Фрескопис као вјерско сликарство међународном конвенцијом и Уставом зајамчен начин вјерске проповиједи

Фрескопис на зиду Храма-Цркве Ружице у Рожајама, гдје су зидови фрескописани мотивима који представљају страдање православног становништва у овом крају приликом неспорних историјских догађаја не смију лаички да се тумаче, наводи Далибор Каварић, адвокат, за портал ИН4С.

За разумијевање ове ситуације, наводи он, неопходно је разумјети да фрескопис или иконопис представља вјерско сликарство и нераскидиво је везано са црквеном мисијом и са вјерском проповиједи. Као такав облик вјерског дјеловања и исповиједања вјере; фрескопис представља право на слободу мисли савјести и вјеросповијести, која је зајемчена Европском конвенијом за заштиту људских права и совновних слобода (ЕКЉПС) и Уставом Црне Горе.

„Црквеним сликарством се одређени вјерско-историјски догађаји, који претходно морају бити несумљиво историјски потврђени и доказани, представљају у духу вјерске проповиједи са циљем да се из тих догађаја добију духовне поуке са главним циљем: указивање на гријех као главни непријатељ вјере као и да се подстакне истрајност човјека као примјер у страдању и као начин одбране или свједочења вјере. Када говоримо о гријеху, говориму о гријеху као онтолошком појму и феномену иманентном палој људској природи човјека уопште и као феномен везан за човјека као божије биће а никако се не фокусира на човјека као национално биће или члана одређене вјерске, националне или етничке групе или заједнице. Дакле, циљ изображења ликова или догађаја на фрески или икони; јесте да укаже вјерницима на гријех, да осуди гријех и да прикаже постојаност и снагу вјере, љубави и трпљења као одговора на гријех, и то без обзира од кога гријех или од кога одбрана вјере потиче.“ наводи Каварић.

Црква и друге вјерске заједнице су у својим правима и слободама одвојене и аутономне у односу на државу, ради чега у овој области цивилни друштвени органи и невладине организације, прекорачују своје надлежности и уставне оквире, када улазе у лаичко тумачење вјерске проповиједи, јер не само вјерски већ и државни и међународни прописи гарантују право грађанина и вјерника на вјерску слободу и право да се из вјерског угла тумаче библијске, талмудске, куранске или вјерскоисторијске приче и мотиве који се Хришћанској Цркви осликаваја у храмовима док се у јудаизму и исламу не практикује изображавање било каквих ликова на зидовима Синагога и Џамија, за разлику од правила у хришћанској религији, закључује Каварић.

Подсјетимо, нови напад на СПЦ и њено свештенство кренуо је из Рожаја. Стигло је дотле да је православном становништву поручено да би било најбоље да прекречи фреске „мржње“ у цркви Ружици, а пароху рожајском, оцу Слободану Радојевићу да се исели из Рожаја…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: