Фридрих Мерц – амерички кандидат за канцелара Њемачке

Пише: Дмитриј Седов

Најава Ангеле Меркел о окончању политичке каријере изазвала је чуђење. Шта се то дешава иза главне сцене њемачке политике? Иако је њемачка канцеларка одложила своје повлачење за 2021. годину, посљедице овог њеног корака већ су јасно уочљиве. Увелико се води расправа око смјера магистралне линије њемачке политике. Прије свега, ријеч је о карактеру „трансатлантских односа“, који су у посљедње вријеме веома турбулентни.

Софистицираним њемачким политичарима прилично је очигледно да „добровољно повлачење“ Меркелове није баш толико добровољно, како би она жељела да истакне. Очигледно су припадници „глобалне елите“ забринути да моћна фрау-Меркел није у стању да задржи раст анти-америчког расположења у њемачком друштву. На примјер, испоставило се да десничарска конзервативна и антиимигрантска партија „Алтернатива за Њемачку“ (АдГ) успијева да достигне, па и да превазиђе партнера ХДУ-а у оквиру „велике коалиције“, СПД. И, то ће толико промијенити унутрашњу политичку сцену, да ће захтјеви за корекцију преовлађујућег атлантистичког курса државне политике бити веома интезивни.

„Неочекивани“ потез Ангеле Меркел, највјероватније, указује на жељу „глобалне елите“ да замијени уморног и ослабљеног њемачког лидера новим, и то – америчким штићеником. Од троје кандидата, који најчешће фигурирају као њена замјена, Фридрих Мерц привлачи највећу пажњу. Овај професионални адвокат започео је политичку каријеру 1989. године као посланик ХДУ у Европском парламенту. Године 1994. изабран је у Бундестаг, и стекао је славу својим законодавним иницијативама о финансијским и економским питањима. 1998. године постао је замјеник лидера фракције ХДУ/ХСС у Бундестагу, Волфганга Шојблеа, а убрзо је преузео лидерску функцију.

2002. године, након неуспјеха странке на парламентарним изборима, Мерц је напустио позицију лидера фракције. Замијенила га је Ангела Меркел. Мерц је критиковао Меркел због реформе здравствене заштите коју је покренула, говорио је против ње борећи се и за заједничку европску фискалну политику и заједничко тржиште рада. 2009. је напустио политику, и почео да заступа неколико великих корпорација.

Он је такође предсједник њемачког надзорног одбора америчког инвестиционог гиганта БлекРок. Према ријечима бившег предсједника Федералних резерви, Пола Вокера, БлекРок је најснажнија финансијска корпорација на планети.

„Тврдим“, пише познати руски економиста Валентин Катасонов, „да њихов утицај није ништа мањи од Џеј Пи Моргана, Голдман Сакса и Морган Стенлија – заједно!“

Један од најискуснијих политичара у Њемачкој, бивши предсједавајући парламентарне фракције ХДУ-а за војно-политичка питања и државни секретар Министарства одбране Њемачке, Вили Вимер, оцијенио је:

„Кандидатура Фридриха Мерца за предсједника странке припремана је на најутицајнијим свјетским адресама, и ушла је у завршну фазу. Меркел оставља иза себе „спаљену земљу“ у властитој странци, и ова партија извјесно неће моћи да се опорави, као што се не може опоравити ни СПД после Шредера. Њемачка може бити истински погођена инфериорношћу главних политичких чинилаца.“

Албрехт Милер, главни и одговорни уредник магазина „Странице за размишљање“, истакао је да изјаве једног од лидера Волстрита, Ларија Финка, свједоче о намјери међународног капитала да преузме ЕУ под своју контролу. „Шефови крупног капитала хоће да одлучују како треба организовати наш пензиони систем“, закључио је он.

По први пут у модерној историји Њемачке кандидат крупног финансијског капитала Сједињених Држава тако отворено се гура на мјесто канцелара. Једна од ставки за фаворизовање Мерца за мјесто канцелара Њемачке је и његово предсједниковање у организацији под називом Атлантски мост.

Он је такође и члан трилатералне комисије коју је основао Дејвид Рокефелер, а поједини његови блиски сарадници продужене су руке породице Ротшилд.

Чувени њемачки публициста, Удо Улфкоте, истицао је да је Атлантски мост организација скоро непозната широј јавности, те да је добро обавијештени људи сматрају „тајном ложом,“ блиском Централној обавјештајној агенцији (ЦИА)“.

Улфкоте се интензивно бавио и покушајима крупног капитала да креира њемачко јавно мнијење у складу са интересима Америке и НАТО. На његовој листи нашло се стотинак новинара, који су се прихватили тог задатка. Он је категорички устврдио да новац за такву пропагандну дјелатност наведени новинари добијају директно од америчких обавјештајних агенција.

Након објављивања књиге – „Продаја новинара. Куповина истине за новац“(2014) блокиран је његов налог на Фејсбуку. Почетком 2017. године, Улфкоте је пронађен мртав у његовој кући. Експерти су констатовали да је узрок смрти – тровање!

За именовење Мерца на позицију канцелара залажу се силе, које не презају ни од чега. То је данас у Њемачкој свима јасно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: