(ФОТО) Сјећање на повратак великог пјесника у своју родну Херцеговину кроз Никшић

На данашњи дан, 22. октобра 2000. године, велики српски пјесник и дипломата Јован Дучић вратио се својој родној Херцеговини – Требињу, гдје је сахрањен у новоподигнутој Херцеговачкој Грачаници.

Велики пјесник упокојио се на Благовијести, 7. априла 1943. године у Герију у америчкој држави Индијана, гдје је сахрана првобитно обављена, али је потом, исте те године, пренијет у порту српског манастира Светог Саве у Либертвилу. Када је извршена ексхумација његово тијело било је читаво, као и на фотографији од прије више од пола вијека када је сахрањен.

Дучић је још једном, последњи пут тог 22. октобра обишао српске земље, његови посмртни остаци су, из Либертвила, преко Србије, па затим Црне Горе, пренијети у Требиње. Тако је велики Дучић, по сопственој жељи, сахрањен на брду изнад родног града у цркви саграђеној по узору на косовску Грачаницу-херцеговачкој Грачаници.

Интересантно је да Јован Дучић, који је обишао многе градове и химере, који је први подигао споменик Светом Петру Другом Петровићу Његошу ловћенском тајновидцу, никада за живота није посјетио Црну Гору, која је за њега била света земља оличена у пјеснику и Владики Раду.

Ипак његова жеља није остала неоставрена, Дучићеви посмртни остаци стигли су у петак 20.10.2000. у Подгорицу, затим Даниловград и Никшић. Митрополит Амфилохије са свештенством Митрополије дочекао је земне остатке Јована Дучића.

Сутрадан, 21.10.2000. земни остаци Јована Дучића су из Подгорице кренули за Даниловград праћени Епископом будимљанским Господином Јоаникијем.

А затим стигли у никшићки саборни храм. Свету Архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Павле уз саслужење Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, и архијереја. Послије Литургије земни остаци Јована Дучића испрачени су за Требиње. 22. октобра Јован Дучић је сахрањен у новоподигнутој Херцеговачкој Грачаници на Црквини, гдје је претходно свету литургију служио Патријарх Павле и Митрополит Амфилохије са архијерејима и свештенством.

“Јован Дучић се вратио тог 22. октобра 2000. године у своје мило Требиње, како је звао свој град. Вратио се у грумен глине ужежени, како каже у једном стиху. Био је човјек који је задужио српску културу и књижевност, један од највећих српских пјесника уопште. Требињци су поносни на Дучића. Треба увече погледати Требиње и свјетла Храма Благовјештења на Црквини, у коме Дучић почива. А треба и са Херцеговачке Грачанице гледати јутра са Леотара и схватити да у свјетској књижевности не постоји такав примјер одавања почасти свом великом пјеснику и задужбинару”, рекао је тада, између осталог, Будимир Дубак за “Светигору”.

Публициста Јован Маркуш изразио је своју тугу због тога што и ми Црногорци, као што су то урадили браћа Херцеговци испунивши Дучићев аманет да буде сахрањен на Црквини, нијесмо испунили постмртну жељу нашег великог Светог Петра Другог Петровића Његоша Ловћенског Тајновидца да га сахранимо у ону цркву на Ловћену:

,,Као човјек, као Црногорац у смислу припадања овој држави, као Цетињанин и као Србин, могу само да се постидим пред браћом Херцеговцима јер су они испунили аманет свог великог пјесника.“

Истиче да је сам чин сахране Дучићевих посмртних остатака у Херцеговачкој Грачаници оставио највећи утисак на њега.

“Мислим да никад као тада нисам осјетио такву саборност и једнодушност свих који су били присутни сахрани Јована Дучића. Осјетио сам снагу Тијела Христовог – Цркве Божије“, каже публициста Јован Маркуш.

Прије своје смрти оставио је тестамент у коме је исказао своју жељу да се изгради …”красна православна црква у Требињу у стилу оне у косовској Грачаници и да се моје тело пренесе и сахрани у истој”.

Јован Дучић је сахрањен у новоподигнутој Херцеговачкој Грачаници на Црквини, гдје је претходно Свету литургију служио Патријарх српски Павле и Митрополит Амфилохије са архијерејима и свештенством.

Извор и фото: Светигора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: