(ФОТО/ВИДЕО) Свечаност у просторијама Националне ИН4С телевизије: Додијељене награде Удружења новинара Црне Горе

„Памтим кад је новинарска професија била седма сила, а дочекао сам да постане четврти стуб власти. Увијек су медији у некој функцији, а данас много више него икада“, рекао је отац Јован Пламенац у Сава центру у Београду, на Савиндан, у просторијама Националне ИН4С ТВ, гдје је свечано одржана додјела награда Удружења новинара Црне Горе најбољим колегама, међу којима и Мишу Вујовићу који је добио Годишњу награда, док је награда за најбољу колумну припала Михаилу Меденици.

Отац Јован је у продужетку рекао да је данас  новинарство својеврсна индустрија, производња и пласирање информација. Поредио је са огромном  халом  у овоземаљском животу, у коју кад уђете видите два свјетла која одударају од те опште приче.

„Тако сам ја ушао у ту халу и данас видим два свјетила, која су другачија од те индустријске приче. Та два човјека, о којима данас говоримо су добила признања својих колега, оних који су у самој струци“, овим ријечима је свештеник  Јован Пламенац описао добитнике и подсјетио да се сам налази 43 године у новинарској служби, и да дуго памти. Подсјетио се да је добијао и сам награде својих колега, али да је данас он добио ове двије награде, јер нема веће среће него кад његова два „више него брата“ добију награде од људи који се баве новинарском струком.

Отац Јован је истакао значај ИН4С, са Гојком Раичевићем на челу, за слободу новинарске ријечи.

Након њега, присутнима се обратио директор и и главни и одговорни уредник Националне ИН4С ТВ Гојко Раичевић подсјетивши шта је делегирало ова два лауреата за награду, прво је уручивши Михаилу Меденици за најбољу колумну:

„Михаило Меденица није само колумниста, новинар, пјесник, есејиста, писац, он је разборити трибун-бунтовник чије поетизоване мисли складно одјенуте у форму колумне и најлетаргичнијег читаоца буде и наводе на размишљање. Меденица својим убојитим сноповима метафора разбија густе наслаге мрака згуснутог међу брдима покореним страхом и сљепилом. Михаило Меденица не штеди, удара ријечима као метохијска звона звуком. Реско и дубоко“.

Истакавши да му је нарочито драга награда која долази из Црне Горе, добитник се захвалио свим „борцима, витезовима, чија је улога у ослобађању Црне Горе огромна“ и додао:

„Нарочито ми је драго што је награда из Црне Горе дошла у рукама оца Јована Пламенца до њега. Живела Црна Гора, живела Србија, живела Република Српска, живела Република Српска Крајина, довека у Призрену!“

У наставку је директор Гојко Раичевић прочитао и образложење које је препоручило Миша Вујовића за награду:

„Миодраг – Мишо Вујовић, новинар међу књижевницима и књижевник међу новинарима, човјек јасне, тачне, питке и племените ријечи – човјек који  не пише да би преживио, већ живи да би писао! Лишен патетике, сувушног, пререченог и било какве омразе – Вујовић и својим дјелом и својим животом свједочи о најбољем у нама, не дозвољавајући да паднемо, посрнемо или посумњамо у ваљаност себе као потомака славе и поноса. Небројано је разлога због којих Вујовић завређује ову велику и часну награду, али најважнији од њих свакако јесте тај што је у временима звијери и нељуди остао – ЧОВЈЕК у својој ријечи и својим дјелима!“

Мишо Вујовић је примивши награду исказао захвалност ИН4С и Гојку Раичевићу на немјерљивом доприносу у борби против репресије, јер је, по његовим ријечима, Гојко на својој кожи осјетио оно о чему је он само писао у топлини своје собе:

„Ову награду посвећујем мом Никшићу, да подржим ову задњу битку која предстоји за ослобођење Црне Горе“.

„Част ми је да човјек који је мој узор каже овакве ријечи о мени. Ја се не бих вратио „У седло“ да није било оца Јована Пламенца и брата Гојка. Они су ме мотивисали својом борбом, одважношћу, колумнама и ставовима и њиховим гласом да не сједим скрштених руку и зато сам данас почаствован и изненађен“

Вујовић је насмијао присутне рекавши да нијесу навикли он и новинари попут њега да примају награде: „Ми само примамо „ћотеке“, а не награде“

На крају је директор Национлне ИН4С телевизије поздравио предјседника Удружења новинара Црне Горе, господина Тихомира Бурзановића, генералног секретара Ивана Милошевића и предсједника овогодишњег жирија за додјелу награда Дражена Живковића, додавши: „ Желим вам пуно успјеха у даљем раду и желим да новинарска професија буде на понос свима“.

Награде су уручене 23.1. у Подгорици оцу Николи Пејовићу за репортажу „Литије у Црној Гори» , а награде за животно дјело добили су: Раде Вукићевић, Ранко Павићевић и Момчило Вуксановић. Годишње награде припале су и Перици Ђаковићу, Иви Бајковић и Рајки Раичевићу. Награду за најбољег фоторепортера добила је Николина Ковачевић из Никшића, а награда за најбољи сајт и блог у 2020. години отишла је у руке Ивана Милошевића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: