ГА: Црногорско друштво након 23 године има деформацију политичког система

Иако као друштво без демократске традиције, Црна Гора ипак показује позитиван тренд у демократском сазријевању, истиче се у саопштењу Грађанске алијансе, које је достављено порталу ИН4С. Посебан акценат у саопштењу стављају на слободу медија, напомињући да: ,,нећемо рећи ништа ново: политичари потенцирају чињеницу да је у Црној Гори данас присутно доста медија и да је слобода говора присутна. Ту улазимо у замку, јер медијски плурализам није нужно и основа медијских слобода. Подсјећамо да се новинари све чешће шиканирају, на недопустив начин им се онемогућава рад, док извршитељи и што је још важније – налогодавци батинања, бомбашких напада и чак убистава нијесу још откривени. Ако је један од основа демократије слобода медија, изражавамо бојазан да се оваквим поступцима, и нечињењем – генерално друштву улива значајна доза несигурности и неповјерења у институције.“ Саопштење преносимо интегрално.

***

Иако спадамо у ред младих, неразвијених демократија, без демократске традиције, Црна Гора показује позитиван тренд у демократском сазријевању,додуше проткан озбиљним недостацима. Демократски принципи се постижу еволутивно и морамо бити свјесни чињенице да је црногорско друштво након дугогодишњег транзиционог периода још увијек у процесу консолидације демократије.

Остаје нам још много рада. Слабост, зависност и инертност институција које не могу да обезбиједе владавину права и поштовање и заштиту људских права онемогућава развој демократских капацитета. А то се не дешава у друштву у ком се прошле недјеље у подручном органу за прекршаје у Улцињу суди грађанима који су се законито борили против анархије, потпуног одсуства принципа владавине права и кршења основних људских права. Држава је ипак одлучила, неопходно је и овај допринос грађана демократији угушити, а све у име интереса појединаца.

Након несрећног сплета околности које су задесиле регион деведесетих година и у ситуацији двадесеттрогодишње владавине идентичне владајуће структуре, као јасне последице црногорско друштво има деформацију политичког система и заробљеност институција коју грађани осјећају свакодневно. Заробљене су по више основа: партијски, од центара моћи, појединаца и крупног капитала. Друштво једнакости не почива на принципима непотизма и чињенице да код нас ипак има недодирљивих, чије се тужбе, истраге и судски процеси екстремно брзо процесуирају – поготово када су изложени медијској пажњи на коју реагују тужећи медије – док са друге стране имамо доста предмета обичних грађана који воде спор са државом који таворе у фиокама судова, неки и по неколико деценија.

Када смо код медија, нећемо рећи ништа ново: политичари потенцирају чињеницу да је у Црној Гори данас присутно доста медија и да је слобода говора присутна. Ту улазимо у замку, јер медијски плурализам није нужно и основа медијских слобода. Подсјећамо да се новинари све чешће шиканирају, на недопустив начин им се онемогућава рад, док извршитељи и што је још важније – налогодавци батинања, бомбашких напада и чак убистава нијесу још откривени. Ако је један од основа демократије слобода медија, изражавамо бојазан да се оваквим поступцима, и нечињењем – генерално друштву улива значајна доза несигурности и неповјерења у институције. Основна карактеристика демократских друштава је политички плурализам и демократска смјена власти, а њен недостатак доводи до неактивних и инертних грађана који су изгубили осјећај да заправо демократија значи владавину народа, те овакви услови дозвољавају да црногорски систем на моменте добија и обрисе ауторитарних режима.

Независност институција и успостављање равнотеже снага између три гране власти морају бити приоритет. Здравог, демократски одговорног друштва нажалост не може бити без независног и непристрасног правосуђа. Парламент се мора изборити за функнцију која му по природи ствари припада и коначно успоставити контролни механизам који нажалост до сада није функционисао. Од тужилаштва се у демократији очекује да не гони оне који указују на кршење људских права, корупцију и криминал, већ да брани интересе грађана, а колико је наше тужилаштво спремно да брани те интересе огледа се у бројним  непоступањима у случајевима ратне прошлости, пребијања новинара, полицијске тортуре, Фонда за заштиту и остваривање мањинских права, привредних малверзација, тешког криминала и тако редом.

У наредном периоду пажња се мора обратити на оно што су европски демократски трендови, јер морамо сазријевати брже, а Е – демократија у циљу стварања снажније и непосредније владавине народа мора бити присутнија. Одговорни у власти морају схватити значај и доступност интернета те га као таквог инкорпорирати у политичку збиљу гдје првенствено мислимо на петиције и друге облике организовања и заштите грађанских слобода. Друштво које жели промјене мора постати свјесно и
коначно схватити као императив преузимање одговорности када је у питању изградња сопствене будућности и онакве Црне Горе пуног демократског капацитета какву сви замишљамо. Једино на тај начин може постојати склад између жеља грађна који бирају и мандата оних који су изабрани. А у Црној Гори је јаз између поменутог – све већи.

Грађанска алијанса

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: