Француски рибари одахнули, британски оптужују премијера за издају

Свађа око вода и рибљег фонда била је једна од последњих препрека за постизање договора о економским односима Велике Британије и ЕУ. Сада су француски рибари одахнули, а британски кажу да их је премијер издао.

Кристоф Ломел је рибар више од три деценије. Готово свакодневно са својим сином испловљава из рибарског места Булоњ сур Мер на обали Ламанша. Последње четири године, откако су Британци одлучили да напусте ЕУ, за овог француског рибара бле су мука и неизвесност.

Велико је било питање да ли ће задржати свој посао и да ли ће његов син једног дана самостално наставити породичну традицију. „Нама је заиста лакнуло када смо чули да је постигнут договор. Јер на послетку овде се ради о 70 одсто нашег улова. У случају тврдог Брегзита, преко 70 одсто рибара овде би изгубило посао“, каже Ломел.

Руком нам показује малу луку у којој је везано тридесетак рибарских бродица. Сви они махом продају своју рибу директно у луци.

С друге стране луке се истоварују већи рибарски бродови с погонима за прераду рибе. Овај истовар се одвози даље, углавном у Париз и одатле у читав свет. Мали рибари на каналу су страховали да би, отерани из британских вода, и рибари из других земаља ЕУ могли да дођу да лове у француске воде. „То би нас уништило“, каже Ломел.

То је спречено договором Лондона и Брисела. Сада је постигнут договор да у следећих пет и по година француски рибари и даље смеју да бацају мреже у британским водама. Након тога ће се квоте улова поступно смањити за 25 одсто.

„То ће наравно утицати на наш посао, али с тим морамо да живимо“, каже француски рибар за Дојче веле. У друге воде он и његове колеге не могу да плове. „Канал је врло узак: за 30 минута сте већ у британским водама“, каже Ломел.

Британски рибари бесни

Познате стене од креде поред британског Довера на другом крају канала су видљиве када је време бистро. Тамо је међу рибарима расположење нешто другачије. Нема нимало одушевљења оним што је премијер Борис Џонсон постигао у преговорима. „Џонсон нас је продао“, рекао је Џон Николс, председник рибарског удружења у Рамсгејту за агенцију АФП.

Он се, заједно са колегама, још од референдума о Брегзиту бори да Велика Британија поново успостави пуну контролу над територијалним водама – и уловом рибе. На крају је ипак превагнула чињеница да рибарство за британску економију није довољно крупна ставка како би угрозила читав споразум.

Французи опет опуштени

„Ми заправо никада нисмо имали проблеме с енглеским рибарима. Они су рибари као и ми и увек смо сарађивали. Мислим да они имају више проблема с сопственим властима. Кад са Брегзтом нешто не штима, то значи да европски политичари нису радили како треба и то је лоше и за нас и за британске рибаре“, каже с друге стране канала француски рибар Ломел.

У луци у Булоњ сур Меру пристају и британске бродице и Енглези овде продају улов. Готово 70 одсто улова из британских вода завршава на тржишту ЕУ. Тренутно ником није јасно како ће ова директна продаја тећи у новој години. На питање како даље, један од британских рибара само слеже раменима.

На обали су поређане мале рибарнице у којима се продаје риба без обзира на то с које је барке дошла. Жинет са својом породицом држи једну од ових малих трговина. И она је уверена да ће већ некако ићи даље. „Риба ће стизати јер људи траже рибу“, каже продавачица. Мноштво људи у пристаништу јој даје за право. Упркос пандемијским ограничењима, овде је врло живахно: муштерије контролишу робу, чаврљају и купују.

Како даље?

Булоњ сур Мер је са 40.000 становника највећа рибарска лука Француске. Но још од деведесетих пада важност ове привредне гране. У граду је све више незапослених, а север Француске ионако привредно стоји лошије. Додатни ударац за рибарство због тврдог Брегзита би са собом донео још веће проблеме, подсјећа Б92.

Зато је и градоначелник Фредерик Кувилије задовољан постигнутим споразумом. Но он сматра да је на брзину испослован споразум донео и многа питања. „За рибаре је то за сада добро решење. Али шта је с уловним квотама? До сада је ЕУ регулисала ово питање, али како ће то функционисати у следећих пет година?“.

Заправо су француски рибари од председника Емануела Макрона тражили да обрани статус кво који је владао последњих година. Али и Макрон је, као и британски премијер Џонсон, био присиљен на компромисе. На крају нико није хтео да будући односи Европе и Велике Британије пропадну због рибе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: