(ФОТО) СПД “Јединство“ литургијски прославило свог заштитника Светог Саву, наступ Градске музике на тргу

Светом литургијом, уз резање славског колача у цркви Светог Николе у которском Старом граду, Српско пјевачко друштво „Јединство“ 1839 Котор, данас је прославило свога заштитника Светог Саву.

По традицији, Градска музика Котор је на тргу између цркава Светог Николе и Светог Луке одсвирала Светосавску химну, а присутнима, међу којим су били и предсједник општине Котор Владимир Јокић, предсједница Скупштине општине Котор Маја Мршуља и потпредсједник општине Котор Синиша Ковачевић, обратио се ректор Цетињска богословије Гојко Перовић.

„Сви људи добре воље, којима је срце пуно љубави према ближњима и тражења Божјега лица, ево лијепога дана у древном которском граду, када по традицији у један дан поздрављамо светитеља Саву и почетак прославе мученика Трифуна, којег славе наша браћа католици. Ово је дан који нас окупља и, како би савременим језиком рекли, обнавља наше системе и пуни наше батерије, јер како би Његош рекао,  човјек је избачен из врата раја и сам собом чудо сочињава. То каже Његош за човјека, за људски род, од кад је избачен из рајског врта, а сви се сјећамо, јер нема културе, нема цивилизације, нема умјетничкога израза који не чини сјећање, или не изражава жудњу, да се човјек врати близу Богу, онако и онолико колико је био близу Богу у рајском врту. У рајском врту, можемо вјеровати, можемо замислити, можемо се тако надати, да је у том рајском врту било много птица које различитим гласовима, различитим звуцима, свака по своме дару и како је Бог дао, славе једног јединога Бога“, казао је отац Гојко.

Он је рекао и да је историја човјечанства са једне стране често историја муке, свађе, патње, ратова, невоља, трагедија, до темјере да се човјек пита што ћу овдје, на земљи и има ли смисла људска историја.

„Али, ако би је погледали свеобухватно, знаћемо да је било тренутака, да има мјеста и да има дана, као што је овај лијепи сунчани дан у древноме граду Котору, када људи сабрани око Бога, враћају вјеру и враћају сјећање да и данас понекад можемо да запјевамо различитим гласовима једну лијепу пјесму, једном истом Богу. Данас овдје славимо светитеља Саву, архиепископа српског, архиепископа жичког. Ова мелодија „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“,, коју сте сада чули, коју је произвела Градска музика Котор, записано је у документима, први пут је отпјевана на Цетињу 1856. у присуству књаза Данила и кнегиње Даринке и тамошњих богослова. Што се тиче докумената са приморја, та се пјесма пјевала и раније. Она је свакако новијега датума. То је пјесма 19. вијека. Она изражава дух 19. вијека. Али, историја Црне Горе и историја црногорског приморја и Боке которске, зна да се та пјесма никада није прекидала, а непрекидност неког умјетничког дјела свједочи о трајању љепоте изражене у умјетности. Љепоту и умјетничко дјело ништа не може угасити. Она наџивљава и пролазност земаљскога вијека“, рекао је о. Гојко.

Данас је у цркви на грузинском пјеван „Тропар Св. Нини.

„Јер данас Грузинска црква, тај древни хришћански народ слави Нину, просветитељку Грузије, која је много старија него што можемо да поменемо историју нашега народа.

Данас славимо Светога Саву, који је просветитељ и успоставитељ закона и утемељитељ Цркве на овим просторима, која слави и служи Богу од домородачког свештенства и на нашем народном матерњем језику. Такву Цркву успоставио је Свети Сава и сви наши преци су Светога Саву славили и као своју славу и као школску славу. Под омофор Светог Саве има мјеста и за све наше данашње нације. И за српску и за црногорску, јер су Св. Саву чак славили и римокатолици и мухамеданци. Увијек документовано и записано. Како каже наш народ, „школа није појата“, треба прочитати књиге, треба погледати документа, да знамо да је име Св. Саве увијек окупљало све људе“, казао је о. Гојко.

Истиче да је Св. Сава наднационална фигура, човјек који се уздигао изнад свих националних и културних подјела.

„Св. Сава је пријатељ патријараха александријских, антиохијских, цариградских… Свети Сава је умро у Трнову, служећи са бугарским патријархом служби и радећи, између осталог и на томе да и Бугарска и бугарски народ добију своју аутокефалну цркву. Нема граница за тога човјека. Не смије их имати ни данас. Наша браћа римокатолици данас почињу да славе спомен на Светога Трифуна, или како га они зову Светога Трипуна. Погледајте само у једноме слову може човјек да направи разлику и да начини скандалу и свађу, а ми оћемо да све разлике у овом дану и под благословом ово троје светих људи помиримо. Најљепши флуид и најљепши тон који мири и Грузинце и православце и католике и Србе и Црногорце јутрос овдје, данас, лише овога светога дана, управо је ова Градска музика которска, која и својим изгледом и својим начином како то ради и истрајношћу годинама, како и колико то ради, даје нам једну љепоту живота, чинећи овај град Котор, који је и древна лука, пристаништем сигурним за све буре, за све трамонтане, за све валове, али исто тако и једним сигурним исходиштем, да послије оваквога дана, послије овакве слике и послије оваквих порука, може човјек поћи гдје год хоће и у ватру и у воду, Бог ће га чувати. Нека благослов Светога Саве и данашњега дана, Светога Трифуна и Свете Нине, иде на све ваше домове и на све људе које ви данас сретнете. Нека се шири тај Божји благослов и да свима буде Богом благословен данашњи дан  и сваки дан у години, амин“, казао је о. Гојко.

Которани окупљени испред цркве Светог Николе упутили су се затим са Градском музиком ка катедрали, гдје је у подне, изговарањем лода, започела прослава Трипунданских свечаности.

Традиционалног окупљања у ризници цркве Светог Николе, због мјера борбе против пандемије, вечерас неће бити.

(Извор: Исидора Николић, Митрополија)

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Владика Јоаникије и светосавци: За уједињена српска срца

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: