ИН4С

ИН4С портал

Фото-мафија и њене жртве

1 min read

Друмска, царинска, увозничка, извозничка, грађевинска, путна, спортска, откупљивачка… После свих специјализованих мафија које смо упознали у протеклих скоро четири деценије распада држава и вредности, ко би рекао да ћемо се суочити и са фото-мафијом? А, ето, и то је постало део наше свакодневице. Жртве ове необичне мафије су издавачи, новинске куће, продуценти, власници сајтова и блогова, сви који се баве публиковањем неке врсте илустрованих материјала.

Механизам је циничан и једноставан, у правом смислу рекеташки.

Фотограф умрежен у мафијашку групу поставља фотографије „занимљиве за пецање“ на одговарајућим платформама на интернету (сајтови, портали, сервери, странице на друштвеним мрежама…) и означи их као фрее – слободне за бесплатно коришћење. Те фотографије обележене су тако да их мали помоћни софтвери лако пронађу чим их неко преузме и објави негде другде. Тада муњевито у акцију ступају адвокати умрежени у исту мафијашку групу.

Праве снимке екрана са објављеним спорним фотографијама и подносе већ припремљене одштетне захтеве, сумануто високе. Пошто жртва најчешће није у могућности да то плати, следе тужбе (такође већ припремљене), вештачења, довођења у мат позицију и суда и туженог. Фотограф добија своју цену, бар петоструко увећану, а све остало, прави „ектра-профит“, узимају адвокати. Ако су умрежене и судије, онда део колача иде и на ту трпезу.

На овај начин страдало је много људи, малих и великих привредних друштава, а посао се разгранава несмањеном жестином.

Бележимо и још један бизаран случај из истог контекста, а у средишту је лик блаженопочившег патријарха српског Павла, сматраног још за живота аскетом, човеком скромним и светим. Фотограф Марко Вујичић, који воли да се кити и својим хаџилуком, био је запослен у „Православљу“, листу Српске православне цркве, и по службеној дужности је пратио активности и деловање патријарха Павла. Користио је фото-опрему Патријаршије и могућност да у оквиру обавезних радних активности буде у близини Његове Светости. Марко Вујичић је у међувремену одстрањен са радног места у црквеном листу, а фотографије патријарха Павла које снимио у оквиру својих радних обавеза остале су у архиви Синода, Патријаршије и листа „Православље“.

Мајка овог фотографа, Гордана Вујичић, била је судија, али није сматрана подесном да буде реизабрана и прешла је у адвокате. Од тада, она је направила своју ударну групу која функционише по принципима фото-мафије. Кад год Синод, Патријаршија или редакција „Православља“ некоме уступе фотографије патријарха Павла из своје архиве, или их неко преузме из других овлашћених извора, Вујичићи ускачу са високим одштетним захтевима.

Договор је углавном немогућ, па следе намерно одуживана суђења и огромне глобе. Жртвама не помажу ни писане потврде из црквених институција да су фотографије власништво СПЦ, да су направљене опремом која припада Патријаршији, да су објављене уз одобрење Цркве.

„Вујичићима и њиховим сарадницима је то главна ’привредна активност’“, каже наш извор из Патријаршије. „Срамоте и Цркву и блаженопочившег патријарха Павла, чији лик тако цинично експлоатишу. Његова Светост би се у гробу превртала кад би знала какве се злоупотребе чине помоћу његовог лика и имена. Довољно говори податак: док је патријарх Павле био жив, Вујичићи нису поднели ни једну овакву тужбу. Није им падало на памет. А фотографије патријарха, из црквене архиве за коју је радио Вујичић, објављиване су на све стране, и у земљи и у иностранству.“

Са дуго грађеним везама на свим нивоима правосуђа, бивши судија Гордана Вујичић вешто инструментализује и судије, и судове, и судске процедуре, и институт „ауторских права“. Недавно је пред Апелационим судом у Београду, на основу њене жалбе ко зна које по реду, за мање од месец дана пресуђено у процесу претходно развлаченом пуних дванаест година (месец дана није довољно ни да се прочита сва документација, а камоли да се пресуди). Страдао је још један угледни београдски издавач, који је фотографију патријарха Павла објавио по писаном благослову Светог синода Српске православне цркве.

Скандалозном одлуком Апелационог суда, СПЦ је лишена права као наследник лика и дела свог поглавара, као и права на поседовање службеног материјала.

Неке фирме су затворене оваквим вишемилионским харачима.

Да ли ће неко у овој земљи стати на пут фото-мафији, па тиме заштитити и све оне честите припаднике фото-еснафа који се легитимно боре да заштите своја многоструко угрожена ауторска права?

 

Читајте ЈОШ:

Патријарх Павле и фото-рекеташи: Како се злоупотребом лика светог човека и службене дужности згрћу милиони у судским лакрдијама

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Фото-мафија и њене жртве

  1. Naucite se prvo da ne kradete (jedna od boIjih zapovesti na koje se toliko pozivate), zatim naucite zakon o autorskim pravima a na kraju krajeva stvorite nesto svoje ako ste vec toliki strucnjaci. Zelim svima koji kradu i otimaju da budu zakonski kaznjeni, a svim autorima puna podrska za njihov rad

  2. Autorsko delo je autorsko delo čijom god opremom da se radi, autorsko delo je vlasništvo autora fotografije i ako se nekome prosleđuje fotografija, mora da se pita autor te iste… Zato se fotografije kupuju, i nema tih problema…

    3
    6
  3. Prestanite da KRADETE fotografije pa vas nece ni tuziti. Jako jednostavno. Nemate prava na tudj rad jer eto vi smatrate da je tako. Ako je fotografija na internetu NIJE na izvolite isto kao sto nije ni lebac na polici u radnji….

    4
    8
    1. Не млати, будало. Да су објављиване фотографије приватних лица без њихове дозволе, па ајде да разумијемо тужбе. Али, пошто се ради о јавним личностима, које обављају или су обављали јавну функцију… иш багро мафијашка!

      6
      3
  4. Pokvarenluk bez granica. Kad neki idioti koriste nemoc drzave i drustva i zamisle da je sve dozvoljeno. Stradaju posteni i cestiti, a olos hara. Nije ni cudo sto su mladi narastaji ovakvi kakvi su. Na koga da se ugledaju? Prave vrijednosti su procerane.

    11
    4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *