Фридом хаус: Црна Гора хибридни режим, бори се са корумпираним локалним властима

Црна Гора је још хибридни режим у транзицији, стоји у посљедњем извештају организације Фридом хаус под називом „Државе у транзицији 2024“ који покрива 29 европских и азијских држава, Црна Гора је сврстана у хибридне режиме, или како Фридом хаус, описује земље у којима редовне промјене у владајућој елити нарушавају недостатак смисла структурне промјене током времена.

Сходно томе, ови режими могу да буду између демократског и аутократског без изгледа да ће постићи пуну консолидацију у било ком правцу, појашњава се у извјештају ове организације.

„Црна Гора се још опоравља од уставне кризе из 2022. године, а бори се са дисфункционалним и корумпираним локалним властима у недостатку државне стабилности“, пише у извјештају.

Црна Гора као циклични хибрид

Наводи се и да међу неким хибридним режимима, редовне промјене у владајућој елити умањују недостатак значајних структурних промјена током времена. Док круже на власти и ван ње, ривалске странке у којима доминирају личности или лична настојања њихових лидера стално политизују и освајају слабе институције. Сходно томе, ови режими могу да рикошетирају између демократских и аутократских „пробоја“, а да не изгледају да ће постићи пуну консолидацију у било ком правцу.

„Изборни пораз Демократске партије социјалиста (ДПС) црногорског моћника Мила Ђукановића 2020. окончао скоро 30 година једнопартијске владавине у земљи, потенцијално отварајући ново поглавље демократије. Транзиција је настављена 2023. године, када је сам Ђукановић изгубио предсједничке изборе.

Међутим, политички пејзаж остаје подијељен између старе гарде прије 2020. и млађе класе мање искусних званичника. Раскол је произвео неефикасну управу, међуинституционални сукоб и једногодишњу уставну кризу—све то је подрило реформе владавине права и омогућило ширење организованог криминала. Недавне сукобе унутар новог руководства, о чему свједочи и оставка предсједника Јакова Милатовића из чланства владајуће странке у фебруару 2024. године, могле би додатно да отежају реформски процес“, пише у извјештају.

Фридом хаус наводи да је дефинишућа особина цикличних хибрида комбинација стварног политичког плурализма и површне институционалне промјене.

„Они имају тенденцију да заостају у реформама које имају за циљ успостављање јаких баријера између јавне службе и приватне добити. Стога је од суштинске важности да се промовишу антикорупцијски механизми и реформа правосуђа у овим земљама, а процес приступања ЕУ има важну улогу у том погледу. Ако се грађанима и новим владама обезбиједе инструменти и подстицаји за темељно искорјењивање антидемократског насљеђа након ‘пробојних избора’, циклични хибриди коначно могу да побјегну са својих партијских трака за трчање и направе стварни напредак ка демократској консолидацији“, пише у извјештају.

Црна Гора је добила 46 од могућих 100 бодова при чему већи број бодова значи и већи степен демократичности државе.

„Општине су оптерећене политизацијом и слабом функционалношу, забиљежене су опструкције локалних избора и локалних скупштинских засиједања, нестабилне финансије и недостатак мирне транзиције власти“, пише у извјештају.

Карпи: Наизглед револуционарни тренуци

Александра Карпи, експерткиња Фридом хауса за Балкан казала је за Глас Америке да се категорија циклични режим користи да се опишу земље у којима постоје плитке политичке промјене.

„Можда постоје ти револуционарни тренуци, рецимо пад Груевског у Сјеверној Македонији, пад ДПС-а или Ђукановића у Црној Гори, што је био огроман догађај 2023. године када је коначно изгубио на предсједничким изборима. Значи ти неки, наизглед, револуционарни тренуци који на крају нису довели до суштинских институционалних промјена за демократију. У тим земљама често видимо да постоји приличан политички плуларизам, али некада превелики у смислу да су странке веома подијељене међусобно, а подјеле такође постоје у самим партијама. Недавно смо видјели оставку Јакова Милатовића из Европе сад, која је владајућа странка у Црној Гори. Значи, има мало хаоса у многим цикличним хибридима. Црна Гора је одличан примјер за то зато што земља и даље излази из уставне кризе од 2020. до 2023. године. Иако је непосредна пријетња у Уставном суду ријешена, стварност је да сада видимо посљедице националне нестабилности на локалном нивоу и то ће се видјети у извјештају за Црну Гору за 2023. годину, а то је да се многе општине суочавале са потешкоћама у одржавању избора или мирној транзицији власти, великим дијелом зато што није било националних власти да то контролишу послије свега. То је значење цикличног хибрида. И посљедица је да институције пропадају током времена и не функционишу како би требало за грађане, или су све више подложне да их заробе одређени политичари“, појашњава експерткиња Фридом хауса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: