Галијашевић и Ћеранић: Поробљавање Срба је увертира за поробљавање Руса

Пише: Никола Јоксимовић 

Џевад Галијашевић и Предраг Ћеранић у својим књигама разоткривају суштину западњачких намjера поробљавања народа Балкана и Блиског истока како би се „пришло“ Русији.

У Београду су представљене двије књиге – „Епитаф за Босну -Босна после Алије и Бин Ладена„, стручњака за тероризам Џевада Галијашевића и „Коме то сметају ’мали Руси‘“, декана бањалучког Факултета безбједносних наука Предрага Ћеранића.

У историји је у континуитету примјетна намјера Запада да окружи и пороби Русију, а поробљавање је неолиберализам први пут промовисао као „хуманистички диктат„, каже председник Српског културно-просветног друштва „Просвјета“ Милимир Мучибабић.

Галијашевић и Ћеранић пишу и живе у свијету и окружењу у коме је српски народ проглашен „малим Русима“ и стоји на путу плановима Запада.

„Ми смо, хтјели то или не, у једном вртлогу историје доживјели то што смо доживјели – разбијање Југославије на мале државе које немају идентитета, ни политичког ни другог, културног посебно. То јесте, заправо, поплочавање пута ка Блиском истоку, отварање простора и заузимање туђих природних ресурса, како би се са те стране дошло до Руса“, каже Мучибабић.

На први поглед, ове двије књиге немају ништа заједничко, додаје он. Међутим, оне се дубоко прожимају, надопуњују се и стварају слику о систему западног глобализма.

„Мајсторство аутора допринијело је да избјегну замку да остану на емпиријском нивоу. Поставили су једно објективно, стручно, научно казивање чији смо свједоци и учесници. То су урадили добро и, гле чуда, из друге српске престонице долазе људи који су на свакодневном испиту превредновања тих емпиријских датости. Што би се рекло, на извору су конфликта, а без мржње су. Дакле њих зов за истином усмјерава на рационално промишљање“, каже Мучибабић.

Обје књиге представљају збирке есеја, коментара и анализа који су у јавност први пут ушле преко портала „Фонда стратешке културе“, који је престао са радом децембра прошле године, каже аналитичар Александар Павић.

„Имао сам ту част и привилегију да све чланке прво ја прочитам прије него што се појаве на сајту. То је била привилегија не само због тога како они пишу, него зато што сам се осјећао као шеф неке државе када ујутру добије свој безбједносно-обавјештајни извјештај. Толико су ти текстови битни; то није пука аналитика, они се баве тиме како ствари стварно функционишу“, каже Павић.

Аутори не само да помињу имена актуелних актера, већ и оних који се данас налазе у сијенци и очекују да у једном тренутку буду, како Павић каже, рехабилитовани и да се на политичку сцену врате. Такође, говоре о силама и утицајима који нису очигледни чак ни већини стручњака, што је јако потребно да би се разумјела дешавања у региону и свијету, каже Павић.

Књиге је издала издавачка кућа „Филип Вишњић“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: