(ФОТО) Документа говоре да смо Срби

Пише Горан Киковић, проф. историје

Ова два документа говоре и о томе да су и у “турско доба“ у Беранама живјели Срби и није било “Црногораца“.

Један од докумената који показује колико су турске власти сужавале слободу Србинову у тада турским Беранама. Гусле су развијале антитурска слободарска осјећања, отоманске окупационе власти често су прогониле гусле. Најбоље о томе говори лист са Цетиња “Цетињски вјесник“ од 20. јануара 1910. год. јер је објавио информацију из тада окупираних Берана: “Између осталих наредаба, које скупа сужавају слободу Србинову, мјесне власти из Берана издале су једну, у којој се забрањује употреба српских гусала – тога омиљеног српског инструмента, који му је у најцрњим данима ропства лијечио рањене груди…“

У прошлости Црне Горе гусле су имале посебно значајну улогу у подстицању ратничког духа и српског народносног осјећања.

Ево још једног документа о томе да су у Беранама живјели Срби а Црногорци се тада не спомињу ни у турским нити у црногорским новинама.

Овдје ћемо подсјећати да се Свети Сава славио у школама у Беранама и “у турско вријеме“, што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској – „Цариградском гласнику“. Ево прилажемо још један документ који сликовито свједочи о тадашњим приликама у турској царевини око прославе Светог Саве у школама, а који се односи на школу у Доњој Ржаници код Берана, а слична ситуација је била и у другим школама у овом крају.

У „Цариградском гласнику“ бр. 16 из 1904. године Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о Доњоржаничкој школи.

Он, поред осталог, каже: „Ево већ пета година од како је у овом селу отворена српска школа и од како у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (…) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су ову школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија…Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи гдје одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић…“. Даље се у чланку каже: „Пред многобројним народом из 6 села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати „Шта је темељ народности“… За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, мјесном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу…“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: