин откривања споменика оцу и творцу државе, већ својеврстан чин полагања рачуна о себи, свом идентитету, шта смо научили, шта знамо и где идемо.

Додик: Време је да се Срби врате својим темељима

Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик изјавио је у Београду да је време да се Срби врате својим темељима и да на тој основи граде будућност.

На свечаности откривања споменика великом жупану Стефану Немањи на реконструисаном Савском тргу, Додик је рекао да је управо тај средњовековни владар поставио темеље српске државе.

„Тај део наше средњовековне историје остао је без разлога потиснут, поготово у деценијама бивше Југославије. Сада је време да се вратимо нашим темељима”, казао је Додик.

Он је навео да откривање споменика представља „величанствен тренутак у којем држава Србија, град Београд и сви Срби одају пошту великом ујединитељу српског народа”.

„Срби су давно научили да без државе нема слободе, векови иза нас су увек били борба за српску државу, као што се и данас боримо у савременим околностима управо за то. Овај величанствен споменик је знак нашег односа према томе”, додао је Додик.

Он је рекао да ће споменик „остати да сведочи о напорима да се створи српска држава, али и о умећу генерације руководилаца Србије на челу с председником (Александром) Вучићем, која је нашла важним да гради и уједини традиционално и модерно”.

„Данашња Србија је све напреднија, на сваком кораку видимо напредак, ми из Републике Српске смо загледани у Србију, не желимо ништа да одузмемо од њене снаге. Република Српска која коегзистира у веома тешким околностима своје борбе за политички субјективитет, не може да се не ослони на Србију”, казао је Додик.

Навео је да је „зато важно да Србија буде што јача, да буде модерна држава”.

„Република Српска покушава то да прати, она свој економски и политички живот заснива на борби за статус у оквиру БиХ и чини све да очува мир и стабилност на овим просторима. Најважније је очувати мир и учинити стабилном Србију и српски народ”, додао је Додик, преноси Бета.

Филм о Немањи: Моћни ратник и милосрдни човек

На свечаности отварања споменика Стефану Немањи вечерас је приказан и наменски филм о великом жупану, његовом значају и градњи споменика, за који је основа текст Николаја Велимировића.

Стефан Немања морао је да гради и да брани у исто време до краја владавине, истакнуто је у филму, у коме је наратор био глумац Петар Божовић.

Половину живота Немања је провео борећи се за јединство народа и његову државу. Дарежљивост према сиротињи била је позната, моћни ратник своје земље и милосрдни човек, такав бесе Немања, описано је у филму.

Аутор споменика, руски вајар Александар Рукавишњиков, описујући рад на споменику и његову симболику рекао је да је његово дело настало после много прочитаних књига о великом жупану. И како је рекао, „не можете да прикажете човека, а да да га нисте заволели”.

Потпредседник САНУ Љубомир Максимовић рекао је да је Немања поставио идејне основе за стварање модерне српске државе и независне цркве.

Професор Сима Аврамовић је поручио да Немањин споменик и српска државност изничу из ослабљене Византије, и из раздељеног штита ствара се нови амбијент.

„Тај споменик је једна меморијална пјацета и оцу и сину и целој династији и српској државности и духовности. Та духовност се визуелно везује за Немањину улицу а Немања гледа према Храму посвећеном његовом сину”, указао је Аврамовић.

Вајар Светомир Арсић Басара навео је да споменик није посвећен само Немањи већ српској историји и култури, и да је донео са собом и Студеницу и Хиландар.

Немања је зидао бројне цркве, а Студеница је краљица онога што је оставио. Игуман манастира Студеница архимандрит Тихон навео је да је Немања живео у тешким историјским приликама, а подучио наследнике да се снађу најбоље и да од свега што имају узму најбоље и направе најбоље.

Филм приказује и снимке градње споменика, као и снимке манастира Студеница.

О значају Немање говори и то, како је приказано на крају филма, колико је име Немања распрострањено у српском народу – мајка представља сина Немању, дечак најбољег друга Немању, сестра брата Немању, унук деду Немању…

Шта је патријарх говорио о Стефану Немањи

Пре говора председника Србије, на свечаном откривању споменика Стефану Немањи, на видео-биму је емитован снимак у коме преминули патријарха СПЦ Иринеј говори о значају Стефана Немање , који је, како је говорио, био међу водећим државницима тог времена.Он је знао шта је значила црква за један народ, говорио је патријарх Иринеј.„Треба да се угледамо на велике претке, имамо дивне и велике примере. На нама је да прихватимо тај пут и ту оријентацију живота и да ми достигнемо величину бар приближну оној коју су имали наши велики преци”, преноси Танјуг.

На Савском тргу у Београду интонирањем химне Србије почела је свечана церемонија откривања споменика једном од најзначајнијих српских владара, оснивачу средњовековне српске државе, великом жупану Стефану Немањи.

Свечаности на Савском тргу присуствују председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, председник парламента Ивица Дачић, министри у Влади Србије, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, те градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, великодостојници Српске православне цркве …

Ту је и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко, представници дипломатског кора градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, те председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у Собрању Иван Стојиљковић…

На Тргу је постављен видео-бим одакле ће бити пуштен филм о Стефану Немањи, његовом значају за Србију и настанку споменика, а током вечери очекује се и постепено пуштање расвете на тргу, око споменика и самог споменика.

Очекује се и обраћање председника Вучића и председавајућег Додика.

Иако није било најављено, на Тргу су се окупили грађани, а овом догађају присуствује и велики број медијских екипа.

И режим јавног превоза је, због церемоније откривања споменика, измењен од 17 до 22 часа.

Након свечаног откривања споменика око 21 час, са свих београдских цркви звониће звона, преноси Танјуг.

Споменик Стефану Немањи направљен је у бронзи и дело је руског вајара Александра Рукавишњикова, а из Москве је у српску престоницу допреман сукцесивно, у деловима.

На монтирању споменика, које је почело у августу прошле године, учествовало је око десет руских мајстора, уз домаће раднике који су били задужени за реконструкцију самог трга.

Споменик је висок 23,5 метара изнад и пет метара испод земље, тежак је око 80 тона, а постамент представља својеврстан музеј на отвореном, јер су око жезла споменика намонтирани фрагменти византијског шлема са чије су унутрашње стране мозаици који представљају делове из живота Стефана Немање.

Први рељеф представља стварање државе, односно слика битку у којој Немања ствара Србију, други Сабор у Расу из 1196. година, када Немања преноси власт на сина Стефана.

На трећем рељефу представљен је пренос моштију Стефана Немање из Хиландара у Студеницу, 1208. године, над којима Свети Сава мири завађену браћу, а на четвртом родосолов Немањића.

Плато око споменика поплочан је каменим коцкама старим више од 100 година, које су пронађене током радова у непосредној близини Савског трга.

Споменик који је постављен, разликује се од оног који је победио на конкурсу, јер Стефан Немања сада уместо крста, у једној руци држи мач, јер је, како је објаснио професор Сима Аврамовић Стефан Немања који је био оснивач српске и државности и духовности, превагнула идеја државности која се није постизала руским крстом већ, као и увек, мачем.

Према речима професорке историје средњег века на Филозофском факултету у Београду Смиље Марјановић Душанић, Стефан Немања одавно је заслужио споменик.

О њему говори као о личности која је „обасјала” средњи век, али и касније векове, све до данашњих дана, а коју српски народ, као и његове синове, Светог Саву и Стефана Првовенчаног, препознаје као оне који су „устројили добар пут српском отачаству”.

Предлог за подизање споменика великом жупану који ће убудуће „мотрити” на улицу која од Савског трга води до Славије, а носи управо његово име, поднео је 16. децембра 2015. године председник Србије Александар Вучић.

Крајем те године, Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града усвојила је иницијативу, коју су затим прихватили и одборници Скупштине града Београда.

У септембру 2017. године Секретаријат за културу Београда расписао је јавни и позивни, међународни отворени двостепени конкурс за израду решења за обележје Стефану Немањи.

Жири за подизање споменика чинили су председавајући Никола Селаковић, те чланови вајар, академик Светомир Арсић Басара, редитељ Емир Кустурица, вајар Миодраг Живковић, сликар, академик Владимир Величковић, сликар Небојша Ђурановић, професор Сима Аврамовић, архитекта Милутин Фолић и заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Прва награда припала је чувеном руском вајару Александру Рукавишњикову, у чијем је атељеу у Москви споменик и израђен. Завршени су и грађевински радови на реконструкцији Савског трга, који ће, како је раније речено, постати нови центар града.

Трг има 20.000 квадрата, посађено је 250 нових стабала, биће постављене клупе, док ће некадашња зграда Железничке станице постати, како је планирано, Музеј средњовековне Србије.

Стефан Немања (1109-1199) био је средњовјековни српски велможа, најмлађи син властелина Завиде, велики жупан Рашке и зачетник владарске династије Немањића.

Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а током живота подигао је и обновио већи број цркава и манастира, укључујући и Хиландар на Светој гори, који се сматрају његовим задужбинама.

Заједно са сином Савом сматра се оцем Српске православне цркве, која га слави као светог Симеона Мироточивог.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: