(ФОТО) „Ми смо народ икона, фреске су нам сени, олтари – колевке“: Радуј се Свети Саво, васкрсла је твоја Црна Гора!
И један народ светосавски, крстоносни, васкрснуо је у Црној Гори.
Никшић, Крст је сила и правда
Благо мајци, која Саву роди, и Србима док их Саво води, ријечи су нашег великог Владике Николаја Велимировића.
И један народ светосавски, крстоносни, васкрснуо је у Црној Гори. Синоћње литије по јакој киши и невремену биле су до сада најмасовније, десетине хиљада грађана у крсном ходу, са свијећама, иконама и једном молитвом на уснама. Не дамо светиње!
Погледајте фото извјештај из Црне Горе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
3000-3500 Ljudi u Podgorici, kazu neki mediji. Oni su racunali, hahaha budala.
Pa ti patis sto nisi i ti bio. Gledaj i trpi onda.
Како је Свети владика Николај Велимировић пророчки говорио нашем народу кроз његову песму “Небеска Литургија“. Ту могу да се препознају слике времена у коме смо живели и живимо, али и победа коју Господ дарује нашем народу после страдања.
Последњи део песме говори тако истинито и снажно:
“…Тад Сатану Господ одријешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тјелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звјериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва застидјела,
И вепрови дивљи посрамили.
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради што је саграђено,
Све прождера што је умјешено,
Све однесе што је изаткано,
Све разграби што је уштеђено,
Све раскући што је закућено,
Све попљува што је освећено,
А господу у окове веза,
Старјешине врже на вјешала,
Ил умори глађу у тамници,
Поби момке, зацрни ђевојке,
Згрчи мајке над кољевке празне,
Над кољевке празне и крваве.
Још завеза језик у Србина,
Да не смије пјеват ни кукати,
Нити Божје име спомињати,
Нити брата братом ословити;
Још завеза ноге у Србина,
Да не смије слободно ходити,
Осим тамо куд га коноп води,
Коноп води или кундак гони;
Још завеза руке у Србина,
Да не смијe радит ван кулука,
Нити сјести, нити хљеба јести,
Без сатанске горде заповјести,
Нити ђецу своју својом звати,
Нит слободно мислит ни дисати.
Тако ишло за дуго земана,
Док набуја Земља Србинова
Од мртвијех српскијех телеса,
И од крви српских мученика,
Ка тијесто од јакога квасца.
Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме свому пријатељу
Јединоме своме Спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза-свега гласа:
„Доста, Боже, поштеди остатак!“
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опрости.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацери се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи Литургија,
У небесном царству Христовме.
Службу служи светитељу Саво,
И са њиме три стотин владика,
И три хиљад српских свештеника.
Ђаконује Ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда.
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе – АЛИЛУЈА!”
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.
Кад ме деца питају кад је Свети Сава ходао по земљи, могу да кажем:,, Ходи, децо, вазда! Ево га у Црној Гори, и до нас долази!“
Црна Горо, мајска зоро! Хвала, народе мој!
Srecna slava ,Sv.Sava!Pojte mu Srbi pesmu i utrojte!
Koji narod. Koja energija.
ЋИРИЛИЦА